Reči Spasitelja o čistoti srca i viđenju Boga odjekuju vekovima. Nije reč o telesnom viđenju, već o dubokom, unutrašnjem poimanju suštine. Da li je takvo poimanje moguće? I, ako jeste, kako se do njega dolazi? Putovanje ka tom razumevanju počinje u nama samima.
Srce kao središte uma
Biblijsko “srce” nije samo puki organ, već središte svesti, mesto gde se rađaju i gaje naše najdublje misli. “Jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše”, ukazuje na suštinsku povezanost naših stremljenja i unutrašnjeg bića. Čistota srca, stoga, podrazumeva negovanje plemenitih misli, oslobođenih osude, zlobe i predrasuda. To je stanje uma koje vibrira u skladnosti sa Dobrom, neopterećeno teretom negativnosti.
Posvećenost takvim mislima stvara unutrašnji prostor u kome se božanska mudrost može otkriti. Ne telesnim očima, već očima uma, sagledavamo suptilne niti Istine. To nije pasivno posmatranje, već aktivno učestvovanje u razumevanju kroz Božanska Otkrovenja.
Bog kao Um
Razumevanje Boga kao Uma (Logosa) predstavlja ključnu tačku. Reč Logos, u svom bogatstvu značenja, obuhvata Um, Reč i Smisao. Ako smo mi, kao razumna bića, iskre tog beskonačnog Uma, onda smo u svojoj suštini povezani sa božanskim. Poput ćelija u organizmu, mi smo delići jedne Celokupnosti, sinovi Božiji u Bogu, sa potencijalom da ostvarimo tu bogolikost.
Nismo ograničeni telesnim, prolaznim oblikom.
Naša suština je duh, um koji nastanjuje telo.
Kroz upoznavanje vlastitog uma, otkrivamo tragove božanskog u nama.
Hristos, kao oličenje Božanskog Uma, projavio se u telu, pokazujući nam put. Spoznavanje Istine koja prebiva u našim dubinama je, zapravo, spoznavanje Boga.
Čišćenje srca: Put ka Istini
Međutim, ta unutrašnja Istina često je zamagljena “zabludama” koje smo usvojili. Od rođenja, pa nadalje, naš um biva ispunjen iskrivljenim percepcijama, pogrešnim uverenjima, nasleđenim obrascima. Ova “zagađenja” uma udaljavaju nas od našeg istinskog bića i od mogućnosti da spoznamo Boga.
Proces “čišćenja srca” je, dakle, proces oslobađanja od tih tereta, dekonstrukcija lažnih identiteta, preispitivanje uvreženih “istina”. To je put samospoznaje, put ka otkrivanju istinskog ja, onog neiskvarenog dela nas koji je sposoban da sagleda Boga.
I u toj spoznaji, pitanje vera postaje jako bitno, jer naša istina je zapravo ono u šta verujemo. Iskustvo božanske prisutnosti je lično, snažno i transformišuće. To iskustvo, rođeno iz čistote uma, otvara vrata ka beskrajnom prostranstvu Istine.
Da li jači preživljava ili nas oči varaju? Istina o imunom sistemu i duševnom miru
Mnogi veruju da priroda favorizuje zakon “jači preživljava”. Na prvi pogled, čini se logično – opstanak najjačih kao osnovni princip. Ali šta ako pogledamo dublje, u mehanizme našeg tela i duše? Da li nas priroda zaista uči da je snaga ključ, ili nas naši sopstveni zakoni vode ka sasvim drugačijem zaključku?
Stres – tihi ubica imunog sistema
Stres je uzrok svih bolesti – ova tvrdnja sve češće nalazi potvrdu u nauci. U zdravom telu, imuni sistem drži pod kontrolom viruse, bakterije i sve potencijalne pretnje. Međutim, kada se razbolimo, to nije zato što su ovi “napadači” iznenada postali jači, već zato što naš imuni sistem više nije u stanju da održava ravnotežu. A šta ga narušava? Upravo stres.
Naša DNK ima dva režima rada: normalan i režim uzbune. U normalnom režimu, DNK se raspertlava, omogućavajući sintezu proteina, hormona i svega što održava imuni sistem jakim. Ali u režimu uzbune – koji pokreću negativne misli poput straha, besa ili brige – DNK se “zapertlava”. Tada prestaje proizvodnja neophodnih jedinjenja, a telo prelazi u stanje preživljavanja: sagoreva šećere kako bismo bili spremni da bežimo ili se borimo. Problem? Naša DNK ne razlikuje stvarnu opasnost od one koju sami zamišljamo.
Misli kao okidač: Kako sami sabotiramo svoje zdravlje
Naše misli su elektromagnetni talasi koji šalju poruke svakoj ćeliji u telu. Kada smo ljuti, uplašeni ili pod stresom, signaliziramo opasnost. Rezultat je blokada imunog sistema, jer se prestaju stvarati proteini i hormoni koji ga podržavaju. Stres nije samo trenutna napetost – to je stalno prisustvo loših misli koje nas drže u začaranom krugu.
Zanimljivo je da postoje proteini koji popravljaju oštećenja na DNK, a oni rade dok spavamo. San je vreme kada se naše telo i mozak oporavljaju, ali taj oporavak zavisi od našeg unutrašnjeg stanja pre nego što zaspimo. Ako smo puni briga i strahova, loša “hemija” koju proizvodimo nastavlja da šteti.
Duševni mir – ključ zdravlja
Kada živimo u istini i duševnom miru, nestaju strahovi i brige. Tada se DNK raspertlava, procesi u ćelijama teku nesmetano, a imuni sistem radi punim kapacitetom. Lepa osećanja – ljubav, zahvalnost, praštanje – bukvalno nas čine zdravijim. Telo “pucanjem od zdravlja” nagrađuje one koji žive po duhovnim zakonima: ljubi bližnjeg, praštaj, budi milosrdan.
Priroda ili duhovnost: Šta nas zaista vodi?
Kako to da verujemo da priroda podržava zakon jačeg, dok naše telo očigledno funkcioniše po suprotnim principima? Zakoni po kojima živimo – praštanje, ljubav, mir – nisu u skladu sa “prirodnim” pravilom opstanka najjačih. Naprotiv, oni odražavaju duhovne vrednosti koje nalazimo u Bibliji, a koje promoviše Hristos. Naše telo nije naštelovano da nagrađuje snagu i agresiju, već život po duhovnim zakonima.
Ovo nas dovodi do pitanja: ako potičemo od prirode, zašto nas ona ne podržava u borbi za dominaciju? Možda odgovor leži u tome da smo stvoreni po višem planu – da potičemo od Boga, a ne od majmuna. Neki biraju da žive po zakonu “jači preživljava”, nesvesni da takav život vodi ka propasti, a ne ka opstanku.
Zaključak: Život u harmoniji sa sobom
Istina je da jači ne preživljava – preživljava onaj ko razume kako da održi svoj imuni sistem jakim kroz duševni mir. Priroda nas možda vara na prvi pogled, ali naše telo otkriva dublju istinu: zdravlje i život su nagrada za one koji žive u ljubavi, praštanju i zahvalnosti. Možda nije stvar snage, već mudrosti da živimo po pravim zakonima – onima koji nas održavaju živim.
Zakoni života koje nauka otkriva da postoje u funkcionisanju naših ćelija su više duhovne nego materijalne prirode.
Na šta mislim; Moglo bi se reći da DNK u našim ćelijama ima dva režima rada. Kada je sve u redu, kada su naše misli blage i mirne DNK se razvije i omogućava kopiranje informacije kako bi se u ćeliji obavili svi procesi koji su neophodni za život ćelije, a šire i nas samih.
A kada smo uznemireni, brinemo, ljutimo se, gnevni smo, strah nas je….To je za DNK znak da je opasnost i ona se sklupča sprečavajući tako proizvodnju; Opasnost je i treba da se sagorevaju šećeri kako bi se obezbedila energija da se prevaziđe opasnost. Napao te lav beži ili se bori.
Ali ćelija ne zna da li je stvarna opasnost ili mi u svojoj mašti proživljavamo scenarije koji će se možda dogoditi i brinemo ili strahujemo bez stvarnog razloga. Ja sam znao da se po mesec dana u mislima svetim nekome ko me je povredio rečima.
Naše pogrešne (grešne) misli znaju da budu naš put u bolest pa u smrt jer ćelije zbog naših loših osećanja koje teraju DNK da se sklupča ne mogu da obave životne procese i razboljevaju se.
Naš DNK se kvari na dnevnoj bazi a preko noći se popravlja i to samo dok spavamo dubokim snom, To jest dok smo mi kao um koji proizvodi pogrešne misli isključeni.
Rađen je ogled gde su u petrijevoj šolji stavljene zdrava ćelija i ćelija raka da vide za koliko će ćelija raka da ubije zdravu ćeliju. A desilo se da je pored zdrave i ćelija raka ozdravila. Pa što se to ne dešava i u telu? E, u telu smo i mi koji svojim mislima proizvodimo sredinu koja zdravu ćeliju tera da postane ćelija raka da bi preživela.
