Pokajanje je ono šta mi treba da imamo, Gospod od nas nije tražio kajane, to je đavo nama usput podnetnuo. A razlika između pokajanja i kajana je kao razlika između svetla i tame, između dana i noći. Kajanje je krivljene samoga sebe za svoje greške i sa sobom donosi osećanje kajanja, koje je suprotno osećanju životne radosti koja je dar od Boga.
Jer bez osećanja životne radosti mi umiremo i znajući to đavo nam podmeće kajanje; taj otrov uništava životnu radost i vodi nas u smrt.
Pokajanje je čin kojim se mi svojom voljom okrećemo od zla koje smo činili i počinjemo da činimo dobro onako kako je Hristos govorio. Čineći dobro mi prestajemo da sebe krivimo za svoje grehe jer mi više nismo onaj stari zli čovek, već smo se rodili kao jedan novi čovek, i taj novi čovek više nije kriv za grehe onoga starog, zlog čoveka.
Činjenje dobra će ponovo u nama iskopati izvor životne radosti i vaskrsnuti nas u život. Nemojte se kajati i kajući se kriviti sebe, nego se pokajte i pređite iz tame u svetlost Hristovu; on će se useliti u vas i biti u vama izvor životne radosti.
Ljudi obično mešaju pokajanje i kajanje pa misle da ako se u svom umu pokaju za nešto što su uradili da je to pokajanje. Pokajati se u mislima i pokajati se delima nije isto. Jer ako se pokajemo u mislima mi nemamo nikakvu korist; jer samo kada nešto radimo od svoje volje dolazi do promene uma.
Sama reč pokajanje ima dva dela, Po i Kajanje; tako da možemo da razumemo da je pokajanje nešto što dolazi posle kajanja. A to što dolazi posle kajanja su naša dobra dela kojima sebe ispravljamo u odnosu na zlo koje smo činili.
Naš intelekt , taj đavo u nama, često zna da nas prevari kada su u pitanju dela pokajanja; Čovek počne da čini dobra dela ali samo onako formalno, a unutra počne da osuđuje onoga prema kome je dobar. Često nađemo neku računicu za svoja dobra dela tako da nam se to ipak isplati. Očekujemo od ljudi da nam na neki način vrate za dobro koje smo učinili.
Zato treba paziti sa kakvim mislima činimo dobra dela; jer ako u nama nema radosti dok činimo dobro, nego osećamo tegobu, nelagodu ili bilo koje loše osećanje. To je onda znak da naš intelekt potkrada naše namere, pa se nama čini da smo uradili nešto dobro, a u stvari i dalje činimo zlo samo uvijeno u masku dobra.
Desi se da čovek priđe prosjaku da mu da neku paru a u sebi misli; ko zna možda on ima i više od mene a ovamo se obukao u pocepano da bi iskamčio milostinju. Zato treba paziti sa kakvim mislima činimo dobra dela, jar ako iza dobrog dela stoji loša misao ili namera, onda je to zlo zavijeno u omot dobra.
Dobro delo je samo ono delo koje činimo s radošću i iz ljubavi prema bližnjima. Pokajanje je čin kojim mi dolazimo do obnove svoga uma i postajemo čovek koji više nije sluga svoga intelekta već gospodar svoga uma.
Pokajanje je način da ljudi poveruju da im je oprošteno
Zašto ljudi ne mogu poverovati da im je oprošteno?
Zato što se oni kaju za svoje grehe, i ispovedaju te svoje grehe, ali se nisu pokajali za svoje grehe. Jer pokajanje je čin kojim se mi okrećemo od zla i počinjemo činiti dobro. I kad mi to čvrsto rešimo, i krenemo tim putem mi se menjamo i rađamo se kao jedan novi čovek. Onaj stari sa svojim gresima je umro a rodio se jedan novi.
A taj novi više nije kriv za grehe onoga zlog koji je umro. Tek tada je čovek sposoban da primi oproštenje od Boga i da prestane da se oseća prezrenim i da se kaje za grehe onoga zlog koji je umro. Znači Bog je sposoban sve nam oprostiti a pokajanjem mi stičemo sposobnost da prihvatimo taj oproštaj. Dakle bez pokajanja nema nanovnog rođenja i mi sebi ne možemo prihvatiti da su nam gresi oprošteni
Nije tačno da greh nije prepreka, on i jeste glavna prepreka onima koji se nisu nanovo rodili kao jedan nov čovek. I dokle god su onaj stari čovek greh je prepreka iako su ga ispovedili. Uzalud je ispovest i oproštaj greha od sveštenika ako se čovek ne pokaje.
Da li je Reinkarnacija stvarna pojava? Nama izgleda kao da Sunce kruži oko Zemlje, a u stvarnosti nije tako nego Zemlja kruži oko Sunca. Izgleda kao da zvezde sede okačene kao na nekom svodu a u stvarnosti nije tako . Izgleda kao da je Zemlja ravna ploča a ona je lopta, iako se mnogi trude da dokažu da nije tako.
Nije sve uvek onako kako izgleda. Izgleda kao da postoji reinkarnacija, i da se mi inkarniramo u mnogim životima, ali ni to nije tako, nego samo izgleda da je tako. Ako neko želi da pobije priču o reinkarnaciji onda bi morao na smislen način da objasni sve pojave vezane za priču o reinkarnaciji.
Pa da vidimo šta Biblija kaže: Stvori Bog čoveka od praha zemaljskog i udahnu mu duh životni, i posta čovek duša živa. Duh koji smo dobili od Boga nismo mi, mi smo duša. Duša živi večno i nikada se ne inkarnira. Duh je taj koji se posle smrti jednog tela vraća Bogu, i može po službenoj dužnosti biti dodeljen nekom drugom telu. Duhovi često sa sobom ponesu i iskustva koja su imali u prethodnim životima, ali ta iskustva ne izbijaju na površinu tek tako, obično je potreban neki okidač da se to desi, neka greška u matriksu kako bi se izrazili modernim rečnikom.
Zli duhovi koriste mogućnost da ispolje stvari koje zbunjuju prosečnog čoveka servirajući priču o reinkarnaciji. Da bi zli duhovi sebi otvorili vrata da vrše upliv u život duše i da ovladaju našom voljom, potrebno je da se stvore neki uslovi pri kojima bismo im mi to dozvolili. Jedna od vrata za to je Hipnoza: U hipnozi čovek utone u san, isključi se i tada duh preuzima telo.
I Počinje da priča priče o prošlim životima, izmišlja situacije u kojima je osoba bila zlostavljana seksualno od roditelja ,i svake druge stvari. Terapeut snimi sve šta duh govori a onda se to prezentuje osobi kao njena iskustva. Terapeut nije svestan da je i on manipulisan zlim duhovima jer veruje da priča sa osobom koju je hipnotisao. Takve stvari nanose trajnu štetu osobi koja prolazi kroz sve to.
Prisustvo raznim seansama u kojima se prizivaju duhovi su takođe vrata koja otvataju mogućnost da duhovi preuzmu kontrolu nad našim telom. Mnogi moderni proroci koriste hipnozu na svojim nastupima udivljujući masu čudima.
Na njihovim misama se skače do iznemoglosti , đuska, vrti glavom tamo amo dok se um ne isključi, i duhovi tada lako preuzmu telo. Takve stvari se mogu videti na službama Pentakostalaca. Jedna od glavnih misija zlih duhoiva je stvaranje lažnih religija koje bi odvratile ljude od upoznavanja sa Bogom, i propadanje što većeg broja duša. Dušu, um,koji ne pravi razliku šta je duša a šta duh je lako zavesti da veruje u večni krug inkarnacija, i navodnog usavršavanja kroz mnoge živote,
Mi ionako po svom intelektu težimo ka zlu, i mogućnost nekog usavršavanja onoga ko nije svestan da je život jedan ali večan, jednostavno ne postoji. Čovek koji ne veruje da je ovaj život jedina mogućnost za ispravan start na putu usavršavanja, osudio je sebe na promašaj koji nije moguće ispraviti drugim pokušajem.
Lucidni snovi takođe otvaraju mogućnost da budemo prevareni od strane zlih duhova. Čovek specijalnim postupkom isključuje svoju dušu, autohipnoza, i svojim umom odlazi u astralni svet, svet duhova. Tu ga čeka navodno njegov anđeo čuvar a zapravo je u pitanju zli duh koji ga čuva u tim svetovima koje posećuje. Mnogi astralni šetači na tim izletima na kraju budu izmanipulisani da zli duh posedne njihovo telo. Kanalisanje je još jedan oblik kada zli duhovi zaposednu telo nekoga čoveka,a onda pišu njegovom rukom ili govore kroz njega.
Zli duhiovi su vešti, pa zaogrnuvši svoju priču istinom poturaju lažne nauke i tako zavode ljude. I to je ono na šta zli duhovi pucaju kada zavode ljude pogrešnim tumačenjima određenih pojava na duhovnom nivou. Nesvesni šta rade ljudi misle: ha, imaću drugi život da ispravim greške, sada ću malo da uživam u životu.
Oni nisu svesni da se naša Istina menja u skladu sa onim šta radimo od svoje volje. Sa našom istinom menja se naš sud. a sa sudom i naš doživljaj svega što se oko nas dešava. Loš sud donosi loša osećanja poput gneva, besa, ljutnje…Ova osećanja su paklena vatrica našega života na kojoj ćemo večno goreti.
Dok ispravan sud donosi lepe doživljaje; ljubav, milost, zahvalnost. A ta osećanja su životna radost koja će od našeg života napraviti raj. Mi imamo moć da svojom voljom odaberemo u šta ćemo da verujemo, i tim svojim izborom utičemo na svoju Istinu koja je izvor života u nama, izvor radosti. Pogrešan izbor nas dovodi do stvaranja zablude u našem umu koja nas vodi u laganu ali sigurnu smrt.
Zato se treba čuvati svih oblika komunikacije sa zlim duhovima, jer će nas to sigurno odvesti na pogrešan put. Treba znati da Dobri duhovi Anđeli stupaju u komunikaciju sa ljudima samo kada je krajnja nužda. Tako da je hiljadu puta veća verovatnoća da se sretnemo sa zlim duhovima, demonima, nego sa anđelima.
Čuvajte se prizivanja duhova, prizivanja mrtvih, jer tako demonima otvarate vrata da se uključe u vaš život. Znajte da ste Božijom voljom vi kao um, gospodar u svome telu, i ne dozvolite da vas zli duhovi manipulišu preuzevši kormilo od vas koji niste svesni svoje moći.
Kako se Hrani Um i Koja je Prava Hrana za njega da bi smo imali duhovno zdravlje? Naš um je kao duhovni želudac, i to je razlog zašto nas Hristos naziva ovcama. Ovce su preživari pa kada se napasu onda legnu i polako preživaju hranu koja se već napola svarila.
Tako i naš um, kada ga nahranimo kroz pažnju , on posle u dokolici prežvakava to i premišlja o stvarima kojima smo ga nahranili. Nazvavši nas ovcama on je ukazao na to kako se mi kao umovi duhovno hranimo Ako gledamo film neminovno ćemo posle premišljati o njemu, ako prisustvujemo svađi takođe.
Naš probavni sistem pošto prevari hranu izdvoji iz nje hranjive materije pa se time nahrani telo. A kada vesti prođuz kroz naš um mi iz njih imamo razne, misli i ideje kojima se nahrani naša duša. Ako u um unosimo lošu hranu, loše informacije, posvećujemo pažnju nedoličnim sadržajuma mi tada jedemo mrsnu hranu, a kada se hranimo SV. Pismom mi jedemo duhovni hleb,koji je ona prava hrana za dušu.
Duhovni post je čuvati svoj um od mrsne hrane i hraniti se duhovnom hranom koja je korisna za dušu. Sv. Pismo je duhovni hleb, telo Hristovo, koje ko ne jede neće imati život u sebi. Za Bibliju Hristos kaže; Telo je moje prava hrana. I mi treba da razumemo da je Biblija hrana za naš um.
Jer kada je na tajnoj večeri prelomio hleb on je dao učenicima govoreći; ovo je tijelo moje koje se daje za vas. On je dao učenicima hranu, jer hleb koji je prelomio je hrana. I rekao ovo je telo moje. U smislu moje telo je hrana za vas. A pošto znamo da je Biblija Reč Božija, da je reč postala telo. To razumemo da je H ristos rekavši “ovo je za vas telo moje” zapravo rekao ; Biblija je duhovna hrana za vas.
Mi čitamo Bibliju, a onda u dokolici naš um premišlja o pročitanom izdvajajući ideje korisne i beskorisne. I kao što bubrezi prečišćavaju hranu i odvajaju korisno od štetnog tako bismo i mi trebali da vodimo računa o idejamo koje se rađaju iz procesa varenja duhovne hrane.
Da odvojimo korisne ideje od štetnih i samo korisnima nahranimo svoju dušu.Proces u kome mi odvajamo dobre ideje od loših se zove RASUĐIVANjE.
Kroz rasuđivanje mi preispitujemo ideje koje se rađaju u našem umu.Gledamo kakvu nam korist ili štetu donose ako ih prihvatimo. Ispitujemo kakav će biti ubuduće naš sud ako prihvatimo određene ideje. Jer od našeg suda zavisi kako ćemo doživljavati stvari u svom životu i kakva će nam to osećanja doneti. Da li će određena ideja u naš život doneti radost ili tugu.
Jer kvalitet našeg života zavisi od količine radosti u našem životu; i ako mi dopustimo da u našu istinu uđu ideje koje će donositi loš sud i loša osećanja mi smo na taj način sebe osudili na patnju.Zatoje neophodno da pazimo kakvom hranom hranimo svoj um kao i idejama koje se izdvajaju iz hrane kojom smo nahranili svoj um.
Kako da Iskoristimo ovo Znanje
Ima tu još jedna zanimljiva stvar koja može da bude od velike koristi onima koji je budu iskoristili. Kao što želudac kada svari hranu mi osetimo glad, tako i Um kada svari hranu mi osećamo glad, i ponovo bi da nas navede da nečemu posvetimo pažnju kako bi se nahranio.
I mi tada napravimo grešku; umesto da mu ponudimo čvrstu hranu, neki duhovni sadržaj, nešto iz sveta nauke, neko novo znanje…mi mu damo slatkiše. Okrenemo se zabavi i tako nahranimo um najgorom mogućom hranom. A um voli slatkiše, ko da vari tešku hranu, neka to ćemo drugi put.
Uzmite stvari u svoje ruke, objavite duhovni post i izbacite zabavu na 40 dana. Dajte mu samo čvrstu hranu i nagledaćete se čuda šta je sve vaš um sosoban da vam ponudi.
