Nauka je Dokazala da se Može Živeti Večno

You are currently viewing Nauka je Dokazala da se Može Živeti Večno
  • Post author:

Nauka je Dokazala da se Može Živeti Večno

Sveto Pismo nas uči da ako bi smo jeli sa Drveta života onda bi smo živeli večno, a da umiremo zato što jedemo plodove sa Drveta Poznanja Dobra i Zla. Pa hajde da vidimo šta to znači u praksi i može li se stvarno živeti večno,

Počećemo sa Adamom i Evom;

I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom; I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu. A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i telo od mojega tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka.

Za to će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. A behu oboje goli, Adam i žena mu, i ne beše ih sramota. Prva Mojsijeva 2 glava od 21-25 stiha

Zatim zmija vara Evu da proba rod sa Drveta Poznanja Dobra i Zla; a ona daje i Adamu da proba. I dolazimo u sledeću situaciju.

Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.. Prva Moj. 3 glava 7 stih. Ako imamo na umu Hristove reči da je Carstvo nebesko u nama samima, da je to svet naših misli: naš um: onda možemo videti da od načina našeg mišljenja i doživljaja svega zavisi da li jedemo sa Drveta života ili ovog drugog drveta.

Nauka je dokazala

Jer dok su jeli sa Drveta Života Adam i Eva nisu imali svest da je biti go sramota.Svest o sramu dolazi tek sa kušanjem plodova sa Drveta Poznanja Dobra i Zla.Pogledajmo decu: Hristos kaže da je njihovo Carstvo nebesko, a deca ne znaju da je biti go sramota.

Tek kroz našu školu, kroz vaspitanje nas koji smo zli, deca počinju da imaju svest šta je dobro a šta zlo, i da treba da se stide golotinje svoga tela. Sve ove stvari se dešavaju u našem umu. Mi smo nekada jeli plodove sa drveta života koje je deo nas, deo našeg uma.

Što će reći da Hristos oduvek živi u nama. On je Istina u našem umu koja kaže da ništa samo po sebi nije zlo nego ako mi mislimo da je nešto zlo onda je nama to zlo. Svest o zlu mi smo dobili kušajući plodove sa drveta poznanja dobra i zla, kroz vaspitanje i slušajući svoj intelekt.

Postavlja se pitanje: zašto sada mi ne čujemo glasove i misli koje dolaze od Drveta Života? Zato što se heruvim sa plamenim mačem, heruvim zaklanjač, naš intelekt vije ispred Drveta Života i sprečava nas da čujemo glas razuma koji je u Drvetu Života. Sada znamo da je Hristos deo nas samih: da živi u nama, da je On Drvo Života: A Jevanđelje nas uči da treba da jedemo Njegovo telo i da treba da pijemo Njegovu krv, jer je u tome Život.

Nauka je dokazala

Šta je telo Hristovo? To je istina koja je u drvetu života. Šta je krv Hristova koja nas pere od svakog greha? To je osećanje radosti koje izvire iz ljubavi prema bližnjima i prema Bogu koji je Istina. Jer kada se hranimo Istinom mi ne sudimo da je išta zlo, već nam je sve dobro i svemu se radujemo, kao i mala deca što čine.

Pa i ako se malo naljute brzo oproste i opet se raduju. Dok ko jede sa drveta poznanja dobra i zla, negov sud koji počiva na zabludi je pun zla i on umesto da pije vino radosti, krv Hristovu, on pije vino gneva Božijeg: gnev, bes, ljutnju, mržnju…

Svi misle da je sveti gral čaša, ali nije: sveti gral je sud u kome je krv Hristova. Sud iz koga izvire Ljubav i Radost življenja. I ta krv je vino novog zaveta , Ljubav Božija koja se prolila za naše spasenje da u njoj imamo život. A sud koji počiva na istini će uvek iz sebe davati da se pije vino radosti. A sud koji počiva na zabludi će uvek iz sebe točiti vino gneva.

Kako sudimo iz takvog suda pijemo vino ljubavi ili greha. Vidimo da se sve ovo dešava u našem umu: kao i da je jako važno važno kakva je istina koja je u nama.

Heraklit kaže; “Oči su ljudima rđavi svedoci, ako imaju varvarske duše”. Ali Heraklit je tu malo kratkovid, jer nije spoznao da ono šta vidimo prolazi kroz filter naše istine, i da od istine zavisi nakvo je svedočanstvo naših očiju.

Od naše istine zavisi naš sud, a od suda osećanja koja će dati naša duša. Nije duša kriva što su naše oči kvarne. Zabluda je ta koja će učiniti da mi izgubimo dušu. Ispravno bi bilo reći; Oči su ljudima rđavi svedoci, ako je njihova istina sastavljena od zabluda.

Nauka je dokazala

Nauka je otkrila da naše ćelije imaju dva režima rada,kada je sve u redu i mi smo dobro raspoloženi tada se DNK raspertlava i omogućava se kopiranje informacija kako bi se obavilo sve ono šta je neophodno za održavanje imunog sistema i rad tela.

Drugi režim rada je kada smo u opasnosti, kada je uzbuna; Napao te lav, i sada je potrebna energija da se borimo ili da bežimo. Tada se DNK zapertlava i više se ne obavljaju osnovni životni procesi nego se samo sagorevaju šećeri kako bi se obezbedilo dovoljno energije za preživljavanje.

Ali naša DNK ne zna da li je opasnost stvarna ili mi samo u svom umu brinemo. Da li se stvarno svađamo sa nekim ili samo u svom umu proživljavamo neku situaciju koja nema veze sa onim šta se dešava u stvarnosti.

Uvek kada smo Ljuti uplašeni gnevni, mi dovodimo do toga da se naša DNK zapertla i na taj način onemogućavamo svoje ćelije da održavaju zdravlje našeg tela. Drugim rečima jedući sa Drveta Poznanja Dobra i Zla , slušajući svoj intelekt, mi sebe polako vodimo u smrt.

Ali ako bismo verom da Hristos postoji i da živi u nama sklonili u kraj tog Heruvima zaklanjača, svoj intelekt, oca svake zablude, i oslušnuli misli koje dolaze od Istine koja živi u nama, mi bi smo jeli plodove sa Drveta života; radost, milost, zahvalnost…. I to bi držalo našu DNK otpertlanom i naše ćelije bi mogle da obavljaju sve životne funkcije, To bi dovelo do toga da naše telo ostane zauvek mlado i puno života.

ЉУДИ КОЈИ ПРОЛАЗЕ КАО ЉУТИТО КУЧЕНЦЕ

Kako se Gubi Duša

Please follow and like us:

Leave a Reply