Jer dok smo uplašeni zabrinuti mi lučimo adrenalin i druge hormone koji stvaraju nezdravu sredinu za život naših ćelija i to nas vodi u bolest.
Ovo nas dovodi do zaključka da postoje jasni zakoni života koji ako se krše vode u smrt.
Da lepe nežne misli pune ljubavi, milosti radosti daju život našim ćelijama a da gnevne, ljute, besne strašne….misli vode onoga ko ih neguje u svom umu u smrt.
I kada vidimo odakle dolaze te naše misli mi možemo videti da one dolaze od istine koja je u nama, Pa ako naša istina kaže da je situacija strašna, ili sudimo sud koji donosi ljutita osećanja onda mi radimo protiv zakona života.
Dakle kakva je naša istina takvim sudom sudimo, a kako sudimo takve misli imamo, kave misli takva osećanja a kakva osećanja takvo ponašanje. Jer kako se neko oseća tako će se i ponašati, takvog će duha biti.
Zabluda je istina nastala posle bluda; šta to znači? Pa još dok se spremamo da slažemo, ukrademo, damo mito doktoru…. mi u svom umu opravdavamo to svoje delo i tako gradimo zabludu u svom umu.
A kad se spremamo da učinimo neko dobro delo, da pomognemo bližnjima, da damo milostinju…mi opravdavajući to dobro delo u svom umu gradimo istinu. Plodovi istine su lepa osećanja, milost, ljubav, zahvalnost…A plodovi zablude su gnev, bes, ljutnja, strahovi,,,Što će reći da od istine koja je u nama zavisi da li umiremo ili živimo.
Ovaj uvod je bio neophodan da bi smo shvatili kako to deca ispaštaju zbog greha roditelja.
Roditelji kršeći zakone života, živeći u zabludi kvare na dnevnoj bazi svoj DNK, I živeći raspusno noćima duh koji je u njima ne stiže da opravi preko noći DNK koji su oni pokvarili. I takav pokvareni DNK oni predaju svojoj deci pa se rađaju deca sa deformitetima i podložna raznim bolestima jer njihov imuni sistem usled kvarova na DNK više ne može da se bori sa bolestima.
Ali ovo nije jedini način kako roditelji utiču na sudbinu svoje dece. Zašto kažem sudbinu? Zato što je sudbina posledica našega suda, pa kako sudimo tako mislimo tako utičemo na svoju DNk, ali kroz ponašanje utičemo i na to kako će okolina reagovati na nas. A sve to potiče od istine koja je u nama.
Dakle kako to još roditelji utiču na našu istinu? Pa kroz vaspitanje koja nam daju naši roditelji oblikuju našu istinu,
Onda i društvo kroz obrazovanje utiče na našu istinu, onda razna iskustva koja imamo takođe oblikuju našu istinu tako da na kraju kad dođemo u neke tridesete naša istina bude 90% zabluda. A naš život sasvim posivi i depresija i nezadovoljstvo ga razaraju a to dodatno opterećuje našu DNK i život naših ćelija.
I tu Dolazimo Do Isusa Hrista koji još pre 2000g objasnio šta treba da radimo da bi se uskladili sa zakonima života koje je Bog Otac postavio.
On je rekao ne brinite jer ko može brinući lakat rastu svom da doprinese. Kad ne brinemo mi nemamo osećanja koja alarmiraju na uzbunu.
Ne sudite da vam se ne bi sudilo. Kad sudimo loš sud o nekome mi imamo ghnev, bes, ljutnju i ponovo radimo protiv zakona života.
I sve ono šta je ON govorio na dubljem nivou vodi ka tome da se mi uskladimo sa zakonima života koji su tako uređeni da favorizuju život za zajednicu. Jer ne može zajednica da se gradi sa lažovima, lopovima, nasilnicima, kockarima, alkoholičarima, sebičnjacima…
Radeći dobra dela na koja nas je Hristos Pozvao, mi ćemo u svom umu opravdavati ta dobra dela i u našem umu će se nastaniti Hristos koji za sebe kaže da je On Istina, Dakle u našem umu će se nastaniti istina koja će biti uzrokom našeg blagog suda, blagih, mirnih misli, …što će reći da će istina biti izvor života u nama jer Hristos je i Život.
Tako se kroz činjenje onoga šta je Isus govorio Bog useli u nas I živi u našem umu, Istina koja je u nama je naš BOG.
I ako neko Hoće da svojoj deci ostavi ono pravo bogatstvo, koji će im dati zdravlje i dug život onda svakako mora da vodi računa o tome kakva će mu dela biti. Jer piše tamo negde u Pismu; U dela ruku svojih zaplešće se bezbožnik.
Za carstvo nebesko Hristos kaže da je tu u nama,da je deo nas, i onda, ako mu verujemo mi možemo razumeti da je carstvo nebesko svet naših misli i ideja koje se rađaju u našem umu.
Pa ako smo carevi koji treba da naslede carstvo to bi onda značilo da treba da naučimo da vladamo svetom naših misli, svojim umom.
Hajde da se upitamo koji je to deo našega uma na koji Hristos misli? Jer gde je nebo tu mora da je i zemlja iznad koje je to nebo. Pavle govori o prirodnom čoveku u nama, znači da postoji i duhovni čovek u nama, E taj duhovni čovek je Bog u nama, taj Bog u kojeg većina ne veruje, A mi kao sinovi Božiji treba da sednemo sa desne strane oca dok položi neprijatelje naše za podnožje nogama našim.
I hajde da vidimo ko su ti naši neprijatelji iz sveta naših misli koji žive na zemlji našega uma?
Ko su ti demoni? nisu li to naše misli koje nas nagovaraju da na šamar uzvratimo šamarom, da psujemo, da vređamo, da krademo od bližnjih, da lažemo..?
A hajde da vidimo ko su anđeli tog našeg duhovnog sveta; nisu li to misli i ideje koje nas nagovaraju da činimo dobro, milostinju, da praštamo, za budemo zahvalni, da pomažemo bližnjima…?
Sve zle misli dolaze od našega intelekta, od leve moždane hemisvere, i to je prirodni čovek u nama čovek bezakonja.
A sve dobre misli su od desne moždane hemisvere, od Boga koji živi u nama. I mi svojom pažnjom teba da sednemo sa njegove desne strane dok on pokori naše neprijatelje. naše zle misli, i nasledimo carstvo nebesko tako što ćemo naučiti da vladamo svojim umom.
Kako naslediti Carstvo Nebesko
I gle, neko pristupivši reče mu: učitelju blagi! kakovo ću dobro da učinim da imam život vječni? A on reče mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovijesti.
Reče mu: koje? A Isus reče: da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svjedočiš lažno; Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjega svoga kao samog sebe.
Reče mu mladić: sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba? Reče mu Isus: ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.
A kad ču mladić riječ, otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat. A Isus reče učenicima svojijem: zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko. I još vam kažem: lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božije. Jev. Po Mateju gava 19. 16-24
Dakle; Da se uđe u život drži zapovesti. Ali ako hoćeš savršen da budeš i da naslediš carstvo “hajde za mnom”
A šta znači slediti Hrista? Za početak su dobre 5-7 glava Jevanđelja po Mateju Mladić koji je vršio zapovesti nije mogao da nasledi carstvo već samo da uđe u život. Mada ni to nije malo
Treba li služiti Zakonu da bi Nasledili Carstvo Nebesko
Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје: Evo šta kaže o zakonu Pavle, služba zakonu je služba smrti
Акамоли неће много већма служба духа бити у слави?А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода. Svako ko hoće zakonom da se opravda je rob zakona, rob smrti. Treba shvatiti šta to znači biti slobodan od zakona. nije Pavle ovo uzalud pisao. I u ono vreme je bilo onih koji su navraćali ljude da služe zakonu ne razlikijući zakon od Božijih zapovesti.
Jer zakon je učitelj onima koji su njime poučeni a nije gospodar nad njima. A mi smo pozvani da budemo razumni i da razberemo kada da primenimo Božije zapovesti. Evo primer da se razume šta govorim:
Recimo moj prijatelj Hrvat bude zarobljen od četnika, I pitaju me četnici da li je on hrvat jer hoće da ga ubiju. Ako se vladam po ljubavi prema bližnjima nisam dužan da poštujem Božiju zapovest koja kaže ne laži.
Jer ljubav prema bližnjem je veća zapovest od zapovesti ne laži. Zato treba imati razum Božiji i videti kada i kako za služimo Bogu. Biti slobodan od zakona znači biti slobodan i da slažeš ako znaš da bi to Bogu bilo milo.
Zato je zakon nazvan učiteljem; jer istražujući ga mi možemo poznati Božiji razum, a ne da budemo slepe sluge zakonaUzmimo za primer čoveka koji svetkuje nedelju kao Božiji dan, i čini milostinji, pa prašta nepravde, i ljubi bližnje svoje i rado pomaže bližnjima, Hoće li Bog pogledat na njegovu pravdu ne obazirući se na svoj dan od odmora,
A drugi svetkuje subotu a osuđuje onoga što tvori pravdu iz vere, hoće li Bog pogledati na njegovo svetkovanje subote i oprostiti mi što je osudio onoga. E to je ta razlika koju je Hristos doneo u pogledu na zakon, I zato je zakon ukinut kao obaveza, nego je samo ostao kao učitelj razumu Božijem.