Prolazak Izraelaca kroz Crveno more u obećanu zemlju je slika duhovnog prolaska vernika, duhovnih Izraelaca, u obećanu zemlju. Mi kroz veru, kao kroz vodu koja nas pere, ulazimo u obećanu zemlju, Carstvo Nebesko. Za to carstvo Hristos kaže da je tu, u nama, svet naših misli je obećena zemlja kojom mi treba da vladamo kao carevi.
I kad se govori o uznesenju i drugom Hristovom dolasku, svi očekuju da će se to desiti sa ovog neba koje je nama vidljivo a ne sa onog neba koje je tu u nama. Prvi Hristov dolazak je prepoznao jako mali broj ljudi, izgleda da će tako biti i sa drugim dolaskom jer svi očekuju njegov drugi dolazak sa ovog neba spolja, a ne onog koje je unutra u nama.
Pri uznesenju mi ćemo biti uzneti na nebo: ali koje nebo? Bićemo uzneti na nebo unutra u nama i mnogi taj događaj neće prepoznati jer nemaju nikakav pojam o tome kako bi to izgledalo. A izgledaće ovako:” Kao kad munja zapara nebo od istoka do zapada”.
Šta se dešava kad munja zapara nebo? Zamislite tama svuda oko vas, a onda munja, svetlost, i mi vidimo sve oko nas kako je i šta je. Zamislimo da smo dovedeni u neku prostoriju po mraku i da smo ostavljeni u njoj bez svetla: Onda pipajući razaznamo stvari koje se nalaze u prostoriji; zatim neko upali svetlost i mi vidimo da ništa nije onako kako smo mi mislili da jeste.
E takav će biti Njegov drugi dolazak, sa neba ovog u nama: doći će kao jedan veliki upliv razumevanja svega na jedan sasvim drugačiji način. Jedno tako veliko prosvetljenje koje će izazvati oduševljenje u svima nama.
Tada ćemo svi shvatiti koliko smo bili glupi i slepi da razumemo Sv. Pismo. A oni koji nisu čitali Sv. Pismo će biti osiromašeni u prosvetljenju jer neće imati na šta da se nadograde.Ostaće u tami, ostaće na zemlji svoga uma nesposobni da vide tu veliku svetlost.
Uznesenje će se dogoditi pre drugog Hristovog dolaska jer će dostojni biti uzneti na to nebo u nama da vide pre ostalih sve divote nebeskog načina mišljenja. I oni će učiti ove ostale koji su nepripremljeni došli do zadnjeg vremena ne bi li što više ljudi bilo spremno za drugi Hristov dolazak.
144 000 odabranih od svakog plemena Izrailjevog neće biti telesni Izraelci, iako pismo pominje dvanaest plemena Izrailjevih, Jer Izrailj znači; Onaj koji je video Boga. A Boga mogu da vide samo duhogvni Izraelci, iskreni ( ne formalni) hrišćani.
Svako ime u Heberjskom je oznaka karaktera, i kad Bog govori o dvanaest plemena Izrailjevih , On zapravo govori o karakteru tih ljudi koji su videli Boga.
Tako u dvanaest plemena Izrailjevih koji će biti odabrani među 144000 nema Danovog plemena. Jer Ime Dan znači: Bog je sudija. A Bog nije sudija nego spasitelj onima koji se spasavaju. Zato sa sigurnošću možemo da tvrdimo da se ne radi o telesnim Izraelcima nego o duhovnim Izraelcima. Onima koji su videli Boga kako kaže Ime Izrael.
Sveto Pismo nas uči da ako bi smo jeli sa Drveta života onda bi smo živeli večno, a da umiremo zato što jedemo plodove sa Drveta Poznanja Dobra i Zla. Pa hajde da vidimo šta to znači u praksi i može li se stvarno živeti večno,
Počećemo sa Adamom i Evom;
I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom; I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu. A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i telo od mojega tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka.
Za to će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. A behu oboje goli, Adam i žena mu, i ne beše ih sramota. Prva Mojsijeva 2 glava od 21-25 stiha
Zatim zmija vara Evu da proba rod sa Drveta Poznanja Dobra i Zla; a ona daje i Adamu da proba. I dolazimo u sledeću situaciju.
Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.. Prva Moj. 3 glava 7 stih. Ako imamo na umu Hristove reči da je Carstvo nebesko u nama samima, da je to svet naših misli: naš um: onda možemo videti da od načina našeg mišljenja i doživljaja svega zavisi da li jedemo sa Drveta života ili ovog drugog drveta.
Jer dok su jeli sa Drveta Života Adam i Eva nisu imali svest da je biti go sramota.Svest o sramu dolazi tek sa kušanjem plodova sa Drveta Poznanja Dobra i Zla.Pogledajmo decu: Hristos kaže da je njihovo Carstvo nebesko, a deca ne znaju da je biti go sramota.
Tek kroz našu školu, kroz vaspitanje nas koji smo zli, deca počinju da imaju svest šta je dobro a šta zlo, i da treba da se stide golotinje svoga tela. Sve ove stvari se dešavaju u našem umu. Mi smo nekada jeli plodove sa drveta života koje je deo nas, deo našeg uma.
Što će reći da Hristos oduvek živi u nama. On je Istina u našem umu koja kaže da ništa samo po sebi nije zlo nego ako mi mislimo da je nešto zlo onda je nama to zlo. Svest o zlu mi smo dobili kušajući plodove sa drveta poznanja dobra i zla, kroz vaspitanje i slušajući svoj intelekt.
Postavlja se pitanje: zašto sada mi ne čujemo glasove i misli koje dolaze od Drveta Života? Zato što se heruvim sa plamenim mačem, heruvim zaklanjač, naš intelekt vije ispred Drveta Života i sprečava nas da čujemo glas razuma koji je u Drvetu Života. Sada znamo da je Hristos deo nas samih: da živi u nama, da je On Drvo Života: A Jevanđelje nas uči da treba da jedemo Njegovo telo i da treba da pijemo Njegovu krv, jer je u tome Život.
Šta je telo Hristovo? To je istina koja je u drvetu života. Šta je krv Hristova koja nas pere od svakog greha? To je osećanje radosti koje izvire iz ljubavi prema bližnjima i prema Bogu koji je Istina. Jer kada se hranimo Istinom mi ne sudimo da je išta zlo, već nam je sve dobro i svemu se radujemo, kao i mala deca što čine.
Pa i ako se malo naljute brzo oproste i opet se raduju. Dok ko jede sa drveta poznanja dobra i zla, negov sud koji počiva na zabludi je pun zla i on umesto da pije vino radosti, krv Hristovu, on pije vino gneva Božijeg: gnev, bes, ljutnju, mržnju…
Svi misle da je sveti gral čaša, ali nije: sveti gral je sud u kome je krv Hristova. Sud iz koga izvire Ljubav i Radost življenja. I ta krv je vino novog zaveta , Ljubav Božija koja se prolila za naše spasenje da u njoj imamo život. A sud koji počiva na istini će uvek iz sebe davati da se pije vino radosti. A sud koji počiva na zabludi će uvek iz sebe točiti vino gneva.
Kako sudimo iz takvog suda pijemo vino ljubavi ili greha. Vidimo da se sve ovo dešava u našem umu: kao i da je jako važno važno kakva je istina koja je u nama.
Heraklit kaže; “Oči su ljudima rđavi svedoci, ako imaju varvarske duše”. Ali Heraklit je tu malo kratkovid, jer nije spoznao da ono šta vidimo prolazi kroz filter naše istine, i da od istine zavisi nakvo je svedočanstvo naših očiju.
Od naše istine zavisi naš sud, a od suda osećanja koja će dati naša duša. Nije duša kriva što su naše oči kvarne. Zabluda je ta koja će učiniti da mi izgubimo dušu. Ispravno bi bilo reći; Oči su ljudima rđavi svedoci, ako je njihova istina sastavljena od zabluda.
Nauka je otkrila da naše ćelije imaju dva režima rada,kada je sve u redu i mi smo dobro raspoloženi tada se DNK spirala razvije i omogućava se kopiranje informacija kako bi se obavilo sve ono šta je neophodno za održavanje imunog sistema i rad tela.
Drugi režim rada je kada smo u opasnosti, kada je uzbuna; Napao te lav, i sada je potrebna energija da se borimo ili da bežimo. Tada se DNK spirala skupi i više se ne obavljaju osnovni životni procesi nego se samo sagorevaju šećeri kako bi se obezbedilo dovoljno energije za preživljavanje.
Ali naša DNK ne zna da li je opasnost stvarna ili mi samo u svom umu brinemo. Da li se stvarno svađamo sa nekim ili samo u svom umu proživljavamo neku situaciju koja nema veze sa onim šta se dešava u stvarnosti.
Uvek kada smo Ljuti uplašeni gnevni, mi dovodimo do toga da se naša DNK spirala skupi i na taj način onemogućavamo svoje ćelije da održavaju zdravlje našeg tela. Drugim rečima jedući sa Drveta Poznanja Dobra i Zla , slušajući svoj intelekt, mi sebe polako vodimo u smrt.
Ali ako bismo verom da Hristos postoji i da živi u nama sklonili u kraj tog Heruvima zaklanjača, svoj intelekt, oca svake zablude, i oslušnuli misli koje dolaze od Istine koja živi u nama, mi bi smo jeli plodove sa Drveta života; radost, milost, zahvalnost…. I to bi držalo našu DNK razvijenom i naše ćelije bi mogle da obavljaju sve životne funkcije, To bi dovelo do toga da naše telo ostane zauvek mlado i puno života.
U komentaru na Video pod nazivom “Pokajanje” dobio sam pitanje koje glasi; Šta mislite da li pričešće pomaže u svemu što ste naveli? Odgovor na ovo pitanje nije ni malo lak, jer postoji pričešće koje pomaže i priščeće koje ne pomaže.
Postoji duhovno pričešće i postoji telesno pričešće.
Telesno pričešće se u većini slučajeva svodi na nedelju dana posta a onda se ode u crkvu gde se posle luturgije od sveštenika dobije osveštan hleb i vino kao telo i krv Hristova. Kada je u pitanju duhovno pričešće mi takođe treba da jedemo telo Hristovo i da pijemo Njegovu krv. Ali ovaj put duhovno telo i duhovnu krv.
Hajde da vidimo šta je duhovno telo Hristovo. Pogledajmo šta kaže Jevanđelje po Jovanu već u prvom stihu: U početku beše reč, i reč beše u Boga, i Bog beše reč. A u šesnaestom stihu kaže: I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca.
Jevanđelje nam otkriva da je Reč Božija postala telo, a Hristos je Reč Božija. Kada Hristos kaže da ko ne bude jeo njegovo telo neće imati život u sebi; On zapravo kaže da ko se ne bude hranio duhovnom hranom, Rečju Božijom, taj neće imati život u sebi. Reč Božija se do današnjih dana prenosi kroz sveto Pismo, i za svakog iskrenog Hrišćanina Biblija je Reč Božija. Ona je telo Hristovo kojim mi treba duhovno da se hranimo.
Jer Isus za vreme tajne večere lomi hleb i daje učenicima govoreći.uzmite, jedite, ovo je telo moje. Hleb je hrana i dajući im hleb Isus je rekao da je njegovo telo hrana, duhovna hrana. Jer hleb je telesna hrana a njegovo telo, Reč Božija je duhovna hrana. Jer Hristos, reč Božija, je Hleb života a rođen je u Betlehemu. A Betlehem znači kuća hleba ,ili pekara. Kakva simbolika.
A da bi razumeli šta je krv Hristova, to opojno duhovno vino koje će opiti narode, moramo početi od Svetoga Duha. Sveti Duh je duh ljubavi među braćom, duh bratoljublja. I čovek koji nema Svetoga Duha, ne može biti ugodan Bogu da bi bio pričešćen. Zato u Jevanđeljima stoji da treba da budemo milostivi, trpeljivi prema bližnjima, da praštamo, da okrenemo i drugi obraz, da budemo krotki.
Jer ko tako radi gradi mesto u sebi gde će se nastaniti sveti Duh, Duh ljubavi prema bližnjima. A nagrada za one koji imaju Svetog Duha u sebi je osećanje radosti dok čine dobra dela s ljubavlju. Osećanje radosti koje dolazi od ljubavi je duhovno vino kojim će se opiti svi narodi. To osećanje radosti je Krv Hristova.
Tako dolazimo do toga, da kada se neko hrani duhovno čitajući Reč Božiju, i kada poslušnošću izvršava Božiju volju imajući ljubav prema bližnjima, pijući krv Hristovu koja izvire iz te ljubavi; Taj biva duhovno pričešćen od samoga Gospoda. Pokajanjem mi se okrećemo od činjenja zla i čineći Božiju volju kroz ljubav prema bližnjima mi se svakodnevno pričešćujemo.
Iz rečenog vidimo da je duhovno pričešće ono pravo pričešće, dok je ono telesno malo klorisno za stvari telesnog zdravlja, i pomalo u duhovnom: Jer istrajnošću u postu jačamo svoju volju. A da bi post bio onaj pravi duhovni post, mi moramo da vodimo računa čime hranimo svoj um. Jer kroz pažnju koju posvećujemo nedoličnim sadržajima na internetu i televiziji mi prljamo svoj um i nemamo nikakvu korist od posta
Odnos Duše i Uma kao odnos muža i žene I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. Prva Mojsijeva glava 1 stih 27. Bog je stvorio Adama savršenog i Eva je bila deo njega. Pošto Adam kao savršen nije mogao da pogreši, to ga Bog deli stvorivši od njegovog rebra Evu.
Sada od jednog savršenog imamo dva nesavršena bića. Podelivši Adama Bog je određene talente dao Adamu a druge Evi. Pa između ostalog Adam je dobio da može da čuje glas razuma, preko koga može da čuje Boga u svom srcu kroz glas savesti. A Eva je dobila da može da oseti svoju dušu i osećanja koja se u njoj dešavaju. Zato su žene senzitivnije od muškaraca,osetljivije.
Budući da Adam ne može da vidi stanje svoje duše, to on u Evi kao u ogledalu može da vidi stanje svoje duše. A Eva budući da ne čuje glas razuma, ona to može da vidi u svom mužu kao u ogledalu. Zato su muškarci u crkvi kao i u braku postavljeni iznad žena, da njihova bude glavna, jer su bliži razumu od žena, pa mogu bolje da sagledaju šta je dobro za Crkvu ili Brak, šta je bolje za zajednicu?
Muškarac je ogledalo ženinog razuma, pa budući da je danas takvo vreme da su žene neposlušne muževima, to mi imamo brdo muškaraca koji se ponašaju nerazumno; kurvari, lopovi, političari, umetnici, kockari, skloni prevari i lakom dobitku. Svi koji se u svojoj misli oslanjaju na intelekt umesto na razum. Odnos Duše i Uma kao odnos muža i žene
I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. Prva Mojsijeva glava 1 stih 27. Bog je stvorio Adama savršenog i Eva je bila deo njega. Pošto Adam kao savršen nije mogao da pogreši, to ga Bog deli stvorivši od njegovog rebra Evu. Sada od jednog savršenog imamo dva nesavršena bića.