Mnogi uče da treba držati deset Božijih zapovesti da bi se dobilo spasenje, drugi opet uče da dela nisu potrebna već da se spasavamo blagodaću po veri I da nas krv Hristova pere od svakoga greha.
Hajde da vidimo odakle dolazi blagodat Božija I šta nam valja činiti da do nje dođemo. Prvo hajde da upoznamo Boga koji nas nagrađuje tom blagodaću.
Hristos kaže da je on ISTINA, PUT I ŽIVOT. I da kada se On (Istina ) useli u nas onda će I Bog živeti u nama. Znači ako u nama živi Istina onda I Bog živi u nama. A suprotno od istine je Zabluda, I ako zabluda onda smo đavolje sluge. Jer kroz zabludu đavo živi u nama, I on je otac svake zablude.
Kada činimo dobra dela mi pravdajući ih u svome umu gradimo istinu I tako se Bog useljava u nas. A kada činimo loše stvari mi opravdavajući ih u svom umu gradimo zabludu I đavo se useljava u nas.
Ali tu ima mali problem, nisu sva dela koja izgledaju dobro zaista dobra dela, niti su sva koja izgledaju loše zla dela. Jer važni su motivi srca, s kakvom namerom mi činimo ta dobra dela.
Jer ako izvršavamo Božije zapovesti da bi dobili spasenje, s ne iz milosti ili iz ljubavi: tada mi u svom umu gradimo zabludu jer su motivi našega srca sebični “Daj da zaradim spasenje”
Prave misli, misli koje grade istinu u nama su misli koje su potkreplene dobrim motivima, ljubavlju, milošću, zahvalnošću…. Zato je Hristos rekao da je ljubiti gospoda Boga najveća zapovest, a mi ljubeći istinu ljubimo Boga.
A zatim je rekao da je druga zapovest kao I prva: ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Jer ljubeći bližnje mi ćemo vršiti Božije zapovesti sa ispravnim motivima I to će učiniti da se Bog( Istina ) useli u nas.
A šta dobijamo kada se Istina (Bog)useli u nas? Sa njom će se u nas useliti I duh istine, sveti duh. Jer naš sud koji počiva na istini će biti u nama izvor lepih osećanja. I budući da se ponašamo onako kako se osećamo to će naše ponašanje biti proizvod Svetog duha. Jer kako se ponašamo takvog smo duha.
A ako naš sud počiva na zabludama, onda ćemo imati misli pune gneva, besa,ljutnje…. I našim ponašanjem će upravlati neki demonski duh. A lepa osećanja su izvor života I mi smo njima spašeni od smrti koja dolazi sa lošim osećanjima.
I budući da spasenje dolazi od Boga(Istine) koja je u nama, to se ne spasavamo delima. Jer dela sa lošim pobudama ne donose spasenje niti će sa sa njima Istina useliti u nas. Vršeći Božije zapovesti sa lošim pobudama nas vodi u zabludu koja će od našeg života napraviti pakao.
Ono šta je u materijalnom svetu krv u duhovnom su osećanja; Pa je ljubav prema bližnjima krv Hristova, I ko se ne opere u ljubavi prema bližnjima(krvi Hristovoj) neće biti spašen.
Dakle jedno isto delo može biti učinjeno iz potpuno različitih pobuda. Zato se ne spasavamo delima Nego ako je delo učinjeno iz ljubavi prema bližnjima, iz ljubavi koja je krv Hristova, tada nam ta krv donosi spasenje, jer je to krv koju je Hristos prolio za naše spasenje.
O Istini Sudu i Ljubavi. I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom; I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.
A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i tijelo od mojega tijela. Neka joj bude ime čovječica, jer je uzeta od čovjeka. Za to će ostaviti čovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo.
A bjehu oboje goli, Adam i žena mu, i ne bješe ih sramota. Prva Mojsijeva 2:21-25 Zatim zmija vara Evu da proba rod sa drveta poznanja dobra i zla; a ona daje i Adamu da proba. I dolazimo u sledeću situaciju.
Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.. Prva Moj. 3:7
Ako imamo na umu Hristove reči da je carstvo nebesko u nama samima, da je to svet naših misli: naš um, onda možemo videti da način našeg mišljenja i doživljaj svega zavisi da li jedemo sa drveta života ili ovog drugog drveta. Jer dok su jeli sa drveta života Adam i Eva nisu imali svest da je biti go sramota. Svest o sramu dolazi tek sa kušanjem plodova sa drveta poznanja dobra i zla.
Pogledajmo decu: Hristos kaže da je njihovo carstvo nebesko, a deca ne znaju da je biti go sramota. Tek kroz našu školu, kroz vaspitanje nas koji smo zli deca počinju da imaju svest šta je dobro a šta zlo i da treba da se stide golotinje svoga tela. Sve ove stvari se dešavaju u našem umu.
Mi smo nekada jeli plodove sa drveta života koje je deo nas, deo našeg uma. Što će reći da Hristos oduvek živi u nama. On je Istina u našem umu koja kaže da ništa samo po sebi nije zlo nego ako mi mislimo da je nešto zlo onda je nama to zlo.
Svest o zlu mi smo dobili kušajući plodove sa drveta poznanja dobra i zla, slušajući svoj intelekt. Postavlja se pitanje: zašto sada mi ne čujemo glasove i misli koje dolaze sa drveta života? Zato što se heruvim sa plamenim mačem, heruvim zaklanjač, naš intelekt vije ispred drveta života i sprečava nas da čujemo glas razuma koji je u drvetu života.
Sada kada znamo da je Hristos deo nas samih: da živi u nama: A Jevanđelje nas uči da treba da jedemo njegovo telo i da treba da pijemo njegovu krv jer je u tome Život. Šta je telo Hristovo? To je istina koja je u drvetu života.
Šta je krv Hristova koja nas pere od svakog greha? To je osećanje radosti koje izvire iz ljubavi prema bližnjima i prema Bogu koji je Istina. Jer kada se hranimo istinom mi ne sudimo da je išta zlo, već nam je sve dobro i svemu se radujemo, kao i mala deca što čine. Pa i ako se malo
naljute brzo oproste i opet se raduju.
Dok ko jede sa drveta poznanja dobra i zla, negov sud koji počiva na zabludi je pun zla i on umesto da pije vino radosti, krv Hristovu, on pije vino gneva Božijeg.
Svi misle da je sveti gral čaša, ali nije: sveti gral je sud u kome je krv Hristova. Sud iz koga izvire Ljubav i Radost življenja. I ta krv je vino novog zaveta , Ljubav Božija koja se prolila za naše spasenje da u njoj imamo život. A sud koji počiva na istini će uvek iz sebe davati da se pije vino radosti. A sud koji počiva na zabludi će uvek iz sebe točiti vino gneva. Kako sudimo iz takvog suda pijemo vino ljubavi ili greha.
Vidimo da se sve ovo dešava u našem umu: kao i da je jako važno kakva je istina koja je u nama. Heraklit kaže; “Oči su ljudima rđavi svedoci, ako imaju varvarske duše”. Ali Heraklit je tu malo kratkovid, jer nije spoznao da ono šta vidimo prolazi kroz filter naše istine, i da od istine zavisi nakvo je svedočanstvo naših očiju.
Od naše istine zavisi naš sud, a od suda osećanja koja će dati naša duša. Nije duša kriva što su naše oči kvarne. Istina je ta koja će učiniti da mi izgubimo dušu. Ispravno bi bilo reći; Oči su ljudima rđavi svedoci, ako je njihova istina sastavljena od zabluda.
Dobra stvar je da se istine i zablude mogu promeniti; Pa kada činimo greh mi u svom umu opravdavamo to i u umu gradimo zabludu, a kada činimo dobre stvari onda u svom umu pravdajući to mi gradimo istinu. Naš život zavisi od toga je li naš bog bog istine ili bog zablude.
Istina u Koju se Veruje
Kada čovek govori ono u šta veruje da je istina onda on ne laže, on je iskren i iznosi ono u šta veruje. Ako neko drugi zna ili veruje da to nije istina, to još uvek ne znači da ovaj prvi laže. Čovek je neiskren samo kada govori ono što i sam ne veruije ili zna da to nije istina. Ono šta je za nekoga laž za drugoga je istina.
Neko veruje u vračare i na svakom koraku nalazi dokaze da vračere imaju moć i da utiču na njegov život. Ljubomoran čovek sumnja u svoju ženu i na svakom koraku nalazi dokaze njene nevere.
Ateista na svakom koraku nalazi dokaze da Bog ne postoji a vernik svuda nalazi dokaze da Bog postoji. Neko veruje u vanzemaljce i svuda nalazi dokaze da vanzemaljci postoje i da su tu oko nas. Malo dete se udari i kažemo mu; daj da poljubim pa će da prođe. Dete da prst, mi poljubimo i prst prestane da boli.
Eto kolika je moć vere, svakome biva onako kako veruje. Zato ja kada biram u šta ću da verujem dobro razmislim šta će najbolje uticati na moju sudbinu i na to kako ću ja da doživljavam ljude i događaje.
Jer ako verujem da me svi vole i da sam okružen prijateljima to postaje moja istina, I kada sudimo ljudima ja sudim kroz to da me oni vole , pa ako se desi da neko i hoće da me uvredi ja to prihvatim kao šalu i nasmejem se tome kao dobrom vicu. Tako izbegnem da sudim loše i da umesto radosti imam gnev, bes, ljutnu kao posledice pogrešnog suda.
Ćovek koji ne čini dobra dela prema bližnjima ni sam ne može da poveruje da bi njega neko mogao da voli, Zato ako želimo da budemo voljeni moramo se malo potruditi oko toga, Dovoljno je da ljudima posvetimo malo pažnje pa smo za njih puno učinili.
Jer naš sud se uvek oslanja na ono šta je naša istina. Ako je naša istina sastavljena od zabluda i predrasuda onda će naš život da bude obojen jako sivim bojama, bojama gneva besa ljutnje. Mudar čovek svojim dobrim delima,pravdajući ih u svom umu obljikuje svoju istinu da bude izvor radosti .Njegova Istina postaje Izvor Života, Fontana Mladosti u njemu samome
U neka davna vremena živeše ljudi bistrog uma i plemenite duše. Lutali godinama po različitim krajevima tražeći mesto za svoj dom. Kad dođoše do Velike Reke, rešiše da tu i ostanu. Podigoše svoje kuće, napraviše svoje selo, i izrodiše veliko, brojno i zdravo potomstvo.
Izabraše sebi i kralja po imenu Razum. Dobiše i veru, jezik i pismo. I tako nastade narod. Beše nadaleko poznat po svojoj čestitosti i mudrosti.
Vreme je prolazilo. Život im beše bogat. Ali sve što je dobro, privuče i zavidne ljude. Iz vrlo udaljenih krajeva, gde su vladale nesloga i mržnja, a kraljica im bila Zavist, krenuše da napadaju ovaj narod. Rušili su im kuće, otimali decu, palili knjige …
No, narod beše hrabar i neustrašiv. Zato Zavist reši da ubije Razum. Tako i bi. Narod osta bez kralja te odluči da vlast pripadne njegovoj ženi. Ona se zvala Istina. Imala je kćerku Slobodu i sina Život. I umesto da bez razuma narod propadne, oni su sa Istinom postali još jači.
Istina je vladala pošteno i dostojanstveno. Bila je skromna, iskrena i pravedna. Kćerka joj je u svemu pomagala. Sloboda je bila najlepša devojka na svetu i voljena u narodu.
Zavist, već besna, pokuša da ubije i Istinu, ali bez uspeha. Zatim pokuša da otme Slobodu, ali je i ona bila neuhvatljiva. Narod ih je dobro čuvao, baš kao što se čuva najveći zavet predaka. No, Zavist nije mirovala. Tražila je put do zla. Tako nagovori Život da se odrekne majke i sestre dobijajući za uzvrat obećanje – večnu slavu i vlast.
Život je poverovao. Na prevaru zatvori Istinu i Slobodu u kutiju zaborava. Postade kralj. Narod se uplaši novog kralja jer Život bez Istine i Slobode je Život sa strahom. Tada je nada daleko, a tuga i zlo prve komšije. Zavist je imala kćerku Zabludu koja se po nagovoru majke uda za kralja. Uz nju Život postade još suroviji, a narod nesrećniji. Život i Zabluda dobiše kćerku Prevaru i sina Zaborava.
Dođoše još crnji dani. Narod je propadao svakim danom sve više. Od razumnog, dostojanstvenog i slobodnog, ostade samo prevareni i zaboravljeni narod.
Ne prođe mnogo, a Zavist odluči da ode odatle jer više nije imala na čemu da im zavidi. Sa njom odoše i kćerka Zabluda i unuka Prevara jer im je, ovakav kakav je, Život dosadio. Kad je kralj ostao sam, sa sinom Zaboravom, oseti neizmernu tugu i pokajanje za ono što je učinio svom narodu, te pade u postelju. Sin se sažali nad svojim ocem te odluči da nađe kutiju zaborava. Nije je bilo teško naći.
Bila je na putu, zaboravljena. Obradovao se, ali ju je uzalud pokušavao da otvori. Sedeo je tužan danima pored očeve postelje nadajući se da će nekim čudom ozdraviti…
Jednog dana vide ga mali dečak zlatne kose i upita ga:
„Poznaješ li ti Istinu i Slobodu?”
„Ne, ja sam se rodio posle njih,” odgovori Zaborav, „ali ih poznaje moj otac Život.”
„Slušaj me dobro,” reče zlatokosi, „ako želiš da Život ozdravi, moraš ispuniti tri zadatka-želje. Tako će se kutija zaborava otvoriti.”
– Prva želja: Učini da Život zauvek zaboravi na Zavist, Zabludu i Prevaru.
– Druga želja: Vrati narodu Istinu i Slobodu!
-Treća želja: Ne dozvoli da ikada Zavist ubije Razum
Zaborav sve tako učini, pa se Život iznova probudi. Uz njega su i Istina i Sloboda živeli dugo i srećno. Uz njih je i Razum oživeo i ponovo postao kralj ovog naroda a Život je postao poslušni sin.
2000 Godina Čekamo Teokratiju i Drugi Hristov Dolazak
2000 Godina Čekamo Teokratiju i Drugi Hristov Dolazak. Svaki pravi Hrišćanin očekuje da Bog dođe i počne da vlada na zemlji. Ali postavlja se pitanje kako će on to da dođe da vlada na zemlji kad smo mi udi Njegovog tela. Kad smo mi ćelije Njegovog uma.
I budući da mi živimo u njemu, to je nezamislivio da on dođe kao neko ko je izvan nas samih, kao što je došao u telu u vreme svog prvog dolaska. Bog je jednom na takav način došao među ljude i nema potrebe da to radi ponovo tako. Postavlja se pitanje; pa kako će onda doći kada je Njegov dolazak najavljen kao dolazak sa neba među ljude?
I svi očekuju da ponovo dođe na način kako je opisano u Novom Zavetu. Rečeno je da će doći na oblacima slave i da će ga videti svako oko. Kakvi su ti Oblaci Slave, jesu li to ovakvi oblaci koje viđamo na nebu iznad naših glava ili su nekakvi drugačiji oblaci?
Ja mislim da su to malo drugačiji oblaci, da su to oblaci duhovnog sveta koji nastaju kada vernici u svojim srcima slave i hvale Gospoda. Njegovu dobrotu, milost i ljubav. Jer Hristos je govorio da ko bude tvorio ono šta je on govorio: On i Otac će se naseliti u takvom čoveku i deliće trpezu sa takvim čovekom.
Što će reći da tvoreći dela Božija kroz veru, te slaveći i hvaleći Ime Božije mi ćemo doći do toga da će On I Otac doći k nama i da će se naseliti u nama. Jer drugi Hristov dolazak je prikazan kao dolazak sa neba i da će ga videti svako oko. Ali ne tumačimo li mi pogrešno ovu najavu. Jer pogledajmo; Prolazak Izraelaca kroz Crveno More je samo slika duhovnih stvari.
Oni su prošli kroz vodu i tako bili oprani, kršteni za ulazak u obećanu zemlju; jer Krštenje je zapravo pranje. Mi upotrebljavamo izraz krštenje, pa se krstimo vodom; ali sveti Jovan je zapravo ljude prao u Jordanu navešćujući Prvi Hristov Dolazak.
Crveno More
Dakle prolazak Izraelaca kroz Crveno More u Obećanu Zemlju je samo slika koja pokazuje jedno duhovnio pranje, pranje verom. Jer ono šta je voda u materijalnom svetu, pa se sve pere vodom; to je vera u duhovnom svetu. Pa čovek biva opran kroz veru da nasledi Obećenu Zemlju, Carstvo Nebesko
Tako je i uznesenje Hristovo na nebo zapravo samo slika Njegovog drugog dolaska. Jer On kaže da je Carstvo Nebesko tu blizu nas, u nama samima, navešćujući tako da će njegov Drugi dolazak biti sa tog neba koje je u svakome od nas: Svet naših misli. Carstvo nebesko se nalazi u našem umu, i mi treba da ga nasledimo: Ali ga nećemo naslediti ako ne budemo poslušni Ocu koji treba da nam preda to carstvo.
Možemo da zaključimo da kada je Hristos govorio o tome da će On i Otac doći onome čoveku koji bude tvorio Božiju volju i da će se nastaniti u njemu: Da se to odnosi i na Drugi Hristov Dolazak, Da će Njegov dolazak biti tu unutar nas, u svetu naših misli. Jer kada mi radimo nešto od svoje volje, tada mi u svojim mislima opravdavamo to delo i tako dolazi do promene našega uma.