Podelivši Adama Bog je određene talente dao Adamu a druge Evi. Pa između ostalog Adam je dobio da može da čuje glas razuma, preko koga može da čuje Boga u svom srcu kroz glas savesti. A Eva je dobila da može da oseti svoju dušu i osećanja koja se u njoj dešavaju. Zato su žene senzitivnije od muškaraca,osetljivije. Budući da Adam ne može da vidi stanje svoje duše, to on u Evi kao u ogledalu može da vidi stanje svoje duše.
A Eva budući da ne čuje glas razuma, ona to može da vidi u svom mužu kao u ogledalu. Zato su muškarci u crkvi kao i u braku postavljeni iznad žena, da njihova bude glavna, jer su bliži razumu od žena, pa mogu bolje da sagledaju šta je dobro za Crkvu ili Brak, šta je bolje za zajednicu? Muškarac je ogledalo ženinog razuma, pa budući da je danas takvo vreme da su žene neposlušne muževima, to mi imamo brdo muškaraca koji se ponašaju nerazumno; kurvari, lopovi, političari, umetnici, kockari, skloni prevari i lakom dobitku.
Svi koji se u svojoj misli oslanjaju na intelekt umesto na razum. A kada je muškarac u duši kurva, onda mu je žena kao ogledalo njegove duše kurva na javi i preljubnica. Žene usled nedostatka razuma misle da je prihvatljivo drpiti od društva da bi se obezbedila porodica, pa na takve stvari nagovaraju i muškarce. A ovi ne razmišljajući pojedu jabuku pa i učine to.
Priča o Adamu i Evi se redovno ponavlja u našim životima. Usled nedostatka razuma oni ne vide da društvo ne može da živi ako svi kradu od društva, i da društvo napreduje samo ako svi rade za društvo. Kao pčele što sve rade za društvo, i ni pored jedne ne treba da stoji upravnik, nego se svaka trudi i daje sve od sebe za društvo. Tako i mi treba da shvatimo da jedino ako radimo za društvo možemo da se nadamo blagostanju za sve članove društva. Celo društvo pati zato što smo nerazumni.
Neka naučna istraživanja su pokazala da ženske misli imaju mnogo veću moć od muških misli, a da muškarci mogu te svoje misli da usredsrede u jednu tačku, da ih fokusiraju. Pa su muške misli prodornije od ženskih iako imaju manju snagu. Dok u slučaju kada dvoje koji su bliski misle na isto, tada žena daje snagu a muškarac služi da tu snagu usredsredi na cilj. Tada su rezultati višestruko bolji.
Vidite koliku moć imaju dvoje koji su složni u braku živeći za zajednicu a ne svako za sebe. Tako smo i mi kao biće podeljeni na Um i Dušu. Um treba da bude Gospodar, muž, a duša kao kolektivna svest svih naših ćelija treba da bude poslušna žena. Al dešava se suprotno; duša kroz osećanja koja nudi počinje da gospodari našim telom, i mi u želji da imamo euforična osećanja, umesto da umom kroz volju vladamo nad svojom dušom, mi postajemo sluge svoje duše koja bi sve više i više.
Žudna duša kaže naš narod. Pa žudna duša lepe hrane, pa da nešto lepo i popije. A ni droga nije na odmet, kao i da se malo šara u braku i van njega. Pa dobra kola, skup telefon, svega je žudna duša. Sve neke skupe stvari; a mi kao um se saglašavamo i svojom voljom pristajemo uz svoju ženu, svoju dušu. Grickamo polako jabuku dok se ne zagrcnemo.
Primećujemo da mi u svom biću imamo i muško i žensko. Čovek je muško i žensko u jednome. Mi sebe gledamo kao tela, pa kažemo da smo muško ili žensko. Ali u duhu nije tako; nego smo čovek, muško i žensko, um i duša. Gledano na nivou države mi smo ćelije jedne duše.
Svi smo kao jedna žena, koja ima svoje želje, a nad sobom imamo vlast koja se odražava u skupštini i predsedniku države kao muškom principu, kao umu koji vlada nad dušom pokušavajući da udovolji njenim prohtevima. I Budući da smo mi kao duša nerazumna žena, tako je i naša vlast nerazumna, sastavljena od intelektualaca; inteligentnih ljudi koji ne mare za svoj narod.
Na globalnom nivou se ponavlja ista slika; Svi smo ćelije jedne duše, a države su kao organi jednog tela. Nad sobom imamo jednu globalnu vlast koja iz senke vlada svetom ne mareći za dušu,za nas kao ćelije jedne duše.
2036 Krunisanje Antihrista i Drugi Hristov Dolazak
Kako je došlo do ideje da će do biti 2036 Krunisanje Antihrista i Drugi Hristov Dolazak . Priča o Velikoj Piramidi i Kraju Sveta Tri Piramide kao tri lica Božanskog bića Pored druge piramide nalazi se 91 podeok koji označava 91 stepen od severnog pola
Izračunao sam na osnovu podataka da će Anlilam ( druga piramida kao drugo lice božanskog bića)2036 doći na 91 stepen od severnog pola. Ta zvezda je bila pre 5000 godina na otprilike 29 stepeni južno od nebeskog ekvatora a 2000-e godine je bila na 91, 20 stepeni odsevernog pola, I kada se preračuna dolazimo do toga da će 2036 biti na 91 od severnog pola.
Zatim sam naišao sam na Jutubu na Miroljubovo predavanje o jesenjim i prolećnim praznicima kao proročanstvima o budućim događajima. Četiri prva praznika,prolećni praznici su se ispunili u vreme prvog Hristovog dolaska a tri Jesenja praznika bi trebalo da se ispune u veme Drugog dolaska.
Četrnaestog dana prvoga meseca pasha kolje se jagnje, petnaestoga dana praznik presnih hlebova. Drugi dan praznika presnih hlebova praznik prvina, a pedeset dana posle praznika prvina praznik sedmica prinose se dva hleba.
Prva tri praznika idu jedan za drugim i ukazuju na Hristovo raspeće kao prinošenje žrtve za naše spasenje kao i na Njegovo vaskrsenje. A četvrti praznik ukazuje na silazak duha svetoga na učenike koji se desio pedeset dana po Njegovom Vaskrsenju.
Ti praznici kao proročanstva su se iskupili, i ko želi više da sazna može da pogleda Miroljubov video o Prolećnim praznicima. Praznik truba je prvi jeseni praznik i ovim praznikom započinju Jesenji praznici koji treba kao proročanstva da se ispune u vreme Drugog Hristovog Dolaska Deseti dan sedmoga meseca je Dan očišćenja, dan pomirenja sa Bogom I to je drugi jesenji praznik.
A petnaesti dan toga meseca počinje treći veliki praznik, Praznik senica, i on traje sedam dana.
Naročiti trenutak radosti i veselja nastupio bi u trenutku, kada je prvosveštenik na “posljednji veliki dan praznika” krenuo da sa zlatnim krčagom zahvati vode na izvoru Siloahu i krenuo je uz stepenice i u hramskom predvorju prelio vodu uz svirku truba u srebrnu posudu, a vino u drugu posudu, te ih oboje počeo izlivati na oltaru.
Voda i vino govore o blagostanju (ili životu) i radosti, koja će zavladati pod Hristovim carskim žezlom, kada Izrael bude prihvatio očekivanog Mesiju, kao što je prorok nagovestio: “I reći ćeš u ono vreme: Hvalim te, Gospode, Jer si se bio razgnjevio na me, pa se odvratio gnjev tvoj, i utešio si me. Gle, Bog je spasenje moje, uzdat ću se i ne ću se bojati, jer mi je sila i pesma Gospodin Bog, on mi bi Spasitelj.
S radošću ćete crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja.I tada ćete reći: Hvalite Gospodina, glasite ime Njegovo, javljajte po narodima dela Njegova, napominjite da je visoko ime Njegovo. Pojte Gospodinu, jer učini velike stvari, neka se zna po zemlji. Klikuj i pevaj, koja sediš u Sionu, jer je Svetac Izraelov velik posred vas.” (Isaija 12).
Ovaj praznik je zadnji proročki praznik i slika je drugog Hristovog dolaska. Vidimo u opisu praznika da se ceremonija održava uz zvukove truba. A u Izraelu se trubilo u tri slučaja:
1.Kada se poziva u rat
2. Sazivanje zbora pred Gospodom
3. Krunisanje novog cara
Dakle trube najavljuju krunisanje novog cara ukazujući tako na Drugi Hristov Dolazak i Njegovo krunisanje. A ovaj dan 2036 pada 12 oktobra, ma Miholjdan. Petko Nikolić je u Knjizi Velika Piramida objasnio i kako kod Velike piramide potvrđuje Julijanski kalendar tako što su kodirani datumi ravnodnevnice i neki praznici po Julijanskom kalendaru.
A kada je u pitanju Arhangel Mihailo treba znati da su imena u Hebrejskom oznake karaktera i kada se govori o nečijem imenu zapravo se govorio karakteru tog čoveka. Tako ime Mihail znači”Onaj koji je kao Bog”. A Kao Bog je Sin Njegov, Gospod Isus Hristos, On je taj koji je kao Bog, I kada Biblija govori o Mihailu ona zapravo govori o Gospodu.
I on je taj vođa anđela koji je na nebu poveo anđele u borbu protiv Lucifera, kada je Lucifer zbačen sa Neba na Zemlju.Tako da možemo da razmišljamo da nije slučajnost da se ta dva praznika, Jevrejski i Hrišćanski po Julijanskom kalendaru susreću na taj dan što je verovatnoća 1; 30. da se desi baš te godine koju je i Velika piramida predvidela.
A ako uzmemo u obzir da je dan posvećen Arhađelu Mihailu mogao da bude i neki drugi dan u godini verovatnoća mnogostruko raste. Sledeće podudaranje su Oprosne godine. Naime po Bibliji svaka sedma godina je oprosna godina,Te godine ko je prodao svoje imanje bi mogao da se vrati na svoje imanje, i ko bi se prodao u roblje je morao biti pušten da bude slobodan.
Ova sedma godina ukazuje na naše oslobađanje od ropstva grehu koje će se desiti sa Drugim Hristovim dolaskom, A Oprosne godine su 2022, 2029, i 2036. Ponovo se srećemo sa 36-om Godinom Ali sada verovatnoća da se tako nešto desi još raste.
Kada govorimo o Drugom Hristovom dolasku treba da imamo na umu da Biblija predviđa vreme velike prevare pre Drugog Hristovog Dolaska, Predviđa krunisanje Antihrista u Hramu Gospodnjem. Velika prevara bi takođe trebalo da se odigra na Oprosnu godinu jer Antihrist treba da bude predstavljen kao da je sam Hristos. Jer i Hristos treba da bude krunisan u Hramu.
Pošto Jevrejska godina počinje u septembru i traje do sledećeg septembra to su se pojavili ljudi koji tvrde da će se kraj sveta dogoditi 2028 U tu sliku se odlično uklapa prolazak asteroida Apofis blizu Zemlje 2029 godine. Tako da možemo očekivati da će svetski moćnici i ovaj događaj iskoristiti u svom scenariju Velike prevare, I sada bi mogli da razmišljamo o tome ko će biti Antihrist koji će biti Krunisan.
Jedna od karakteristima Boga je da je sveprisutan, Tako da bi i Antihrist morao to da može. Ali kako? Razvoj veštačke inteligencije napreduje neverovatnom brzinom. U Kini veštačka inteligencija prati stanovnike čitavih gradova i u svakom trenutku zna gde je ko i šta radi. Evo i kod nas se razmeštaju kamere na svaki ćošak, to su kamere koje mogu da prepoznaju lica i one veštačkoj inteligenciji služe kao oči kojima nas prati.
Ali to nije dovoljno jer vaštačka inteligencija bi trebalo da bude i u nama da može da prati naše misli i da utiče na naše ponašanje. I već postoje eksperimentisa životinjama u kojima se na njihovo ponašanje utiče preko interneta i čipa ugrađenog u mozak životinje. Nanočipovi koji su razvijeni a ne mogu se videti golim okom će najveroatnije kroz vakcine biti integrisani u naša tela.
A posle kada doće vreme da se kruniše Antihrist oni će biti iskorišteni za kontrolu onih koji su žigosani. Danas već imamo razvijene uređaje za virtuelnu realnost , Razni VR uređaji i trodimenzionalni projektori. To je tako danas ali već se razvija tehnoligija koja bi preko čipova stimulisala mozak direktno, i ne bi nam trebali uređaji da vidimo slike ispred sebe.
Mozak bi bio direktno stimulisan i mi bismo videli svojim očima stvari koje u realnosti ne postoje. Ideš ulicom i sa strane ti se u vidnom polju pojavi slika koja govori o restoranu pored koga prolaziš; Kakva je hrana,i šta se sve nudi. Malo dalje nailazimo ba bioskop i pojavljuje se trejler filma koji se tu prikazuje.
Sveto Pismo govori o da će Hristos o svom drugom dolasku doći sa neba,i da će ga svako oko videti. A vidimo da su već razvijene tehnologije kojima bi se to moglo omogućiti Antihristu, Svi koji imaju ugrađene čipove bi mogli da vide njegov dolazak sa neba. I sada ako se od 2029-e vratimo još sedam godina unazad, dolazimo do još jedne oprosne godine 2022-e. Šta će se desiti te godine?
Da bi naslutili odgovor na ovo pitanje Moglo bi da pomogne to što je priomećeno da se trzavice na berzama i klecanje Bankarskog sistema dešavaju svake sedme godine, baš na oprosnu godinu. Neko to planski namešta. Tako da bismo za 22-u mogli da očekujemo krah Bankarskog sistema.
A to bi za sobom povuklo krah svih penzionih i zdravstvenih fondova. Ne bi bilo para ni za plate. A to zgači glad. Ko do tada nije primio vakcinu tada će primiti jer država neće davati socijalu onima koji se ne vakcinišu. Ovo se odlično uklapa u plan koji je promovisan na Svetskom Ekomskom Forumu u Davosu.
Krilatica tog foruma je bila da 2030-e nećemo imati ništa svoje ida ćemo biti srećni. Možemo li zamisliti da za deset godina nećemo imati ništa svoje. Treba ti stan zakupiš stan. Treba ti telefon zakupiš telefon….. Ali od koga mi to zakupljujemo? Ko će posedovati sve to?
Klaus Švab Predsednik Svetskog Ekonomskog foruma napisao je Knjigu Veliki Reset. A o kakvom se to resetu radi? Na kakva se to mi podešavanja vraćamo? 1798 uhapšen papa i pošto je prva zver iz biblije Katolička crkva, Toj prvoj zveri je jedna glava bila ranjena na smrt, ali se rana smrti njene iscelila.