Tako ako se spremamo da slažemo, ukrademo… mi u svom umu imamo borbu misli, i biramo one misli koje podržavaju naše zlo delo: uvek nađemo opravdanje za svoja dela tako da ona na kraju izgledaju kao nešto dobro. Tako čineći zlo mi u svom umu opravdavamo to: i to dovodi do promene istine u našem umu. Pa kada lažemo, krademo… mi činimo blud: A istina nastala posle bluda se zove Zabluda.
A kada činimo dobra dela mi pravdajući to u svom umu gradimo Istinu. A Hristos za sebe kaže da je On Istina. Dakle možemo da zaključimo da ako budemo tvorili Božija dela: dela ljubavi i dobrote , kroz promenu našega uma Hristos će se naseliti u nama u svetu naših misli. On će biti Naša Istina i živeće u nama: Na nebu našega uma.
A njegov drugi Dolazak bi bio silazak sa Neba našega uma, na zemlju našega uma, mesto gde vlada naš intelekt: Taj neprijatelj Božiji koji je otac svih naših zlih misli. I da će Zemlja našega uma biti očišćena od zla, od svih naših misli koje donose, gnev, bes , patnju, strahove..
Na sudu se traži Istina, pa kada se utvrdi istina onda se donosi presuda. A posle presude se izvršuje pravda. a sa pravdom dolazi zadovoljstvo koje pravda donosi. Tako i u našem svetu misli: Mi imamo u sebi istinu na osnovu koje sudimo o situacijama, ljudima, događajima.. I kakva je naša istina takav će biti i naš sud.
A posledica našeg suda su osećanja koja imamo, jer misli sa sobom donose osećanja, a kako se osećamo tako se i ponašamo. Sretnemo čoveka o kojem su nam rekli da je učinio nešto loše i nama će već biti teško da budemo prijatni prema takvom čoveku jer nas istina koja je u nama tera da sudimo loše, i uz takav sud idu loša osećanja koja nam ne daju da budemo prijatni.
Ko može kada oseća ljutnju da bude nasmejan i prijatan. ( Možda voditelji na televiziji koji su izvežbani da kontrolišu osećanja). Znači od istine u nama zavisi kakva ćemo osećanja imati i kakvog ćemo duha biti. Jer za decu kada se igraju kažemo da ih pokreće duh igre, tužnoga pokreće duh tuge, onoga koji je veseo pokreće duh veselja.
Vidimo da od istine koja je u nama zavisi i kakvog ćemo duha biti: Ne može kroz nas da se ispolji Sveti duh, duh bratoljublja i milosti, ako je naša istina sačinjena od zabluda. Da bi smo živeli u Svetom Duhu, da bi smo bili kršteni njime, prvo u nas mora da se useli Hristos kao Istina u nama. A to može da se desi samo ako budemo tvorili Božiju volju.
Isus Hristos nije samo istina, On je i Život. Pa hajde da vidimo šta to znači:DNK u našim želijama ima dva režima rada: Kada je sve u redu i mi smo dobro raspoloženi DNK se raspertlava i omogućava se kopiranje informacija kako bi se u ćelijama proizvelo sve ono šta je potrbno održavanje života u ćeliji, možemo da kažemo za održavanje imunog sistema.
Drugi režim je uzbuna; dešava se nešto loše, napao nas je lav, i sada se treba boriti ili bežati. DNK se zapertlava de se u ćeliji ne bi odvijali nepotrebni procesi za tu situaciju, i sada se samo sagorevaju šećeri da bi se obezbedila energija da se prevaziđe stresna situacija.
Ali ćelija ne zna da li smo mi ustvarnoj opasnosti ili se samo u mislima prepiremo sa nekim, da li brinemo ili nas je stvarno napao lav. Tako da kad god smo ljuti, gnevni, besni, uplašeni, zabrinuti, depresivni… naša DNK se zapertlava i u ćeliji ne mogu da se odvijaju procesi neophodni za održavanje vitalnosti tela, tada mi polako klizuimo u bolest,tada mi živimo svoju smrt.
Dakle kada jedemo plodove sa Drveta Poznanja Dobra i Zla, plodove zablude, mi imamo osećanja gneva besa ljutnje,straha… i to nas vodi u smrt. Bog Adamu nije zabranio da jede plodove sa tog drveta. Nego ga je upozorio da ne jede jer će umreti. A Hristos one koje ne idu za njim naziva mrtvima; “ Ostavi mrtve neka sahranjuju svoje mrtve” kaže on.
Znači čovek koji jede plodove sa drveta poznanja dobra i zla je već mrtav iako za nas izgleda kao da je živ. Od Istine u nama zavisi da li mi živimo ili umiremo. Zato Hristos i kaže da je u njemu život: jer ako smo u Istini naša osećanja će biti lepa i mi ćemo imati život u sebi, a ako smo u zabludi ona će biti u nama izvor patnje i mi polako umiremo.
Sve bolesti nastaju kao posledica našeg pogrešnog odnosa prema životu. Iz Ovog ugla gledano mi vidimo da dolazak Teokratije, Drugi Hristov Dolazak, i vladavina Boga treba da se desi tako što će se on nastaniti u svima nama i da će kroz Istinu koja je u nama On vladati na zemlji.
Kada se on naseli u nama kao Istina kroz koju sudimo tada će nam biti lako da budemo moralni i dobri ljudi. Neće nam biti potrebni zakoni da održavaju red u državi: Sa razumevanjem zakona života moral će se sam nametnuti.
Obilje je način života gde mi koristeći razum promišljamo o svojim životnim potrebama i svoje imanje koristino na ispravan način.
Ja sam imao predstavu da je obilje kada čovek uvek ima dovoljno da ispuni sve svoje želje, ali zahvaljujući jednom Božijem otkrovenju sam razumeo da nisam bio u pravu za to svoje mišljenje i da je to bila samo još jedna od mojih predrasuda.
Otkriveno je da orbitofrontalni režanj , čeoni režanj, našega mozga služi da bi mi koristeći njega rasuđivali o svojim osnovnom životnim potrebama, i da bismo koristeći njega imali kontrolu nad svojim mislima i svojom dušom.
Da bi mi kao Um imali kontrolu nad željama naše duše i našeg intelekta koji vole užitke i svojim željama čine da se mi stalno nalazimo u oskudici bez obzira koliko novca i imanja imali.
Ljudi misle da se ljubav može osetiti i po osećanjima koja imaju sude o tome da li je nešto pava ljubav ili nije. Ali osećanja su varljiva i mi se lepo osećamo i kad činimo stvari koje sa ljubavlju nemaju veze nego su naši sebični užici.
Tako žene znaju da razmišljaju tipa: Ja sam srećna kada je moje dete srećno: A kao posledica takvog mišljena je da deci daju stvari koje nisu njihova osbovna životna potreba nego im daju stvari koje ispunjavaju dečije sebične želje i njihov osećaj radosti.
Kada dete traži kokakolu ili neki slatkiš: umesto da se rasudi da li je to osnovna životna potreba tako što se iskoristi čeoni režanj, i rasudi se o tome, majka pođe za željom da njeno dete bude zadovoljno i srećno i da mu nešto što njenom detetu samo šteti.
Jer kokakola izaziva povećano lučenje dopamina, hormona zadovoljstva, a to za posledicu ima isključivanje čeonog režnja bez čijeg korišćenja mi se ne možemo nazvati razumnim bićima. Tako nas naša želja da ugodimo detetu vodi ka tome da se ponašamo nerazumno, a i naše dete učimo tome da ispunjava svaku želju svoje duše i misli da je sreća u tome.
Živeti u obilju je stvar razuma, i ne znači da čovek ima dovoljno sredstava da ispuni sve svoje želje, nego se ogleda u korišćenju razuma da čovek uvek ima dovoljno za svoje osnovne životne potrebe.
Kada čovek koristeći razum počne da vodi svoj život na drugi način preispitujući želje duše on ubrzo uvidi da odjednom on ima viška sredstava, da njegov život obiluje u svemu.
On počinje da oseća neki mir i posebnu vrstu zadovoljstva sobom i svojim životom i ta vrsta skoro neprimetne radosti ispunjava njegov život zadovoljstvom koje je trajno i ne zavisi od toga koliko ćemo svojih želja ispuniti. Čovek uvidi da njegov život obiluje svime šta mu je potrebno.
I tu dolazimo do one poslovice: Nije bogat koji mnogo ima nego onaj kome malo treba. Takvi ljudi stalno žive u obilju i imaju i viška koji mogu drugima da daju.
A koje su to stvari koje dovode do povećanja dopamina u krvi i samim tim isključujemo naš čeoni režanj? Tu su razne vrste opijanja, što duhovnih što materijalnih: Kafa, alkohol, cigarete, droga, Muzika, sport, igrice, filmovi, čitanje zabavnih knjiga, rialiti, uživanje u hrani umesto da hranimo svoje telo, žene se opijaju osećanjima ugađajući svojoj deci umesto da ih vaspitavaju….
Sve to podiže nivo hormona zadovoljstva u krvi i dovodi do isključivanja čeonog režnja bez koga mi bivamo samo inteligentna a nerazumna bića. I što je čovek inteligentniji to se više oseća da ga razum sputava, i okreće se nekoj vrsti zadovoljstva kojim isključuje Čeoni režanj koji smeta intelektu da bude gazda koji vlada našom voljom.
Kada čovek izbaci zadovoljstva iz svog života on počne da oseća neku vrstu tihe radosti koja ispunjava njegov život mirom i spokojom jer on stalno živi u obilju i nikada mu ne nedostaje života.
Rasuđivanje je Način da se Čovek Rodi kao Božansko Biće
Rasuđivanje je način da se čovek rodi kao Božansko biće, i u ovom tekstu ćemo pokušati to da malo bolje osvetlimo. Da se vidi kolika je vrednost rasuđivanja i kakvo blago stičemo njime. Stihovi o Izraelskom caru Solomonu će biti odličan uvod u priču. Evo šta je Solomon zatražio od Boga:
Daj dakle sluzi svojemu srce razumno da može suditi narodu tvojemu i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu tvojemu tako velikom? I bi milo Gospodu što Solomun to zaiska. I reče mu Bog: kad to išteš, a ne išteš duga života niti išteš blaga niti išteš duša neprijatelja svojih nego išteš razuma da umeš suditi; Evo učinih po tvojim rečima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takoga kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti će posle tebe nastati taki kakav si ti.
A svrh toga dajem ti i što nisi iskao, i blago i slavu, da takoga kakav ćeš ti biti neće biti među carevima svega veka tvojega. I ako uzideš mojim putovima držeći uredbe moje i zapovijesti moje, kao što je išao David otac tvoj, produljiću dane tvoje. Knjiga o carevima 3.9-14
Vidimo da je za rasuđivnje potrebno razumno srce, i ne zaboravimo da je srce centar našeg uma, fokus naša pažnje, Misli koje preokupiraju našu pažnju one su nam u srcu. Pa Gospod kaže da tamo gde je naše blago tamo đe biti i naše srce. Naše misli će uvek biti tamo gde je naše blago: zato onaj ko se obogatio u zemaljskim stvarima ne može naslediti carstvo jer u njegovom srcu neće biti Bog nego će premišljati o svom blagu umesto da traži Boga.
Sv. Pismo razlikuje dva razuma: razum koji je po Bogu i naš razum. Pa Osija kaže: I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.Osija, glava 13
O Timotije! sačuvaj što ti je predano, kloni se poganih, praznih razgovora i prepiranja lažno nazvanoga razuma, 1. Timotiju, glava 6. Ja sam luđi od svakoga, i razuma čovečijega nema u mene. Price Solomunove, glava 30 A pogledajmo šta kaže pismo za razum koji je po Bogu: Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mojemu prigni uho svoje, Price Solomunove, glava 5
Od čega čovek postaje razuman odgovor daje samo Pismo: Od zapovesti tvojih postadoh razuman; toga radi mrzim na svaki put lažni.Psalam 119. A Hristos kaže: Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.Jovan, glava 7 Šta nam to gospod kaže? Razuman se postaje tako što se čini ono što je Gospod govorio da treba činiti.Beseda na gori je dobar početak da znamo šta treba činiti da bi smo došli do razuma koji je po Bogu. Razum se ne stiče mudrovanjem, i sabiranjem mnogog znanja već činjenjem Božije volje.
A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda, i obilan mir imaće sinovi tvoji. Isaija, glava 54. U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od oca i nauči, doći će k meni. Jovan, glava 6. Mi treba da budemo naučeni od Boga da bi smo imali razum i da bi mogli ispravno da rasuđujemo. A kako ćemo biti naučeni od Boga ako glasa njegova ne čujemo, ako nemamo Njegova otkrovenja?
Zato Gospod kaže učenicima: Niti se zovite učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. Matej, glava 23. Znači onaj koji se uči od ljudi iz raznih knjiga vešto napisanih neće steći razum koji je od Boga nego đe steći razum koji je od ljudi. Jer ljudski razum dolazi od ljudskog uma a Božiji razum dolazi od Božijeg uma. A gde možemo nađi Božiji um? Sv. Pismo je Reč Božija, a Grčka reč Logos znači Reč, ali ima još jedno značenje, znači i UM.
Pa sv. ap. Jovan kaže: U početku beše riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše život, i život beše vidjelo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze. Po Jovanu 1. 1-5
Pa hajde da umesto da Logos prevedemo sa Reč, prevedemo kao Um. U početku beše Um, i um beše u Boga, i Bog beše um. On beše u početku u Boga. Sve je kroz njega postalo, i bez njega ništa nije postalo što je postalo. U njemu beše život, i život beše videlo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze.
Na nebu se nalazi Raj , tamo je Carstvo nebesko, presto Božiji u nebeskom Jerusalimu,tamo je i Drvo Života, i izvor vode života. Tamo žive anđeli, duhovi dobra. A Pakao se nalazi u srcu zemlje,tamo je večna vatra i tamo žive demoni, duhovi zla. I kad se bukvalno rasuđuje: mi znamo da neba nema, da se posle atmosvere koja uzrokuje plavetnilo koje vidimo nalazi dubina svemira.a kad pogledamo ispod nas se nalazi zemljino jezgro i vrelina lave koja je ispod tankog sloja Zemljine kore.
Ali Gospod Isus Hristos nam kaže da je Carstvo nebesko tu u nama,da je to svet naših misli, da se ono nalazi u našem umu. Da je Raj, deo našeg uma, da se tu u nama nalazi presto Božiji i da u našem umu žive anđeli, Pa ako je nebo tu u nama onda je i zemlja tu u nama, i pakao i anđeli Pakla su tu u nama, svet naših misli.
A mi smo tamo gde se svojom pažnjom nalazimo, ako smo svojom pažnjom na nebu gledamo nebeske stvari a ako smo svojom pažnjom na zemnji gledamo zemaljske stvari, Misli kojima posvećujemo pažnju su anđeli ili demoni. Mi smo svojom pažnjom ili u raju ili u paklu.
Zato je jako bitno da se naučimo rasuđivanju, da naučimo da prepoznajemo svoje misli, da bdimo nad njima i da svojom pažnjom što više budemo u raju nego u paklu. Zato bez solidnog poznavanja biblije nema rasuđivanja: jer nemamo na osnovu čega da rasuđujemo. Bez sv. Pisma nemamo informaciju da mi u sebi imamo dva različita načina mišljenja i da nismo dužni da slušamo ono što nam naš intelekt savetuje.
Jer u intelektu se ogleda naš zemaljski način mišljenja. On koji je nekada živeo na nebu i bio jedan od najsvetlijih anđela, Lucifer, zbog svog bezakonja prognan je na zemlju i postao je vladar zemlje,gospodar pakla. U Svetom Pismu mi Imamo Um Božiji, i on je mera po kojoj možemo da rasuđujemo da li je neko mišljenje dobro ili loše. Deset Božijih zapovesti su uputstvo šta ne treba raditi a Hristovo Jevađnjelje je uputstvo šta da radimo da bi smo stekli Carstvo nebesko u kome će nam služiti anđeli Božiji imesto da živimo na zemlji i služimo anđelima pakla.
Zato sv.ap. Pavle kaže u korinćanima glava 6. Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli stvarima ovoga svijeta?
Nevolje koje su nam spremili svetski moćnici će za 15-ak godina imati rezultat da će razumni ljudi tražiti rešenja kako da se izbore sa ropstvom koje su osmislili za nas; Tragajući za rešenjima shvatiće da samo ako se budemo udruživali u zajednice mi imamo šanse za opstanak.
Udružujući se u zajednice razumeće da tu postoje određeni problemi za funkcionisanje zajednice i da zajednica ne može funkcionisati ako se laže, krade, ako je svoje preče od zajedničkog tj, ako je čovek sebičan. Počeće da se vrednuke krotost; jer ako čovek nije ukrotio svoj intelekt koji bi sve nesporazume rešavao na silu primoravajući druge da bude po njegovom, to će dovoditi do rasturanja zajednice.
Ljudi obično misle da je krotak čovek onaj kojeg su drugi ukrotili; ali ne, krotak je onaj koji se sebe ukrotio da ne reaguje naglo prema drugima. Koji ume da kontroliše svoj, gnev, bes, ljutnju… Ljudi će shvatiti vrednost velikodušnosti, ali i zahvalnosti, vrednost iskrenosti, vernosti, poštenja jer bez toga zajednica neće moći da funkcioniše. Svaki novi član zajednice će prvo morati da se dokaže u svemu ovome kako bi stekao poverenje zajednice.
Neće biti više naivnosti,da se nekome ukaže poverenje a da se prethodno nije okušao kao veran. Radeći za zajednicu ljudi će se naučiti i trpljenju; jer sto ljudi sto ćudi i treba moći prihvatiti različitosti, a to bez vrline trpljenja i strpljenja niko neće moći.