U to vreme se desila i Francuska revolicija i ukidanje monarhije što je pomoglo da Napoleon uhapsi Papu i kardinale . Do tada je Katolička crkva postavljala kraljeve u Evropi i na taj način vladala celom Evropom. To je bio i kraj feudalizma. Do tada su veleposednici posedovali svu zemlju a narod je služio kod njih.
Malo blaži oblik robovlasništva Veliki Reset znači povratakna feudalizam, samo što će sada veleposednici biti korporacije. Slom Bankarskog sistema se odlično uklapa u plan da do 30-e ne budemo imali ništa svoje. Korporacije su već pokupovale sve resurse, a kupiće i nas.
Ovo je trenutak kada bi trebalo da pročitam deo iz 13-og poglavlja Otkorovenja gde se kaže:
I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta; i govoraše kao aždaha. I svu vlast prve zveri činjaše pred njom; i učini da zemlja i koji žive na njoj pokloni se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna. I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima.
I vara one koji žive na zemlji znacima, koji joj biše dani da čini pred zveri, govoreći onima što žive na zemlji da načine ikonu zveri koja imade ranu smrtnu i osta živa.I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj.
I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovima, Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina. Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest.
Predivna predstava koja bi prevarila mnoge. Čisto da se zna koliko će velika prevara biti u zadnje vreme. I sve bi to bilo kontrolisano od veštačke inteligencije , Lažni mesija bi mogao da priča sa svakom vernikom ponaosob, jer veštačka inteligencija kontroliše njegove misli i može da mu daje svakakve odgovore.
To su stvari koje su iz ove perspektive skoro nezamislive. Kada se govori o Zveri koja se pominje u ovim stihovima dobar deo tumača Biblije se slaže da se tu radi o Rimokatoličkoj crkvi.
Ali se retko ko upušta u razmišljanje o tome šta je to Ikona zveri. Koja treba da progovori i koja će dobiti duh i koja će učiniti da se pobiju koji god se njoj ne poklone. Ovde treba da znamo da je klanjanje deo obožavanja i da se tu govori o obožavanju ikone zveri.
Ikona može da bude slika, kip, totem…neki predmet za obožavanje. Ali to je bilo nekada, . Robot Sofija je još pre neku godinu bila senzacija, a bila je i počasni gost na Svetskom Ekonomskom Forumu u Davosu. Hoće li robot povezan sa veštačkom inteligencijom biti ikona zveri kojoj je dat duh i moć govora?
Da li je to slučajno ako znamo da se svetski moćnici oslanjaju upravo na veštačku inteligenciju u svojoj želji da kontrolišu ljude kao što se to već i radi u Kini? Znači mogli bi smo da očekujemo Antihrista u liku nekog robota , Možda robot u liku vanzemaljca, Ili u liku Bogorodice.
Kada je reč o Katoličkoj crkvi oni su izgradili kult device Marije kao Bogorodice i promovišu je kao Koiskupitelja, Da ona može svojim bezgrešnim srcem da nas iskupi od greha.
Tako da je vrlo moguće da za Antihrista dobijemo veštačku inteligenciju . Nekog robota sa liku Device Marije. Krunisanje Antihrista je deo agende 20/30 i to bi trebalo da se desi negde 2029. Aktiviranje čipova koji su kroz vakcine ubačeni u naše telo će dovesti do krunisanja Antihrista u Hramu Božijem jer ne zaboravimo da je naše telo Hram Božiji.
Ali pošto svi koji čitaju Bibliju znaju da prvo treba da se pojavi Antihrist koji će biti predstavljen kao Hristos, to mi možemo da očekujemo da ćemo 2022 da prisustvujemo lažnom krunisanju Antihrista u novoizgrađenom Hramu u Jerusalimu.
Osmišljavanje je način da se uredi život unošenjem smisla u njega
Osmišljavanje je način da se uredi život unošenjem smisla u njega. Kada čovek ne zna da upravlja svojom voljom onda je sve što bi uzeo da radi za njega muka.
Muka mu je da čini dobro, muka mu je da ode do igrališta da se igra, sve što smisli da bi mogao da uradi mu je teško i bezveze. Sedi tako i čeka da se desi nešto što bi ga pokrenulo. A to nešto nikako ne dolazi, depresija i beznađe razaraju njegov život. Ali toliko obrazovanje i toliki učitelji a niko nas nije naučio kako se upravlja svojom voljom.
Šta! voljom se upravlja!?
Zar to ne dolazi samo po sebi? E pa ne dolazi, to se uči u životnoj školi. A pošto je naš život naš Bog, to nas Bog kroz život uči kako da živimo.
Da bismo mogli da upravljamo svojom voljom prvo treba da naučimo da upravljamo carstvom koje treba da nasledimo, carstvom svijih misli. Inače ćemo večno robovati mislima kojima bi trebalo da vladamo. Jer misli kojima se bavimo su uzrok čamotinje u kojoj se nalazimo. Tri su stvari koje čine život vrednim življenja, istina,harmonija i smisao.
Te tri stvari u nama izazivaju oduševljenje i pokreću nas iz mrtvila na svakakve akcije. U svemu je moguće naći smisao, neki ga nalaze u kocki, opijanju,neko ga nalazi u sticanju materijalnih bogatstava a neko duhovnih. Smisao pokreće volju u čoveku da radi s voljom to šta radi.
Ako neko radi neki posao a ne vidi smisao zašto bi to radio tada taj čovek radi bez volje i taj posao je za njega muka a ne zadovoljstvo. Ako hoćemo da se izborimo sa čamotinjom onda moramo da naučimo da osMislimo svoj život. A Otac Tadej kaže da smo mi mislena bića. što znači da razmišljajući mi osmišljavamo svoj život.
Dakle lepo se smestimo da nam bude udobno i usmerimo svoje misli u pravcu mišljenja i traženja smisla na određenu temu. Recimo; kako da zavolim to što radim i kakav bi smisao mogao da nađem u tom poslu koji radim. Ili na temu; kakva bi to ideja bila koja bi me naterala da se pokrenem da uradim nešto, ideja koja ima smisla.
Čemu da posvetim svoj život što bi učinilo da on počne da ima smisla?
Počne se sa malim stvarima, pa kad naučimo da osMišljavamo male detalje u svom životu lako ćemo preći na sam život. Osmišljavanjem mi obogaćujemo svoj život i činimo da on bude vredan življenja.
To je posao jednog Božanskog bića kakvi smo mi koji verujemo u Isusa Hrista, kreiranje sopstvenog života kroz osmišljavanje istog. Jer kako se dolazi do Oduševljenja koje nas pokrene na neverovatne stvari? Pa preko smisla koji unama izazove oduševljenje.
Dođe neko i kaže nam; ajd da uradimo ovo ili ono. I to u nama izazove oduševljenje i odma krećemo. Taj neko je osmislio život i za sebe i za nas. A što drugi da nam osmišljavaju život? Zašto ne bismo naučili i sami da to radimo? Cela Srbija bleji i čeka da im političari osmisle život, a pošto i sami vide da ovima to ne pada na pamet, cela Srbija je u depresiji i čamotinji.
Nemojte da nam sole pamet, svi smo dovoljno pametni da osmislimo svoj život. Malo truda i nauči se to!
Ljudi Kada Kažu da Im je Nešto u Srcu oni Pokazuju na Predeo Grudi
Ljudi kada kažu da im je nešto u srcu oni pokazuju na predeo grudi. To je postala stvar folklora , oni to tako rade jer svi to tako rade. Niko ne preispituije ima li to smisla . A istina je da to baš i nema mnogo smisla , ali koga je briga.
Ali hajde da vidimo šta je srce u duhovnom svetu?
Srce je centar naše pažnje, fokus naših misli, centar našeg uma. Misli koje su dominantne u našem umu i kojima posvećujemo najviše pažnje su nam u srcu. Olovka ima srce jer je grafit u njenom centru. Naše telo ima srce i to je centralni organ tela.
Iz drugih religija je preuzeto da je duhovno srce u grudima i da nema veze sa umom što je velika prevara. Pogledajmo raspeće, kada Isus visi na krstu, gde mu se nalazi glava? Baš u centru krsta.
Tako je duhovno srce sam centar našeg Uma i ako bi smo mu tražili mesto onda je to negde iznad nosa , sredina čela, pa malo dublje u lobanji. Tako nekako doživljavamo sebe dok istražujemo odakle naše misli dolaze.
One misli kojima najčešće posvećujemo pažnju su nam u srcu. One su sam centar našeg uma , fokus našeg uma. Ono šta volimo i čemu je naš život posvećen će biti u našem srcu jer tim mislima mi ćemo posvetiti najviše pažnje.
Hristos kaže da ne možemo voleti bogatstvo i Boga, jer ko je bogat materijalnim stvarima; znanje, imanje, telesna lepota, titule, taj će u svom srcu stalno misliti o svom bogatstvu i za Boga u njegovom srcu neće biti mesta.
A Gospod kaže: Sine daj mi svoje srce.
Šta to Gospod traži kada tako kaže?
On traži našu pažnju, jer ako mu damo pažnju daćemo mu i našu ljubav. Zato je bogatome teško da nasledi Carstvo nebesko. Za njega je ono preskupo, a siomašak ga dobije za džabe. Neupućeni božanskim otkrovenjima izmišljaju stvari i pokazuju rukom na grudi kada govore o duhovnom srcu.
Mi dok ne upoznamo Hrista slušamo samo Đavolji glas, glas našeg intelekta. A kad upoznamo Hrista mi dobijemo i Božiji razum koji nam daje savete i možemo da čujemo njegov glas.Mi smo stalno na raskrsnici i svojom pažnjom i voljom odlučujemo kojim ćemo se mislima predati i kojim ćemo putem svojim umom ići.
Ljudi misle da ako okače krst oko vrata da nose svoj krst, ali naš krst je to raskršće u centru našeg uma, u našem srcu, našem fokusu pažnje. Kada smo svojom pažnjom okrenuti svom intelektu, tom đavolu u nama, mi ne posvećujemo pažnju Gospodu koji živi u nama.
Naš intelekt je uzurpirao naše srce i za Boga više nema mesta. Pa možemo da se zapitamo: Nosimo li stvarno svoj krst ili nam se samo čini da ga nosimo?
Kad ne čujemo Boga je jedna iz serijala radio propovedi Božji dodir dr Čarlsa Stenlija. Glas Čarlsu Stenliju na srpskom jeziku pozajmio je Žarko Đorđević. Dr Čarls Stenli je rođen 1932. godine a od 1971. godine je pastor Prve baptističke crkve u Atlanti. Godine 1972. započeo je i radio službu. Sadržaj u mp3 formatu preuzet sa programa radio TWR-SERBIA http://www.twr-serbia.org/
Tri Lica Božanskog Bića
Po Bibliji mi smo stvoreni po Božijem Liku, Obrazu. I budući da nas je po svom liku stvorio to bi mi u svom biću morali da možemo da prepoznamo tri lica. Počnimo od drugog lica , jer drugo Božije lice je Sin, Logos. A logos se prevodi kao Um i kao Reč, Dakle sin je Um Božiji: i mi vidimo da smo mi takođe umovi. Znači mi kao um smo drugo lice našeg bića.
Bog je stvorio Adama od kala Zemaljskog i udahnuo mu duh životni. I posta čovek duša živa, Taj duh što je udahnut Adamu je treće lice našeg bića. Duh koji pokreće naše telo, koji reguliše sve vitalne funkcije tela od disanja, preko krvotoka do ponašanja.
Recimo čitamo knjigu, i zasvrbi nas glava, duh će pokrenuti desetak milijardi ćelija da počeša to mesto a da mi često toga i ne budemo svesni. U jednoj ćeliji se desi oko dve milijarde dodira između DNK i RNK u sekundi.
I svaki taj dodir ima svoj redosled, sve to obavlja duh koji je u nama i deli ovo telo sa nama. Prvo lice našeg Bića je teško shvatiti jer je nevidljivo za nas i o njemu saznajemo preko Sv duha ako ga ima u nama, a ogleda se u Razumu. Ali ne u ovom razumu koji su Intelektualci smislili; U pitanju je jedan drugi Razum:
Razum koji dolazi od Boga. I Iskreni Hrišćani( ne formalni hrišćani) čuju njegov glas posredstvom Svetoga Duha. Videći da tri lica dele telo u kome živimo, tako razumemo kako funkcioniše Božansko biće sa tri lica koja su kao tri osobe u jednom telu sa tačno određenom funkcijama.
Ako pogledamo da svako od tri Božanska lica ima ima svoj delokrug u Božanskom biću, da čak imaju i različato mesto gde deluju: nameće se da su sva tri lica jednaka po važnosti.
Sin kroz poslušnost, hvalu i poniznost slavi Oca i Sv duha. Sin je Um Božiji, i u Njemu je sve postalo što je postalo, i bez njega ništa nije postalo: kaže Pismo. Znači um služi za maštanje, smišljanje, vizuelizaciju, planiranje. U mašti je sve stvoreno još pre početka vremena. Bog Otac koji je zakonodavac je sve to pretočio u zakone koji vladaju Svemirom kao i u zakone života.
Duh je sve to doveo u materiju u postojanje. U Jevanđeljima vidimo da je Bog proslavio Sina i u sinu je proslavio sebe. Sv. Duh takođe proslavlja Sina delujući u njemu na slavu Božiju.
Vidimo da Tri lica Božija međusobno slave jedni druge i ni jedno se ne gura da bude gospodar nego većma slave druga dva lica. Zato nas i Hristos uči da slavimo Boga i da se ne uzdižemo a da će Bog nas proslaviti ako budemo poslušni njemu.
Mi svojom poslušnošću dolazimo u situaciju da Svo Božansko biće bude poslušno nama i da nas slavi. Od Boga gospodara mi dobijemo Boga koji nam služi kao da je on nama sluga. Ako tako gledamo na stvar vidimo da ni jedno lice nije važnije od druga dva, već da su sva tri podjednako neoprodna za sklad u Božanskom biću.
Svaka zvezda za sebe misli da je ona najsjajnija zvezda: i gledajući sjaj drugih zvezda udeljenih od nje noj se čini kako je njihova svetlost mala i da nije ništa naspram njene svetlosti. Nažalost zvezda nije svesna da je zbog udaljenosti svetlost ostalih zvezda tako mala, i nije svesna da od nje postoje i mnogo mnogo sjajnije zvezde u tom ogromnom svemirskom prostranstvu.
Imena su oznake karaktera jer nas Bog poznaje po karakteru. Kada Bog preko proroka govori o Hristosu, on ga često naziva Davidom, pa neupućeni misle da ti stihovi govore o caru Davidu koji je vladao Izraelom. A zapravo Bog kaže za Hrista moj ljubljeni. Budući da David znači Ljubljeni.
Tako mi razumemo da bog kada govori o Davidu zapravo govori o Isusu Hristosu. Tako Hristos ima više karakternih oznaka po kojima ga Bog poznaje. Ime Arhangela Mihaela Znači; Onaj koji je kao Bog, A znamo da je samo sin Božiji kao Bog.Tako razumemo da kada se govori Arhangelu Mihailu zapravo se govori o Isusu Hristu, koji je Logos, um Božiji.
Zatim prorok koristi ime Emanuel najavljujući rođenje Isusa Hrista: A Emanuel Znači s nama Bog. David Znači Ljubljeni, Isus znači Spasitelj, Hristos je MesijaZatim ga znamo kao Jagnje – jer je se on žrtvaovao za naše grehe. Zašto je bitno da znamo sve ovo? Već sam rekao da je Logos Um i Reč. Znači Arhangel Mihail je Um Božiji. Drvo života. Kako drvo života?
Pa pismo nas uči da se u Drvetu života nalaze; Mudrost, Istina i razum. A znamo da je u Hristu takođe Istina, mudrost i razum. Tako razumemo da je Hristos zapravo drvo života.
Hristos nam govori da je Carstvo Nebesko tu blizu nas u nama samima. Carstvo nebesko je u svetu naših misli, deo našeg uma. Pa ako je Carstvo nebesko u našem umu, to je i drvo života u našem umu, anđeli i demoni takođe. To je jako bitno da zapazimo jer treba da otkrijemo na koga se odnosi drvo poznanja dobra i zla, jer je i ono deo našag uma.
I kako je Drvo Života arhangel Mihael, to se o Drvo poznanja dobra i zla takođe pojavljuje opisano kao Anđeo: U pitanju je Hruvim zaklanjač, Lucifer. Onaj koji je pomazan da zaklanja prilaz Drvetu Života.
Sledeći ovu logiku mogli bi da se upitamo koji je to deo našeg uma koji se svojski trudi da mi ne otkrijemo Drvo Života koje je tu u nama, u našem umu. Znači Hristos živi tu u nama kao Drvo života, ali se Lucifer svojski trudi da ga mi ne vidimo. Intelekt je Drvo poznanja dobra i zla, on je taj heruvim zaklanjač i Lucifer i Sotona. On Intelekt je najsjajniji anđeo, prenosilac svetlosti. Bio je u Rajskom vrtu dok se ne nađe bezakonje na njemu.
On je otac laži i svake prevare kojima se trudi da mi ne upoznamo Boga u sebi. Kada čovek ne veruje u Boga on ga učvršćuje u tome i daje mu ideje kojima će da dokazuje da Boga nema. A ako je neko vernik; onda ga Intelekt zavodi da poštuje Boga na pogrešan način.
I ponovo uspeva da sakrije Boga od takvog vernika. Samo iskreni Vernici, oni koji nisu formalni vernici već tvore Božiju volju, uspevaju da prođu pored svoga intelekta i da zavire šta to ima iza njega.Takvi vernici nalaze Boga i naslađuju se Njegovim otkrovenjima.
Hteo bih još da napomenem: Kao što se Logos može prevesti kao Um i kao Reč, tako je i koren reči koja označava zmiju u Hebrejskom isti kao i koren reči Učitelj. Tako da se s pravom možemo zapitati ko je prevario Evu? Zmija ili Učitelj, Lucifer,njen intelekt.
Pogledajmo kako je Sv. Pismo opisan Lucifer, Intelekt Božiji, opisujući ga kao cara Tirskog u Jezekiji 28 glava. Opet mi dođe riječ Gospodnja govoreći: Sine čovječji, nariči za carem Tirskim, i reci mu: ovako veli Gospod Gospod: ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvijem si lijep.
Bio si u Edemu vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamanat, hrisolit, onih, jaspid, safir, karbunkul, smaragd i zlato;Onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale. Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti bješe na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenoga.
Savršen bješe na putovima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi. Od mnoštva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja, i griješio si; zato ću te baciti kao nečistotu s gore Božje,i zatrću te između kamenja ognjenoga, heruvime zaklanjaču! Srce se tvoje ponese ljepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svjetlošću svojom; baciću te na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju.
Od mnoštva bezakonja svojega, od nepravde u trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato ću izvesti oganj ispred tebe, koji će te proždrijeti, i obratiću te u pepeo na zemlji pred svjema koji te gledaju. Svi koji te poznaju među narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota, i neće te biti dovijeka.
Eto mi živimo u vreme u kojem caruje Intelekt, intelektualci vladaju svetom i u svetu je sve više bezakonja i nemorala. Sve to dolazi od Sotone koji živi u svima nama. Svako od nas će u svojim mislima naći one koje ga nagovaraju na zlo. Da slaže, da ukrade, da da mito. Misli nas naše nagovaraju na preljubu, na nevernost, na sebičnost.
Sve to dolazi kroz intelekt. Malo nas još čuje glas savesti i opire se spletkama svoga intelekta. Svi slepo verujemo svom intelektu i ne proveravamo kvalitet svojih misli. Jedini način da se izborimo sa Lucifrom u sebi je da se naučimo rasuđivanju.
Da naučimo da preispitujemo svoje misli,svoja uverenja, ubeđenja, svoju istinu. Preispitujući sebe mi ćemo skloniti u stranu Heruvima sa plamenim mačem, gurnućemo u stranu svoj intelekt i zavirićemo iza njega otkrivši glas razuma, glas istine i mudrosti drvo života, Boga koji živi u nama i koji je dugo čekao da ga otkrijemo.
U ovom tekstu ćemo govoriti šta je Duhovno Krštenje, ali ne o onom Krštenje na koje su svi navikli, nego o onom pravom krštenju koje dolazi od Boga a ne od ljudi. Reč je o krštenju duhovnom Vodom i Duhom istine.
Da bi smo razumeli šta je to duhovna voda poslužićemo se slikom krštenja u vodi. Krštenje znači pranje: Da bi smo mogli da izađemo pred Boga, mi moramo da budemo oprani od svake prljavštine i greha. Prolazak Izraelaca kroz Crveno More , More vode, U obećanu zemlju je samo slika prelaska Duhovnih Izraelaca kroz duhovnu vodu. U carstvo nebesko, Novu Zemlju koju treba da nasledimo.
Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga, a Bog se ne može videti telesnim očina nego se može videti očima uma kroz veru. Jer da bi smo mi otvorili oči svoga uma da o nečemu istražujemo , to mi moramo da budemo sposobni da poverujemo da to nešto postoji. Zato je ta naša vera kao voda kroz koju mi prolazimo, i zalazimo u duhovni svet , svet našega uma i svet Božijega uma, jer smo po obrazu Božijem stvoreni.
Ta naša vera je Duhovna voda koja nas pere od svakoga greha i omogućava da čisti stanemo pred Gospoda. Ta naša vera nam omogućava da se očistimo i tako stanemo pred Boga koji živi tu u nama , u carstvu nebeskom koje je deo nas samih. Jer Hristos kaže da Carstvo nebesko nije daleko od nas, nego da je tu u nama. Tako mi možemo da razumemo da je nebo svet naših misli, deo našeg uma.
Možemo da razumemo da kada se govori o carstvu nebeskom da se govori o tome kako mi treba da naučimo da vladamo svojim umom i svojom mislima kao svojim podanicima. Jer čovek koji ne ume da vlada svojim mislima, on postaje sluga svojim mislima, i umesto da vlada svojim carstvom on postaje sluga u carstvu u kojem bi trebalo da vlada.
Spoznavši sve to kroz veru mi spoznajemo Gospoda, jer mi smo ćelije njegovog uma i razumemo kako on ima problema da vlada svojim umom pored nas neposlušnih. Razumemo da je Gospod u velikim problemima i da će morati da preduzme ozbiljne korake kako bi svoj um i svoju dušu doveo u red. Očekujemo drugi Hristov dolazak. Toliko o pranju kroz veru kao kroz duhovnu vodu; Hajde sada da vidimo šta je to krštenje Duhom Istine. Jer Sv Jovan Krstitelj kaže da će nas On, Gospod, krstiti duhom istine. Pa hajde da vidimo šta je Istina i kako ona nastaje.
Našu istinu čine naša, uverenja, ubeđenja, razna iskustva, obrazovanje, i najvećim delom vaspitanje. Deca ne preispituju postupke njihovih roditelja, nego to prihvataju kao dobar model ponašanja. Tako da mi kroz vaspitanje dobijemo najviše zabluda a vrlo malo istine. Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda.
Mi kroz našu istinu sudimo o svetu oko sebe i o deševanjimau njemu. Pa kada je naša istina sačinjena od zabluda, onda će naš sud biti pogrešan. A posledica pogrešnog suda i pogrešnih misli su loša osećanja poput gneva, besa, ljutnje, straha. A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati? Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Znači od Istine koja je u nama zavisi kakav ćemo sud imati.
A od suda kakva ćemo osećanja imati, a od osećanja zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može ponašanje biti u svetom duhu, a da se živi u zabludi. Što će reći: da bi se Sv. Duh trajno nastanio u nama, mi prvo moramo izaći iz svojih zabluda. Postavlja se pitanje: Kako ćemo izaći iz svojih zabluda? Pa istim putem kojim smo i došli u zabludu. Jer čineći zlo mi smo u svom umu opravdavali to i došli u zabludu tako ćemo čineći dobro opravdavati to i u svom umu izgraditi istinu.
Adam je neposlušnožću Bogu pao u greh, a mi ćemo poslušnošću izađi iz greha. Gospod je govorio da treba da budemo milostivi, da praštamo, da ljubimo čak i neprijatelje svoje.Tako radeći mi ćemo pravdajući ta svoja dela u svom umu izgraditi Istinu i omogućiti da se u nama nastani Duh istine, Sveti duh, Duh ljubavi. I na taj način ćemo biti kršteni Duhom istine. Čitajući sveto Pismo i kroz veru i poslušnost Gospodu naš um će se promeniti, i u nama će se nastaniti Gospod. A on kao istina koja je u nama će biti izvor našeg ispravnog suda, naših lepih osećanja i duha koji dolazi sa tim lepim osećanjima: Osećanjima radosti, ljubavi, milosti, zahvalnosti.
A svi znamo kakvog su duha oni koji imaju takva osećanja. Ta osećanja su ujedno i plodovi Svetoga duha i nagrada za našu veru i naš trud. Ta osećanja su duhovno vino I krv Hristova koja se za nas prolila. U otkrovenju Gospod kaže da ko pobedi dobiće novo Ime. A Bog nas ne poznaje po tome kako se mi ovde zovemo, da bi to bilo naše ime pred Bogom. U Bibliji su imena oznake karaktera, Tako Emanuel znači :Bog je s nama. Mihael znači: Onaj koji je kao Bog. Gabrijel je Božija sila, David znači: Moj Ljubljeni. Izrael je Onaj koji je video Boga, Jakov je pobednik.
Kada budemo duhovno kršteni Od Boga koji živi u nama ,onda dolazi do promene našeg karaktera . I mi od jednog zlog čoveka postajemo jedan dobar čovek, Dolazi do promene našega karaktera,tako mi dobijamo novo ime, Novi karakter. Nas Bog ne zna po našim imenima kojima se ovde zovemo već nas zna po našem karakteru, i doziva nas po našem karakteru. Pa je Jakovu posle Borbe sa anđelom Božijim promenio ime u Izrael, jer je video Boga. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga.
Iz svega rečenog možemo videti kako izgleda čovek koji je Kršten, vodom i duhom Istine koja dolazi od Boga kojega možemo naći u Sv. Pismu.
Osnovna razlika je u odnosu prema onome šta čovek radi. Ja sam majstor zidar, i kada sam počinjao da radim taj posao počeo sam sa svojim ocem. On je sebe smatrao izuzetno vrednim čovekom i uvek se trudio da uradi što više. Da li radio đuture ili dnevnicom on se isto zalagao jer mu je bilo važno da ljudi vide da on može puno da uradi kako bi posledično imao više posla i mogućnosti da zaradi.
I stvarno ljudi su ga uvek hvalili kako on može puno da uradi za svoju dnevnicu.I nekada je ljudima to i bilo važnije od kvaliteta, svima je nekako bilo značajno da se izgrade sa što manje novca. Ali kada čovek žuri onda se dešavaju greške i propusti. Pa to ne izgleda baš najbolje. Pored njega sam i ja naučio da tako radim. A onda sam počeo da radim taj posao sa svojim drugarom koji je imao drugaliji odnos prema poslu.
On se trudio da posao uradi bolje, da uvek doda nešto što i nije pogođeno ako će to učiniti da završni izgled posla bude bolji. Pored njega sam uvideo da nije toliko važna količina urađenog posla već da je važan i kvalitet. Da ljudi kvalitet cene više od kvantiteta. Uvidevši to ja sam hteo da se promenim i da počnem da radim posao sporije a da više obraćam pažnju na kvalitet. Ali to se pokazalo da i nije baš tako lako. Naime stvorene su navike na koji naš duh pokreće naše telo.
I iako sam se ja trudio da posao uradim bolje moje misli su me stalno požurivale i to je u meni stvaralo nervozu. Jednostavno da bi uradio dobro mora se raditi sporije kako se ne bi pravile greške, A ja sam se stalno osvratao na urađeni posao i stalno bio nezadovoljan količinom obavljenog posla.
A to nezadovoljstvo me je požurivalo da uradim više što je izazivalo nervozu dok radim. A kad je čovek nervozan onda ne krivi sebe nego počinje da krivi pomoćnika zato što posao ide sporo. Pa zašto nisi napravio bolji malter? Jer kada je malter dobar brže i lakše se radi. Pa me nervira kako se pomoćnik vuče po gradilištu, što mu za sve što mu se kaže da uradi treba više vremena.Ko da je neko dužan da po ceo dan trči za mnom po gradilištu.Iako mi drugar nikad nije rekao da požurim ili da je bitno koliko ću da uradim; Jednostavno moje vaspitanje me je stalno požurivalo,
Moj otac koji živi u meni kroz vaspitanje koje mi je dao je bio uzrok moje nervoze i nezadovoljstva.I to vaspitanje je kroz navike stvorilo naš loš odnos prema poslu, Zato smo i neuspešni jer pogrešno razmišljamo o poslu. Neko je kroz vaspitanje naučen da sve radi polako, pa ni to nije dobro jer će ga svi smatrati za lenčugu.Znači pravilo zlatne sredine je uvek najbolja stvar.Ne treba ni previše brzati ni biti prespor i nezainteresovan za posao.Jer majstora ne čini znanje i iskustvo nego njegov odnos prema poslu.