Kada ljudi vide dobribit života u zajednici nestaće strahova, ljutnje, besa, ljudi će raditi uz pesmu i smeh. Radost će kipiti na sve strane.A životna radost je vino ljubavi Božije koje će opiti sve narode. To je Krv Hristova o kojoj se ghovori u Bibliji. Životna radost je ono šta daje dugovečnost i zdravlje telu pa ni bolesti neće biti.
A šta će se za ovih petnaestak godina desiti sa onima koji se ne budu mogli uklopiti u zajednice?Gnev, bes , mržnja,ljutnja, nesighurbost, brige strahovi… su paklena vatrica u kojoj će izgoreti svi sebični ljudi, i za 15-ak godina ih više neće biti. Jer usled nedostatka životne radosti na njih će navaliti razne bolesti i oni će izumreti od svog zla. U ovih 15-ak godina ljudi će naučiti vrednost dobrote i ono malo ljudi što preživi ovaj težak period će posle živeti u miru.
Svako će rado ostaviti svoj posao da pomogne drugome, ljdui neće zaključavati svoja vrata, novac će stajati na izvolte a da ga niko neće ni pomisliti ukrasti. Pesmai radost će se oriti na sve strane jer ljudima više rad neće biti muka i moranje nego zadovoljstvo jer će se svi poslovi raditi u društvu bližnjih i niko neće ništa sam raditi. Predivno vreme dolazi zato se potrudimo da dočekamo te dane.
Zakon Ljubavi, Vere i Nade – Večni Zakon Istine, Moći i Sreće
Imaj Ljubav, Veru i Nadu – imaćeš SVE i više od toga, imaćeš VEČNU ISTINU, NAJVEĆU MOĆ I TRAJNU SREĆU.
Čista Ljubav je „materijal“ od koga je sačinjena Metafizička (Duhovna) Suština Sveta. Sam Bog je takođe Ljubav, koja nije samo atribut, svojstvo – već Primarna Supstanca iz koje je sve nastalo. Sve što je ružno, nastalo je naknadnim izobličenjem Ljubavi. Osnovno njeno svojstvo jeste Harmonija. Tamo gde nema ljubavi, nema ni harmonije – i obratno.
Pogrešno je reći: stvarajmo ljubav. Ispravno je reći: imajmo ljubav. Jer, ne možemo stvarati ono što je stvoreno u Večnosti, ali se toga možemo odreći ili prihvatiti. Nedostatak ljubavi nije ništa drugo nego nedostatak harmonije, odricanje od sopstvene suštine i gaženje metafizičkih istina. Svako ljudsko zlo samo je izobličena i „izvrnuta“ ljubav. Čak i ono što u svakodnevnom životu nazivamo „ljubavlju“ predstavlja u suštini baš „izvrtanje“ i suprotnost Čiste ljubavi.
Vera je najmoćnije „oruđe“ kojim čovek raspolaže. Naivni realizam postavio je stvari naopačke: sumnju je pretpostavio veri, a kao preduslov za verovanje postavio navodno „razumevanje“. Međutim, nema razumevanja bez vere! Nema ni istine bez vere. Vrhunac razumevanja i jeste racionalna spoznaja moći vere, a svako pravo razumevanje predstavlja nagradu i rezultat istinske vere.
Ovde, naravno, nije reč o veri u religij-skom smislu, već o veri po sebi, dakle o Suštinskoj Veri. Imati Suštinsku Veru – znači bezuslovno verovatiu ono što se želi postići, a ne u ono što je neko drugi propisao i nametnuo.
Hrist je vrlo jasno i slikovito govorio o moći vere. On nije krio da su i njegove božanske moći prvenstveno plod vere. Isceljenima je govorio „vera tvoja pomože ti“, a svojim učenicima objašnjavao je da će se i planina podići i baciti u more kada joj se to kaže, samo ako se nijednog trena ne posumnja da će se to stvarno desiti. Jasno je da je Hrist govorio o snazi bezuslovnog verovanja u ono što se želi postići. Vera kao dogmatizovana hrišćanska religija nastala je tek kasnije
Mnogi su ljudi znali za moć vere i njom se naveliko služili. Neki su toga bili svesni, a neki nisu ni znali o čemu se tačno radi. Čak su i paganski plemenski vračevi znali da se mnogo lakše postiže ono što se želi ako se to ne dovodi u sumnju. Zbog toga su na razne načine svoje saplemenike pokušavali da prinude na verovanje.
Svi rituali upravo imaju tu svrhu – da se kod učesnika stvori utisak smislenosti i svrhovitosti, čime treba probuditi njihovu veru i odagnati sumnju. Metafizički evoluiranom čoveku tako nešto nije potrebno – kada nešto poželi, on najpre posumnja u svoje sumnje i bezuslovno poveruje u ostvarenje svoje želje, kao što bezuslovno veruje da će ujutru opet svanuti.
Nada predstavlja snagu duhovnog pogledau budućnost, a manifestuje se kao mašta i sposobnost vizuelizacije. Ona u stvari predstavlja metafizički plan za ostvarenje želja. U svakodnevnom životu rečju nada označava se svako pozitivno očekivanje, ali to obično nema mnogo veze sa Istinskom Nadom. A pod Istinskom Nadom podrazumevamo primarnu sposobnost bezuslovnog očekivanja i jasnog viđenja onoga što se priželjkuje.
Ljubav, Vera i Nada samo u sadejstvu predstavljaju najveću moguću MOĆ. Ljubav predstavlja „materijal“, Vera „oruđe“, a Nada je „plan“. Ako neko gradi kuću – neophodno je svo troje. Slaba je korist od materijala, ako nema alata i plana; ne vredi ništa alat, ako nema kvalitetnog materijala; a ne vredi ništa ni plan bez materijala i alata. I oni koji se služe crnom magijom koriste moć vere (negativne), ali bez ljubavi. Oni što imaju nadu bez vere – imaju samo praznu maštu i bolesne ambicije.
A oni koji imaju ljubav bez vere i nade jesu pozitivni i zaslužuju svaku blagodat – ali ne mogu do nje da dopru (kao gladan čovek koji je pošteno zaradio mnogo hlebova i sve ih nosi u rukama, ali zato što su mu ruke zauzete on ne može da odlomi i pojede jedan komad, iako mu hlebovi stalno ispadaju okolo i drugi ih jedu). Nema te ovozemaljske moći koja se koliko-toliko može meriti sa onim što predstavlja MOĆ LjUBAVI, VERE I NADE.
Kako živi božiji sluga i isplati li se njegova investicija
Mnogi imaju predrasude o tome šta to znači služiti bogu, kakva je to služba? Pavle kaže da smo mi udi Hristovog tela; možemo da razumemo da smo ćelije njegovog tela, A dobra je stvar da je i naše telo sagrađeno od ćelija pa bolje možemo da razumemo božansko biće.
Pa kad su naše ćelije u dobrom stanu, u kondiciji,kada im ništa nije teško, kad se raduju onda smo i mi radosni. Tako i Gospod čijeg smo tela deo želi da bude radostan; a radostan će biti samo ako smo mi kao njegove ćelije radosni. To znači da ćemo bogu najbolje služiti ako se radujemo svemu šta dolazi u naš život, da sve dočekujemo sa osmehom ne sudeći da je nešto dobro a nešto zlo; jer pogrešan sud donosi pogrešna osećanja.
A da bi čovek mogao da se raduje on treba da prestane da sudi pogešno, da bude milostiv jer milost je radosno osećanje, da bude zahvalan jer i zahvalnost je radosno osećanje. da ima ljubavi i prema neprijateljima svojim jer i ljubav je radosno osećanje. Kad nam se učini nažao mi treba da oprostimo da ne bi smo imali gnev bes ljutnju koja su loša osećanja i suprotna su životnoj radosti.
Sve što je Hristos govorio da treba činiti vodi ka tome da se naš život ispuni radošću. Ne brinite jer ko brinući može lakat rastu svom da doprinese? A bezbrižnost je jedan od glavnih pokretača radosti. Zašto je detinjstvo toliko lepo? pa zbog bezbrižnosti. A da bi zajednica Hristovih ćelija bila radosna potrebno je da se pridržava moralnih načela koje su date u deset zapovesti; jer moral ljudi jednoga društva određuje kvalitet života u tom društvu.
Tamo gde ima puno lopova, lažova, švalera, kockara, KU&vi, kavgadžija, ne može biti ugodno za život u radosti. Tvoreći ono šta je Hristos govorio mi gradimo društvo u kojem je milina živeti. I tako služeći bogu i donoseći radost u njegov život mi služimo sebi jer donosimo radost u svoj život i u društvo u kojem živimo
Pokropimo Vrata Svoga Uma Hristovom Krvlju
Uzmite kitu isopa i zamočite je u krv, koja će biti u zdeli, i pokropite gornji prag i oba dovratka krvlju, koja će biti u zdeli, i nijedan od vas da ne izlazi na vrata kućna do jutra.