Ako neko ima volje da posao uradi dobro, tada će se on i truditi da to tako izgleda.Ali ako je njemu bitnije da završi posao i uzme pare, tada će biti uzaludno njegovo znanje i iskustvo, kvalitet će pasti u drugi plan. A čovek koji i nema znanja i iskustva , i ima volju i trudi se da posao na kraju izgleda dobro . On će razmišljati o poslu, praviće planove u svojoj glavi, koristiće maštu da smisli kako da posao na kraju izgleda dobro; I on će na kraju uraditi bolje posao od onoga ko ima veće znanje i iskustvo od njega a ima loš odnos prema poslu. Tako da uspešnog čoveka ne krasi toliko znanje i iskustvo koliko Volja da posao bude dobro urađen.
A to za posledicu ima da on dok radi oseća zadovoljstvo svojim poslom. Stalno se okreće i zagleda svoj posao i raduje se kako to dobro izgleda.Od kada radim posao s voljom i ljubavlju meni se stalno dešava da čujem sebe kako mumlam: “Fenomenalno Maksimalno” “Superiška” I primetio sam kako se dobro osećam povodom toga. Jednostavno moj život je ispunjen zadovoljstvom i dok radim. Dok nisam radio sa Ljubavlju i voljom da se posao uradi dobro moj život na poslu je bio muka i nezadovoljstvo. A od kada sam to naučio moj radni dan je ispunjen zadovoljstvom i radošću.
A kao posledica ispravnog odnosa prema poslu je da te ljudi više cene.Ali to nije toliko bitno da li te drugi cene koliko je bitno koliko čovek sam sebe vrednuje. To vrednovanje samoga sebe se zove dostojanstvo. Dok sam žurio i gledao da što više uradim , meni je smetalo kad neko stoji i gleda kako radim, jer bio sam spreman i da isfušarim samo da bih više uradio pa mi nikako nije odgovaralo da me gledaju.A od kada se trudim da posao ispadne dobro meni je prosto zadovoljstvo da me gledaju dok radim.
A to zadovoljstvo dolazi od dostojanstva, jar ja sam svestan koliko ulažem sebe u taj posao i znam koliko vredi ono šta radim.I drago mi je kada ljudi gledaju i dive se tome. Pita mene jednom moj kolega za posao, žali se nema posla; A ekipa u kojoj radim pretrpana poslom, ne stižemo da uradimo sve pogođeno. li taj majstor jednostvno ne ume dobro da uradi posao. On je inteligentan, nije tup, ali ima pogrešan odnos prema poslu i ljudi ga izbegavaju.
Kažu da bez alata nema ni zanata: A najbolji alat koji jedan mastor svoga posla ima je njegova mašta. U mašti čovek smisli kako će nešto da napravi a da to dobro izgleda. Posle na poslu on samo izvede ono šta je u mašti već napravio. Kada smo bili deca svi smo znali da maštamo, a onda se to nekako izgubilo tako da sam ja nanovo morao da se učim maštanju kako bih mogao svoj posao da uradim što bolje. Ali ljudi stalno nekuda žure i nemaju vremena za maštanje.
Mi smo stalno u potrazi za nekim zadovoljstvom i najčešće ga nalazimo u zabavi; Filmovi, muzika, knjige, časopisi, sport, kockarnica, kafana. Trčeći za zadovoljstvom mi zapravo uništavamo svoj život. Mi potrošimo vreme koje bi smo mogli posvetiti mašti i uređenju svoga života. Naš posao onda nije izvor zadovoljstva u našem životu već zadovoljstvo tražimo na drugim mestima a posao nam postaje izvor nezadovoljstva.Od kada sam izbacio zabavu iz svog života kao izvor zadovoljstva moj život je počeo da se preliva zadovoljstvom.
Zadovoljan sam na poslu, zadovoljan sam kući kada uređujem nešto, zadovoljan sam kad ustanem ujutru u 3 i do šest posvetim vreme maštanju i razmišljanju o važnim stvarima u životu. Trčeći za zadovoljstvom mi zapravo uništavamo svoj život. Mi potrošimo vreme koje bi smo mogli posvetiti mašti i uređenju svoga života.
Čovek koji radi s voljom se na poslu ne zamara, pa ja posle 11 sati posla odlazim kući odmoran Pevam odlazeći s posla. A prvi koji me je naveo da razmišljam o tome šta to znači raditi sa voljom je moj stric Ranko. A stric je poznat po tome kako je vredan i sve radi s radošću, ne staje po ceo dan Kaže on meni; Ljudi me pitaju kako tako nastajem za poslom i s osmenom radim? A ja im kažem: Imam volje, i kada čovek sa ženom legne ako nema volje nije to to.
Meni je taj odgovor bio malo čudan. Šta to on meni pokušava da kaže? Tako da sam sledećih dana često premišljao na tu temmu jer mi je bilo čudno da stariji čovek tako priča sa mnom, a nije baš poznat po bezobrazluku. I onda sam primetio da ja ne radim svoljom, da se na poslu nekako mrzovoljan, da se vučem ko prebijen. Shvatio sam da ja ne radim sa voljom. Ali kako se radi s voljom? Vidim da je ne znam odgovor na to pitanje.
Počeo sam u svojim mislima da tragam za odgovorom na to pitanje; I posle par dana slušajući neku muziku dođe mi ideja da mogu da iskoristim ritam muzike da unesem malo živosti u posao, da radim u ritmu muzike. I odmah sam video koliko je to bolje i kako se čovek oseća zadovoljnije na poslu. Da posao prestaje da bude mrzak ,da svojom voljom mogu da utičem na kvalitet svog života. Evo moj stric dogodine puni osam banke. I dalje radi s voljom i osmehom na licu. On je za mene primer jednog uspešnog čoveka.
Naše ćelije na svojoj opni, koži, imaju receptore za materije koje kroz krv dobijaju. Receptore za vitamine i šećere. Ako neko počne da puši ili pije onda se pojave i receptori za nikotin i alkohol. Ako u krvi nema nikotina recimo, tada ćelije šalju signal mozgu da nema nikotina, i naš mozak sada treba nas da navede da zapalimo jednu.
U našem umu se pojavljuju misli koje nas stimulišu da zapalimo, te misli znaju da budu toliko dosadne, i naporne, da ako nemamo cigara u nama sve više raste nervoza do granice besa. Praktično naš mozak nas osećanima tera da zapalimo i navešće nas svašta da uradimo da bi ćelijama obezbedio nikotin.
Kada govorimo o duši treba da znamo da je duša kolektivna svest svih naših ćelija, a u našem umu se manifestuje kroz misli i osećanja koja ih prate. Kada neko ima jaku potrebu da nešto pojede, šta on sebi ne može da priušti, kažu žudna mu duša te hrane ili pića. Apstinencijalna kriza je odraz žudnje za nikotinom, alkoholom ili nekom drogom.
Ali to nije jedini način na koji naša duša žudi. Nagon za širenjem svoje vrste, svog semena je takođe jak, i može da izazove čudne oblike žudnje. Kao što se golubi šepure pred golubicom tako se i mi šepurimo pred drugim polom u igri zavođenja koja će omogućiti da se naš rod (geni) prošire.
Ali u našoj igri šepurenja u igri su razne vrste bogatstva kojima mi pokazujemo da smo vredni da se naše seme širi, da budemo interesantni drugom polu. U igri su skupa kola, skupi telefoni, kuće, stanovi,znanje,titule, sposobnosti,, snaga, lepota. U toj igri šepurenja nas naša duša navodi da žudimo za tim stvarima kako bi smo se dopali drugoj strani.
Vrednosti kao što su dobrota , milosrđe ljubav prema bližnjima tu nemaju veliku cenu. Naša duša nas u toj igri kroz misli navodi da radimo stvari koje baš i nisu moralne i daleko su od dobrote. Tako se u našem umu pojavljuju misli koje nas navode da lažemo, da krademo, da na silu prisvojimo, da zakinemo društvo.
Ako mi imamo neka bogatstva koja su na ceni,poput nekih sposobnosti, lepote, znanja, onda će se naša duša kroz to dokazivati i šepuriti, ali ako nemamo onda će nam naše misli predlagati one nemoralne stvari, ne bi li kroz njih stekli bogatstvo koje je prihvatljivo u igri šepurenja.
Naš intelekt će pred savešću braniti našu nemoralnost nalazeći prihvatljiva gledišta koja podržavaju naš nemoral. Na taj način će se u nama promeniti naša istina i naš intelekt će nas dovesti u zabludu.
Zabluda je istina nastala posle bluda. Uvek kada lažemo, krademo,varamo mi činimo blud koji će nas kroz naš intelekt dovesti u zabludu. I budući da naš doživljaj života i svega oko nas određuje istina koja je u nama kroz sud koji mi imamo o svemu tome. To će zabluda uticati da naš sud bude loš, sa lošim mislima punim gneva, besa, ljutnje,mržnje, nedostatka samopuzdanja, beznadežnosti.
Tako mi skupo plaćamo žudnje svoje duše. Kada se nekome desi da mu dete ogrezne u nemoral, kriminal, za tog čoveka se kaže da je izgubio dete. On ima dete ali je dete izgubljeno za dobro.
Tako kada duša postane nesposobna za lepa osećanja, već zrači mržnjom, gnevom, besom, za takvog čoveka se kaže da je izgubio svoju dušu. On je ima, ali je ona izgubljena za lepa osećanja, izgubljena za dobro. Njegova duša prebiva u paklu.
Ima jedna priča koja ide otprilike ovako: Bio jedan bogobojažljiv čovek koji se svakodnevno molio Bogu, činio dobra dela i davao milostinju. Jednog dana dođe anđeo Božiji u posetu tom čoveku i kaže mu da je Bog video šta sve on čini i da mu je veoma drago zbog toga, te stoga hoće da mu ispuni jednu želju. I eto on, anđeo Božiji, je tu da mu ispuni želju: “Razmisli dobro i reci želju”. Počeše čoveku da naviru mnoge želje, i što je duže razmišljao sve mu je bilo teže da se odluči za jednu.
Tako da reši da zamoli anđela da dođe malo kasnije dok on donese odluku, jer je ovo velika stvar i ne bi da pogreši. Anđeo se složi i ode, A čovek počne da prepričava događaj svojim prijateljima tražeći savet kako da postupi i šta da traži. Jedni su ga savetovali da traži novac, drugi imanje, treći mudrost, razum, znanje… I što je više tražio odgovor bilo mu je sve teže da odluči šta bi bilo ono pravo.
Posle dužeg vremena dođe anđeo ponovo do njega da ga pita šta se dešava i da je već prošlo dosta vremena za donošenje odluke. Čovek poče da se pravda i da objašnjava svoju situaciju i razloge za odugovlačenje. Na kraju se seti da pita anđela: “Ti si stalno u Božijem prisustvu i najbolje znaš šta je dobro za poželeti, pa ako ti je po volji posavetuj me šta da poželim”. Na to mu anđeo odgovori: “Traži da budeš radostan ma šta se oko tebe dešavalo”.
Od kada sam čuo ovu priču, stalno me je čačkalo kako čovek može da bude radostan ma šta se oko njega dešavalo. Vremenom sam počeo da razumevam i da svoj život vodim u tom pravcu. Našao sam blago koje je obogatilo moj život. Nisam postao savršen da me ništa ne može izvesti iz takta ali gledajući na svoj život od pre dvadesetak godina i sad, napravljen je ogroman pomak. iKako to da neko može da bude radostan ma šta se oko njega dešavalo?
Pođimo od same radosti; Radost je osećanje koje čini da naša sudbina bude život. Samo kada je naš život ispunjen radošću onda je to život. Kada život nema radosti onda to više nije život. Radost je ono šta daje kvalitet životu, i ako radost moramo da kupujemo nikada nećemo imati dovoljno za “srećan” život. Radost treba da bude kao voda, kao vazduh,besplatna. Da je pijemo, da je dišemo, da se hranimo njome. I samo tada mi možemo da imamo život, kada imamo izvor radosti u sebi.
Jer ako u sebi imamo izvor radosti onda pijemo sa izvora života koji nikada ne presušuje. Ako ostanemo bez radosti to nije zato što je izvor presušio, već zato što smo se mi odšetali od njega. Želim da vam otkrijem gde treba da kopate da biste iskopali izvor radosti, Fontanu Mladosti za kojom mnogi tragaju i priželjkuju je. Prvo što moramo da uradimo je da otkrijemo šta to utiče da se mi u nekoj situaciji osećamo lepo, a u drugoj loše.
Naš sud je taj koji je pokretač svih naših osećanja. Sretnemo čoveka o kome imamo lepo mišljenje i već nam se usne šire u osmeh. Dok kada sretnemo nekog o kome imamo loš sud, s mukom ćemo napraviti osmeh ako ga i napravimo. Dovoljno je da pomislimo na nekog ko nam je drag pa da se nasmešimo ili da se setimo nekog ko nam nije mio pa da se namrgodimo. Vidimo da osećanja imaju jako puno veze sa našim mislima.
Zašto mi sudimo tako kako sudimo? Naš sud je uvek posledica istine koja je u nama, pa od naše istine zavisi i naš sud. Dovoljno je da samo čujemo za nekog da je učinio nešto loše, iako to možda i nije bilo tako. Naš sud će o tom čoveku biti loš i mi već nećemo imati lepa osećanja kada sretnemo tog čoveka. I ako primetimo da našim životom preovlađuju loša osećanja (gnev, bes, ljutnja, strah..), to je siguran znak da sa našom istinom nešto nije u redu. To je siguran znak da mi ne živimo u Istini, nego da živimo u Zabludi.
Šta je zabluda?
Istina nastala posle bluda je zabluda. Još dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo mi u svom umu opravdavamo to svoje bludno delo i tako pravdajući svoje postupke, mi u svom umu gradimo zabludu. Lopov u svom umu ima odličan izgovor zašto je dobro biti lopov. Kurva u svom umu sebe veliča nad drugim ženama smatrajući ih glupima ako su poštene. Ona ne može da razume da poštena žena misli o svojoj deci o svojoj porodici.
Kako će njeno ponašanje da utiče na zajednicu u kojoj živi? Hoće li obrukati svoga muža? Kurva ne može da shvati da je porodica preča od ličnih zadovoljstava. Kao i lopovi, oni koji lažu, oni koji daju mito kockari, što poštene ljude smatraju budalama. Oni ne shvataju da će takav način mišljenja naneti štetu njihovoj istini i da će im se to vratiti kroz loša osećanja koja su proizvod zablude.
Od našeg suda zavisi kakav će biti naš doživljaj svega što nam se dešava, jer kako sudimo takva osećanja imamo. A osećanja odrećuju kvalitet doživljaja. To nam govori da nije važno šta nam se dešava, već kako mi to doživljavamo. Ako živimo u Istini, onda je Istina izvor radosti u nama.
A ako živimo u zabludi onda je zabluda izvor patnje u nama. Sve što čovek radi od svoje slobodne volje kroz um će uticati njegovu istinu. Kada se rodimo mi nemamo istinu i sve doživljavamo onako izvorno, a onda roditelji i staratelji počinju da oblikuju našu istinu kroz vaspitanje. Kasnije se priključuju razni učitelji, oblikujući našu istinu kroz obrazovanje, pa zatim dolaze razna iskustva, uverenja, ubeđena i mi na kraju od života imamo pakao.
Naučeni da pogrešno sudimo mi umesto da se radujemo životu provodimo ga u patnji i jadu. Mislimo potrebne su nam pare da bi bili srećni a i ne slutimo da smo se udaljili od izvora života koji je tu u nama, da smo se udaljili od Istine. Ali dobra stvar u svemu tome je da kako smo se udaljili od istine čineći od svoje volje ono što nije bilo dobro, tako se možemo vratiti istini čineći ono što je dobro.
I ne samo da ćemo se vratiti Istini, već ćemo srediti naš doživljaj života, naš sud, misli i osećanja. Naš život će dobiti jedan viši smisao i postaće vredan življenja.
Čovek kojem hormoni pokreću volju je rob svoga tela
Kada razmišljamo o Božijem prestolu treba da imamo na umu da smo po obličju Božijem stvoreni; pa Hristos kaže da carstvo nebesko nije daleko od nas, da je ono tu u nama, svet naših misli, naš Um. A Hristos je Um Božiji, jer Logos sem Reč može da se prevede i kao Um. Pa ako je nebo deo našeg uma, onda postoji deo uma koji je Zemlja.
Nebo i zemlja su delovi našeg uma, i budući da smo po obličju Božijem stvoreni to možemo da zaključimo da je i Božiji um podeljen na nebo i zemlju.Na nebeski i zemaljski način mišljenja. Zemaljski način mišljenja pripada intelektu, Luciferu, hreuvimu zaklanjaču, drvetu poznanja dobra i zla, kako ga opisuje Biblija.
Za zemlju kaže Sv. Pismo da je podnožje nogama Božijim, a to je i Hristu Otac obećao da će položiti Njegove neprijatelje kao njegovo podnožje.To je kao ona dva anđela u crtanim filmovima, jedan stoji na levom a drugi na desnom ramenu pa koji nas nagovori. Tako i naš um ima dva dela koja se bore za našu pažnju, nebo i zemlju.
Po tome kojim mislima posvećujemo pažnju mi smo svojom pažnjom ili na nebu ili na zemlji. Tako i Bog: njegov je presto na nebu Njegovog Uma, dok je zemlja njegovo podnožje. Pa Pismo kaže da Bog Istinom utvrđuje svoj presto.
Jer Istina je jako važan deo našeg uma; Znanje vaspitanje, iskustva, obrazovanje, sve to čini našu Istinu kroz koju mi sudimo i koja pokreće našu volju.
Čovek kojem hormoni pokreću volju je rob svoga tela i on ne vlada svojim bićem. On je zemaljski čovek jer je svojom pažnjom stalno na zemlji, i umesto da vlada on je rob. Čovek koji želi da vlada svojim umom mora da svojom pažnjom bude na nebu i tako da utvrdi svoj presto kako bi vladao carstvom, svojim umom.
Kada Bog Otac kaže Hristu: sedi meni s desne strane dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim; On mu zapravo kaže: Budi svojom pažnjom na nebu, na mom prestolu, i ja ću položiti tvoje neprijatelje… I mi budući da smo kroz veru rođeni kao Hristova Braća, treba da sledimo njegov primer, i da svojom pažnjom budemo na nebu svoga uma dok naš otac nebeski ne položi naše neprijatelje i nasledimo carstvo.
Tako će naš intelekt , satana, biti svezan i pokoren nama: umesto da vlada nad nama mi ćemo vladati nad njim. Dakle šta je Presto? To je naše srce, centar naše pažnje, naš fokus. Mi vladamo svojim bićem tako što vladamo svojim mislima.
I od toga kakve su nam misli u srcu zavisi naša sudbina, zavisi naš doživljaj života, naše zdravlje. I mi nad svim tim vladamo sa prestola koji treba da namestimo tamo gde je naš otac Nebeski. Naš presto, naše misli, naša pažnja treba da budu tamo gde su naše nebeske misli ako mislimo da vladamo svojim bićem.
Upravo tako, Bog je Istina; Ja sam Istina, Put i Život kaže Isus ( Spasitelj). Jer Isus znači spasitelj. Bog ljude zna po njihovom karakteru pa kada se govori o imenu zapravo se govori o karaktreu, o onome šta čoveka određuje. Tako i Mesijin karakter spasitelja je odredio da je njegovo ime spasitelj; a spasitelj se na Hebrejskom kaže Isus. Što će reći da mi ne bi trebali da ga zovemo po imenu Isus nego po karakteru Spasitelj.
Hristos kaže da ko bude tvorio Božiju volju On i Otac će doći njemu i nastaniće se u njemu. Spasitelj kaže da će Bog živeti u nama i deliće s nama trpezu. A gde će se to useliti Bog? U koji deo našeg bića? Pa u Istinu; kada se Isus (Spasitelj) nastani u nama , razvejaće naše zablude i uspostaviti Istinu u nama. Jer sam kaže: Ja sam Istina. I On će živeti u našoj istini, i On će biti naša Istina.
A iz naše istine će izvirati naš sud. A posledica suda je naš doživljaj. Ako od istine dolazi naš sud onda će naš doživljaj svega biti ispunjen radošću. A duh koji koristi naša osećanja da odredi naše ponašanje će nam dati pravdu. Naše ponašanje je pravda koja dolazi od istine koja je u nama. Jer ako sudimo da je nešto lepo. Imaćemo lepa osećanja i u skladu s tim će biti i naše ponašanje.
A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati. Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Kako pismo kaže, Istina se saplela na putu pa pravda ne može da prođe.
Evo još malo pa će dvadeset godina kako se družim da Hristom, i Istina u meni se stalno menja, i stalno rastem u njoj . Kako Sv. Ap. Pavle kaže; Ja ne mislim da sam dosrtigao savršenstvo , nego se trudim i usavršavam u Hristu. Tako Isus Hristos Kao Istina u meni stalno raste i usavršava se. I budući da smo rođeni kao Sinovi Božiji; mi u sebi možemo videti kako izgleda jedno Božansko Biće.
Pa ako se u nama istina razvija i raste tako se dešava i u Božijem Umu. Jer Logos znači Um, Hristos je Um Božiji kroz koji Otac koji je u večnosti živi nesavršen život u vremenu. I Budući da smo kroz Hrista i mi Umovi Božiji jer smo ćelije njegovog tela; tako i kroz nas Otac živi nesavršen život u vremenu.
Pavle ne kaže ćelije nego udi, jer tada nije postojala svest o ćelijama, pa on i nije mogao da kaže da smo ćelije Hristovog tela. Teško je to za razumevanje. Zato moli Boga da ti podari razumevanje i on će ti dati shodno tvojoj sposobnosti da razumeš. Kao što detetu u vrtiću ne možeš pričati gradivo za osmi; tako i Bog nas prvo pripremi, pa nas onda polako uvodi u istinu.
Kad Hristos Kaže; Ja sam Istina, on zapravo nama kaže gde da ga tražimo, da treba da ga tražimo u svojoj istini. Jer čitajući Bibliju mi u sebe primamo Božije seme, Reč Božiju, samoga spasitelja. I to seme će se razviti u nama, i porašće iz njega veliko drvo. Drvo Života u našem umu. Iz tog semena u našem umu će se roditi Spasitelj naše duše.
Zato za nas koji verujemo kaže da smo mi njegova majka; Jer kroz veru mi primismo njega kao Božije seme i on se rodi u našem umu. Ali čitati nije dovoljno nego se seme treba i zalivati verom čineći dobra dela koja je Pomazanik govorio da trebamo činiti. Da ne bi bili zaboravni slušači nego da tvorimo Božiju volju, i da kroz činjenje dobijemo razumevanje kroz otkrovenja.
Jer ako smo tvorili Božiju volju došlo je do promene našeg uma. Došlo je do promene od zablude ka istini i on je sad tu u nama u našoj istini. I on Viče iz nas, čujemo njegove reči u našem umu jer misli koje se rađaju u našem umu imaju svoj izvor a to je istina. I mi ćemo iz istine čuti Božiji glas; prepoznaćemo ga u mislima koje se javljaju u našem umu kao Božanska otkrovenja.
A ako iz zablude dolaze naše misli onda slušamo Sotonu (naš Intelekt). Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda.
Sveti Duh koji je sila Božija se oslanja na našu Istinu, na naše misli, osećanja, naš sud, kada kreira naš život. Jer kako sudimo, takve misli i osećanja ćemo imati , a one su gradivne cigle u zidu našeg života. Naša Sudbina je ogledalo naše istine i našeg Suda. Zato joj je i u korenu reč sud. Ne zato što nam Bog sudi, već što je bog izvor našeg suda.
Tvorite Božiju volju, budite milostivi, praštajte, blagosiljajte neprijatelje svoje a ne kunite. Ako vam ko udari šamar okrenite u drugi obraz, ako ste dali na zajam ne tražite nazad svoje. Budite milostivi i bićete pomilovani od suda i istine koja je u vama. Jer tako radeći doći će do promene vašeg uma, do njegove obnove i Bog ( Istina) će vas sačuvati od Suda. Ko Veruje Isusa Hrista i tvori Božiju volju spašen je i ne ide na Sud kaže Sv. Pismo
Dešava se da neko ko je poverovao kasnije otpadne od vere; zato nisu spašeni svi koji su poverovali nego oni koji su odabrani. A kako ćemo znati da smo odabrani? Tako što vidimo sebe da tvorimo Božiju volju s radošću i ljubavlju prema bližnjima i prema Bogu. Jer ako ne tvorimo drage volje, onda nam je služba dodeljena i radimo zato što moramo jer zakon tako nalaže.
Ali, ako tvorimo od svoje volje iz ljubavi, onda to nije služba nego dragovoljna žrtva Bogu na slavu. I videći sebe da tako radimo mi se osvedočavamo da smo odabrani i spašeni. Vara se onaj ko misli da je spašen onog trenutka kada je poverovao. On je pred Bogom spašen istog trenutka jer Bog zna sve naše misli i dela od početka do kraja. Ali mi ne znamo sve naše misli i dela od početka do kraja.
Te stoga ne možemo biti tek tako sigurni da smo spašeni i odabrani. Nego se osvedočavamo kada sebe vidimo da tvorimo Božiju volju drage volje, a ne od moranja. Spasitelj je došao da spasi hrome, kljaste, natovarene, da otpusti roblje, da spase one kojima je spasenje potrebno.
I onda videti kako nas Gospod izbavlja. Ja sam pre dvadesetak godina bio zreo za spasenje: moj život je bio toliko posiveo da mi se više nije milio ni život. Samoubistvo se činilo kao dobar izbor. A Onda sam kroz Bibliju upoznao Boga i to je uticalo da ja nađem smisao zašto bi vredelo živeti život. Shvatio sam da sam ja sam uzrok svih svojih nevolja i da ja takođe mogu da budem uzrok koji će me izvesti iz njevolja ako budem poslušan Bogu. I ja sam spašen Božijom rečju.
I svaki takav kada je spašen zna da je spašen, jer je spasenje doživeo. On je video način na koji ga je Mesija spasao. Znači spasenje nije tako da samo veruješ i automatski si spašen. Stvar je da poveruješ. Jer razlika je između verovati i poverovati, po veri nešto učiniti, biti poslušan Bogu.
Bog se kroz moje spasenje osvedočio u mom životu.Onaj koji nije bio svedok svom spasenju nego samo treba da veruje da je spasen nije ni spašen, nego su ga prevarili da je verom spasen. E, ti si poverovo i sada si spasen. Pa kako možeš da znaš da si poverovao? Postoji neko osećanje kada se veruje?
Ne, ne postoji takvo osećanje.
Niko ne može sa sigurnošću da zna da li veruje ili samo misli da veruje. Koliko puta sam se zapitao: verujem li ja stvarno u Boga? I nema nikakvog znaka ili osećanja kojim bih ja mogao sebe da uverim da ja stvarno verujem.
Nego gledam jesam li poslušan Bogu,tvorim li njegovu volju, Pa po tome sudim verujem li ili ne. Uzdati se da smo verom spaseni a nemati iskustvo spasenja je potpuno nepouzdano
Jeste li nekada maštali kako bi bilo dobro da radimo na kompjuteru bez upotrebe miša. Pogledamo video fajl i film počinje. Kompjuter izvršava naše želje samim pogledom na fajl. Zgodna stvar je da se naše biće ponaša kao jedan takav uređaj.
Misli i osećanja su usko povezana sa ponašanjem, kako se osećamo tako se i ponašamo. Kao kad kliknemo na muzički fajl pa se upali program za reprodukciju muzike, tako i ako posvetimo pažnju mislima koje donose osećanje besa; pali se program za reprodukciju besa i mi počinjemo besno da se ponašamo.
Ako posvetimo pažnju mislima sa osećanjem ljutnje,počećemo ljutito da se ponašamo. Naša pažnja je u ulozi miša i kada određenim sadržajima uma posvetimo pažnju to je kao da smo kliknuli na taj fajl; pali se odgovarajući program i reprodukcija počinje kroz ponašanje. Programi koji regulišu ponašanje u skladu sa osećanjima se zovu duhovi.
Kada vidimo decu da se igraju, mi kažemo da ih pokreće duh igre. Kad se neko veseli, pokreće ga duh veselja, veselog je duha. tužnoga pokreće duh tuge. Primećujemo da naše ponašanje određuju duhovi koji su deo nas. Da to nije nešto što je izvan nas samih.
Ljudi pod duhom podrazumevaju neko biće koje se šeta tamo amo, pretura stvari po kući, kucka u vrata ili prozore i plaši decu. Ako i postopje neka takva bića mi ovde ne pričamo o njima. Ja pričam o duhovima kao bićima koja imaju jako puno veze sa našim umom, mislima , osećanjima i ponašanjem.
Bićima koja su sastavni deo našeg Bića. Od toga koji nas duh pokreće, zavisi kakva će se osećanja pojaviti u duši. Ako naše postupke pokreće duh mržnje, to će se u duši pojaviti osećanje mržnje i mi ćemo se tako i ponašati. Naše je ponašanje uvek povezano sa tim kako se tog trenutka osećamo.
Duhovi milosrđa, ljubavi, radosti, su anđeli,sveti duhovi. Dok su demoni, zli duhovi: duh mržnje, gneva, ljutnje, straha. Budući da nas duhovi navode da se saglasimo sa ponuđenim mislima i osećanjima, to nama izgleda da je svaki naš pokret proizvod naše volje. I obzirom da mislimo da su pokreti posledica naše volje, mi previđamo postojanje duhova koji pokreću telo i tako određuju naše ponašanje.
Ako nas zasvrbi rame, iako je naša pažnja usmerena na nešto sasvim drugo, duh će pomeriti ruku i počešati to mesto, bez da smo mi svesni toga. On mora da uskladi rad najmanje desetak milijardi ćelija da bi se to obavilo. Naučnici su otkrili da se u svakoj ćeliji dogodi oko dve milijarde dodira u sekundi između DNK i RNK. Ti procesi se odvijaju munjevitom brzinom.
Duh o svemu tome vodi računa navodeći gene u DNK spirali da se otvore i omoguće proizvodnju proteina koji su neophodni da bi se u ćeliji obavio rad. Ćelija ne zna šta da radi dok duh ne da genima signal da se otvore i omoguće kopiranje informacije. Geni se otvaraju osećanjima, osećanja i osećaji su ključ koji ih otvara. Zato se duhovi trude da u nama izazovu osećanja kroz misli koje nam predlažu. Ne može zli duh da deluje u nama kad se lepo osećamo: neće se otvoriti odgovarajući geni. Zato što smo naučeni da sebi pripisujemo sve što telom uradimo, gubimo iz vida da mi sem izražene volje ništa više nismo uradili: Sve je to neko drugi obavio, neko čijeg prisustva nismo svesni.
U Jevanđelju po Marku učenici pitaju Isusa zašto oni ne mogoše isterati demona iz uzetog? A on im odgovara: „Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.“ Gospod govoreći o duhu upotrebljava reč ROD. A ako pogledamo kako se Rod kaže na Grčkom? Vidimo da je to reč Gen. Gospod je kroz ovu reč povezao duhove sa genima, i budući da je nauka otkrila da geni utiču na ponašanje, pa čak i na kolektivno ponašanje; A to isto rade i duhovi: Možemo da zaključimo da naše ponašanje određuju duhovi koji su deo nas. Jer sve pokrete tela određuju duhovi kroz gene. Ono što su duhovi na duhovnom planu, to su geni na materijalnom planu.
Duhovi mogu kroz misli i osećanja da utiču na naše ponašanje ako mi ne izrazimo svoju volju drugačije. Ponude nam misli i osećanja, mi se saglasimo i oni mogu da rade. A mi verujemo da je to naša volja.Naša volja je iznad volje duhova: Uzalud nas duhovi nagovaraju kroz misli i osećanja, ako mi čvrsto rešimo da nešto nećemo ili hoćemo to se mora ispoštovati. Zato je volja moć koja nas čini bogom svog mikrouniverzuma.Recimo da je u pitanju duh besa: On će nas navesti da vičemo, lupamo rukom o sto, glavom o zid, da polomimo nešto. Ili ako je neki duh sklon vračarstvu: On će nas nagovorati da magijom ostvarimo svoje ciljeve.
I sve vreme naše misli će biti takve, osuđujuće. Naše misli će nas ubeđivati da smo mi u pravu što tako mislimo, da je to pravedno jer su drugi zli prema nama. Zli duhovi su vešti u zavođenju, tako da će izgledati da se nama čini nepravda i da je pošteno da se branimo od nje, i mi nećemo biti svesni da naše misli zapravo iskrivljuju stvarnost da izgleda tako, a da zapravo ništa nije tako kako nama izgleda, makoliko da je to nama očigledno.
Ljudi kažu: Pa video sam svojim očima da je bilo tako. Oni nisu svesni da dok gledamo nešto, naš intelekt tumači šta vidimo, i da mi zapravo vidimo u skladu sa našim uverenjima, ubeđenjima, iskustvima, znanjem i vaspitanjem. To je filter u našem umu kroz koji um boji naš život osećanjima. To je filter kroz koji mi doživljavamo svet i stvarnost nikada ne dolazi do nas. Kao kad stavimo naočari za sunce. Mi više ne vidimo svet onakvim kakav jeste, već ga vidimo obojenim bojom naših naočara.
Mala deca nemaju ovaj filter i ona jedina doživljavaju stvarnost onakvom kakva jeste. Kako starimo tako se ovaj filter kao koprena navlači na oči našeg uma i krivi naš doživljaj stvarnosti. Duhovi se trude da osvoje našu pažnju, jer kroz pažnju mi im dajemo svoju ljubav koja im je neophodna da bi živeli u našem umu. Duh koji dugo ne dobija pažnju. polako vene i umire. Zato je jako bitno da vodimo računa kojim mislima posvećujemo pažnju.
Ako posvećujemo pažnju zlim mislima, one će se množiti u nama i naš um će biti sve prljaviji. Sve više loših osećanja će se ispoljavati u našem životu i naš doživljaj sveta će biti sve sivlji dok potpuno ne pocrni. Iz do sada rečenog vidimo da je duhovima jako bitno da nas navedu da se svojom s voljom priklonimo njima, kako bi mogli da se projave u našim postupcima i ponašanju.
Jedan od uslova da bismo živeli u Svetom Duhu je da naš doživljaj sveta, ljudi i okolnosti, bude lep. Jer od osećanja koja su stvar doživljaja zavisiće i naše ponašanje. Mi neke ljude u doživljavamo lepo, neke kao pretnju a neke s radošću. A te razlike u doživljaju potiču od našeg suda o tim osobama.
Na sudu traži istina da bi se presudilo. Tako i mi kad sudimo u sebi već imamo istinu na osnovu koje sudimo.Naša iskustva, vaspitanje, uverenja, želje i očekivanja su deo istine na koju se oslanjamo dok sudimo. A to znači da od naše Istine zavisi kakav će biti naš sud, i kako ćemo se osećati i ponašati. Ako je naša istina dobra, dobar će biti naš sud. Sve ćemo doživljavati s radošću, ljubavlju i ostalim lepim osećanjima. Osećanja su boja kojom bojimo život da nam on bude ružičast ili siv. Pa ako je naša istina nastala od zabluda naš doživljaj života će biti loš, sa zlim mislima pun gneva, besa, ljutnje .
Sada bi se trebalo zapitati kako je došlo do toga da naša istina postane tako loša da nam ceo život oboji u crno? Vaspitanje koje smo dobili od roditelja i staratelja je početak stvaranja istine. Kroz vaspitanje smo dobili obrasce ponašanja i kako da se postavimo u odnosu na događaje. Zatim idu iskustva: Intelekt pokušava da nas zaštiti od mogućih loših iskustava tako što na osnovu prethodnih iskustava pokušava da predvidi događaje. Pa ako se jednom desilo nešto loše, on će u svakoj sličnoj situaciji da alarmira na opasnost opsedajući nas mislima o mogućem lošem događaju.
I budući da uz takve misli ide i osećanje straha, počinjemo sve češće da se brinemo, strahujemo i zebimo, iako život retko ponavlja iste situacije. Tako da loša iskustva kroz intelekt postaju stalni izvor strahova i briga, sprečavajući nas da uživamo u životu.
Ubeđenja i uverenja takođe utiču na naš sud. Uveren znači uveden u veru, a ubeđen znači uveden u bedu, što će reći da su ubeđenja zapravo loša uverenja. Mnoge stvari u životu mi jednostvano ne možemo da proverimo, tako da su većina naših uverenja i ubeđenja zasnovana na našem izboru u šta ćemo da verujemo, a u šta ne.
Naše želje, ljubavi i očekivanja kao i ono šta činimo od svoje volje, određuju u šta ćemo da verujemo. Pa ako je naša ljubav okrenuta ka tuđim ženama i kurvarluku, sigurno nećemo verovati u Boga koji je to proglasio za greh. Radije ćemo verovati da Bog ne postoji i svim silama ćemo braniti to svoje ubeđenje, svoju zabludu.
Onaj ko krade će izabrati da veruje da su svi ljudi lopovi, na ovaj ili onaj način. Neko krade od drugih, neko potkrada državu, firmu. Lopov u svojoj misli veruje da su svi lopovi. Lažov misli da svi lažu.
Dolazimo do toga da čovek postaje ono šta od svoje volje čini, jer vidimo da se um menja u skladu sa onim šta čovek čini i kakva su mu dela. I budući da se naša uverenja menjaju sa našim delima to onaj koji čini blud: krade, laže, otima, osuđuje druge, bludi. Počinje da živi u jednoj krivoj istini, u istini nastaloj posle bluda, u zabludi.
A kada je zabluda istina iz koje izvire naš sud, možemo zamisliti kakav će biti naš doživljaj sveta, okolnosti i života. Naš sud će biti loš, pa će naš život biti prožet strahovima, nesigurnošću, ljutnjom, nedostatkom samopouzdanja, besom… Drugim rečima, naš život će postati pakao. A kad je naš doživljaj sveta pun gneva i svih loših osećanja, sami možemo zaključiti u kakvom će duhu biti naše ponašanje.
Znači od istine zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može Sveti Duh da deluje kroz nas dok mi živimo u zabludi. A to opet dovodi do zaključka da pre nego se Sveti Duh trajno nastani u nama, mi moramo izaći iz svojih zabluda i početi da živimo u istini.
Postavlja se pitanje: Kako izaći iz zablude i izgraditi istinu koja će postati stalni izvor radosti u nama?.. Pa istim putem kojim smo došli u zabludu. Jer čineći nemoral, bezakonje mi smo izgradili svoju zabludu. Tako čineći moral i dela ljubavi prema bližnjimam,,, ćemo se vratiti istini. Jer već dok smeramo da učinimo neko dobro delo, u nama će početi borbe između naših misli. Jedne će nas nagovarati da ne činimo dobro jer će nas onda svi iskorišćavati i na kraju ćemo propasti.
A druge misli će nagovarati nâs da ipak učinimo to,i da je bolje da uvek budemo srećni, makar i nemali materijalna blaga, nego da izobilju budemo nesrećni. U tim borbama će se misli polako promeniti kao i naša istina, i naš doživljaj života. Okolnosti više neće uticati na našu radost, već ćemo se radovati bez obzira na okolnosti. Promenivši se, preobrazivši se, mi stvaramo uslove da Sveti Duh deluje kroz nas i bićemo Njime ispunjeni. Bez pomoći Svetog Duha i Gospoda Isusa Hrista je nemoguće ovo postići.
Odlučnost
Sada kada smo videli da kakvog ćemo duha biti zavisi od istine koja je u nama, trebalo bi da izvidimo šta je sve potrebno da bi stvorili dobra dela i dela ljubavi prema bližnjima. Nije lako okrenuti se i početi činiti dobro, potrebna je izuzetna ODLUČNOST i jaka VOLjA, da bi savladali sve prepreke koje će pred nas postaviti Đavo, naš intelekt. Intelekt je prirodni čovek u nama i on živi po zakonima prirode „Jači preživljava“. Po njemu je sasvim regularna stvar ukrasti, oteti, ubiti da bi se preživelo i produžila vrsta. Zver u nama, intelekt, je veliki protivnik s kojim se moramo boriti da bi ostali na putu istine. On će kroz naše misli na sve načine pokušati da nas nagovori da ne činimo dobro.
Govoriće nam da je to ludost, da ćemo propasti tako radeći, da će nas svi iskorištavati i da će nam se smejati kad vide šta radimo. I tu ima istine. Ljudi koji se oslanjaju na intelekt će stvarno tako misliti o nama i pokušavaće da nas obeshrabre u našim namerama. Zato je dobro da skrivamo naša dobra dela od ljudi a i radi Boga jer ko traži slavu od ljudi i hvali se svojim dobrim delima neće dobiti slavu od Boga, kao što kaže Sv. Pismo. Znači imaćemo borbu i iznutra, i spolja, jer svet ne prihvata one koji nisu njemu slični. Zato je potrebna mudrost i umerenost u svemu.
Volja zavisi od motiva, pa ako su nam motivi slabi,, takva će biti i naša volja. Zato je osmišljavanje motiva i načina kako ćemo delovati sastavni deo strategije ratovanja sa zlim duhovima u nama i oko nas.
Osmišljavanje života je inače posao jednog uma, nažalost to niko ne radi. Većina ljudi očekuje od političara i vlasti da im obezbedi posao na kome će dobro zarađivati i da imaju dovoljno novca za život i provod. Ne shvataju da je osmišljavanje života posao njih samih kao umova i da ako sami to ne čine, nikad im život neće imati dovoljno smisla.
Dakle kada osmislivši i kroz smisao motivišući sebe, ojačamo svoju volju, mi kroz odlučnost zadajemo zlim duhovima završni udarac. Odlučnost je čvrsto držanje onoga šta nameravamo da učinimo, nepokolebljivo istrajavanje u odlukama..I ako naš intelekt vidi da se kolebamo, bićemo lak plen zlim duhovima.
Kada činimo dobra dela, jako je važno da to činimo iz ljubavi s radošću, jer naš intelekt će pokušati da i dok činimo dobro delo u naš um usadi loše misli, misli koje osuđuju onoga prema kome smo dobri. Zato moramo da pazimo na osećanja koja imamo dok činimo dela, jer ona su jasan pokazatelj da li je naše delo stvarno dobro ili zlo obučeno u masku dobra. Ako imamo osećanje radosti, samilosti, ljubavi, onda je to ok. Ali ako osetimo gnev, bes, ljutnju… to je siguran znak da naš intelekt minira naš pokušaj da budemo dobri i da činimo da se Sv. Duh pojavi kroz naša dela.
Sagledavajući sve ovo što je rečeno, mi vidimo da smo mi našom voljom gospodari i nad anđelima i nad demonima, baš kao što je i Gospod Bog gospodar na nebu. Vidimo da smo mi po tome isti kao Bog, da imamo istu vlast i silu, koju nažalost ne umemo da koristimo. A po tome vidimo i da mi jesmo Sinovi Božji, mi koji smo se rodili u Duhu i od Boga učimo kako da kroz volju i veru vladamo nebeskim i zemaljskim silama, vlastima i poglavarstvima.
Vidimo da je neophodno da naučimo da vladamo našom voljom da bi mogli da stvorimo uslove da se Sveti Duh trajno nastani u nama i da on upravlja našim ponašanjem. Moramo paziti i sa kakvim mislima se saglašavamo i kojima posvećujemo pažnju. Posvećujući pažnju pogrešnim mislima, mi stvaramo uslove da se takve misli množe u našem umu i on biva sve prljaviji i prljaviji, a naš doživljaj sveta sve gori i gori, a mi sami sve nesrećniji i nesrećniji.
Naša loša osećanja utiču na razvoj svih bolesti, dok lepa osećanja deluju isceljujuće. Zato je u lepim osećanjima život, a u lošim smrt.
Onaj ko bdi nad svojim umom pazeći na svoje misli i osećanja sebi otvara vrata za večni život u radosti,.. a onaj ko ne pazi umire misleći da živi.