Jer će zaći Gospod da bije Misir, pa kad vidi krv na gornjem pragu i na oba dovratka, proći će Gospod mimo ona vrata, i neće dati krvniku da uđe u kuće vaše da ubija.I držite ovo kao zakon tebi i sinovima tvojim doveka. Друга Мојсијева 12.22-24
Ovi stihovi me navedoše da ispričam o duhovnoj Krvi Hristovoj kojom treba da budu pomazana naša duhovna vrata i dovraci u vreme kada Gospod bude prolazio da oveje gumno svoje i razdvoji kukolj od pšenice. Ono šta je krv jagnjeća kojom su mazali dovratke, bila za Izraelce To će za nas biti krv Hristova.
Šta je Krv Hristova u duhovnom svetu? To je Ljubav prema bliđžnjima i prema Bogu, A šta su vrata u duhovnom svetu? To su vrata naše pažnje, Jer mi kao umovi kroz pažnju puštamo da u naše srce, Fokus naših misli, uđu informacije. Kada informacije ulaze u naš Um mi ih bojimo svojim Mislima dajući im smisao. A bojimo ih onako kakva je naša istina.
Pa ako na vratima svoga uma mi bojimo informacije sudeći ispravno na osnovu istine tada ćemo te informacije obojiti mislima sa kojima dolazi ljubav i radost , a to je krv Hristova, Dok ko živi u zabludi on će informacije obojiti pogrešnim sudom i to će njemu doneti gnev i patnju.
Prolazak Gospodnji koji nam sledi, će preživeti samo oni čiji su dovraci obojeni Ljubavlju prema bliđžnjima i prema Bogu. Čija je pažnja obojena ispravnim sudom.
Ako pogledamo na ćelijskom nivou vidimo da se naša DNK zapertlava kada je opasnost, i tada nema obavljanja svih onih procesa koji su neophodni za život nego se samo sagorevaju šećeri da bi se obezbedila energija da se prevazuđe opasnost. Dok kada smo dobro raspoloženi tada se DNK raspertla i obavljaju se sve životne funkcije.
Praktično uvek kada smo uplašeni , gnevni, ljuti, besni ,kada mrzimo, patimo… mi zapertlavamo svoju DNK i klizimo u smrt. Uvek kada sudimo iz zablude mi umiremo. Prolazak Gospodnji će preživeti samo oni koji žive u istini i čiji sud bude u to vreme izvor radosti u njima, čija vrata uma budu premazana Hristovom krvlju, krvlju ljubavi.
Poslednja bitka se neće voditi između naroda već će se voditi u svakome Umu, i preživeće samo oni koji žive u istini. A istina se gradi tako što mi u svom umu opravdavajući svoja dobra dela gradimo Istinu. Onaj koji u svom umu opravdava svoja zla dela u svom umu gradi zabludu.
Poslednja bitka je bitka za um, i ko u sebi bude imao razne nanočipove koji mu utiču na misli taj neće moći da se odupre zlim mislima koje budu navaljivale iz njega. Zato se treba čuvati žiga zveri jer tada mi više ne vladamo svojim umom. Za Boga smo tada beskorisne mašine.
Slepa vera je vera bez pokajanja, a pokajanje nije kajanje, već delo kojim se čovek okreće od zla ka dobru.čovek donosi odluku da više neće činiti zlo i da će se na sve načine truditi da se popravi, jer nije lako prestati činiti zlo. Đavo nas uvek prevari i navede da ga ponovo učinimo, ali nam se trud da budemo dobri kod Boga već računa da smo na stazi dobra.
Samo ime pokajanje kaže da je to nešto što dolazi Po kajanju. Čovek se kaje za zlo koje je učinio i počinje da radi nešto suprotno od toga, nešto dobro, Pokajanje je čin kojim se čovek okreće od zla ka dobru. I budući da u svom srcu čovek zna koliko je iskren u tome, utoliko ima slobodu da primi Božiju ljubav i oproštenje.
Druga je stvar što ljubav ne može da primi onaj ko ne može da je da. Kroz pokajanje čineći dobra dela mi se učimo da dajemo ljubav stvarajući tako uslove da i primimo Božiju ljubav. Kada čovek čini dobro, njegov um počinje da misli o dobru i kako da ga učini jer vidi da zbog đavoljih nagovaranja to nije uvek lako izvesti.
U tom dovijanju kako da i pored borbe u svojim mislima ipak uspe da učini dobro dolazi i do promene uma, dolazi do preobražaja čoveka i on počinje da oseća Božiju ljubav. Kroz Preobražaj čovek dobija Obraz Božiji, a sa njim i slobodu da traži od Boga u svojim molitvama šta mu treba.
Zakon atrakcije(privlačenja) govori da se slično sa sličnim privlači,tako da molitve onih koji nemaju Obraz Božji, nisu slični Bogu, ne dolaze pred Boga i on na njih ne obraća pažnju. Božja pažnja nam je potrebna jer kroz nju dobijamo pomilovanje i Božju Ljubav. Jer i mi sami najviše ljubavi dajemo baš kroz pažnju koju posvećujemo drugima.
Zakon koji je Bog otac ustrojio i kojeg se Sv. Duh striktno pridržava govori da mi svojim gresima navlačimo na sebe sud koji se nepovoljno odražava na našu sudbinu kroz razne nevolje i bolesti. Izuzeti od ovog suda mogu biti samo oni koji su pomilovani od vrhovnog sudije.
Zato nam je potrebna Njegova pažnja, da bi smo bili pomilovani i da nas ne stigne zlo koje smo zaslužili. A da bi na naše molitve Bog obratio pažnju moramo biti slični njemu, imati njegov obraz(inače naše molitve dočekuje đavo i trlja ruke),dakle neophodan je preobražaj. A preobražaja nema bez pokajanja. Veru bez pokajanja zovu Slepa Vera.
Zato što bez pokajanja neće doći do promene uma i načina na koji razmišljamo,jer samo kroz promenu načina mišljenja mi možemo spoznati Božansku ljubav i shvatiti je. Samo tako možemo VIDETI kakav je Bog u svojoj dobroti.
Kroz pokajanje mi spoznajemo Boga, vidimo ga svojim duhovnim očima i naša vera više nije slepa. Jer kaže se negde u Sv. Pismu: Demoni veruju i strepe. Demoni veruju u Boga ali ne mogu ga spoznati jer je njihova vera slepa.
I ovde dolazimo do toga otkud toliko različitih tumačenja Biblije: Ljudi pokušavaju intelektualno da razumeju šta to Biblija govori, da razmišljajući shvate. A budući da nisu spremni da čine dobra dela to ostaju slepi za pravu poruku koja je u njoj vešto skrivena.
Oni izgrade neku svoju filozofiju i o njoj govore; I budući da su to inteligentna bića njihove priče su fantastično dobro osmišljene i zavode mnoge vernike. Vernike koji takođe nisu spremni da čine dobro i ljubav prema bližnjima.
I tako svi ostaju u svojoj slepoj veri ubeđeni da su našli istinu. Većina ljudi i ne čita Bibliju već slepo veruje svojim autoritetima, nekim svecima koje je imenovala njihova crkva. Oni se pridržavaju ili ne pridržavaju pravila te crkve i raznim ritualima, i tako ostaju slepi u veri. A potrebno je čitati Pismo i činiti ono šta je Gospod govorio da se čini; i tek onda se može dođi do pravog razumevanja koje nije odraz slepila nego iskrene vere.
Ista stvar se događa i u nauci; ljudi slepo veruju onome šta su u školi naučili, bazirano na radovima velikih imena nauke poput Ajnšatajna, a to ljudskoj misli pravi granicu preko koje u svojoj misli ne mogu preći. A malo je ljudi poput Đordana Bruna koji ne priohvataju autoritet zvanične nauke, koji nisu idolopoklonici, i svojim umom mogu da se vinu u visine.
U nauci smo izgradili sistem idola, svetaca nauke i to znanje nas drži u tami zasnovanoj na našoj slepoj veri. Slepa vera je odlika lakovernih ljudi i nema nikakve veze sa verom iskrenih Hrišćana koji sve proveravaju gledajući kakvu to korist donosi njihovom životu
Sveti Gral je Sud iz Koga su Pili Isus i Njegovi Učenici
Sveti Gral je sud iz koga je pio Hristos i njegovi učenici. Treba znati da sve što postoji u materijalnom svetu postoji i u duhovnom svetu jer materijalni svet izvire iz duhovnog. Sve polazi od istine kao podloge za duhovni sud, kakva je naša istina takav će biti i naš sud.
A kakav sud imamo, takvo ćemo piće piti: a piće su naša osećanja. Naš um opravdava ono šta mi od svoje volje radimo utičući tako na našu istinu. Pa ako lažemo krademo, bludimo.. naš um će opravdavajući naša dela stvarati zabludu.
Zabluda je istina nastala posle bluda. Vaspitanje, obrazovanje, znanje iskustva sve to utiče na to kakva će biti naša istina i kako ćemo suditi o svemu šta nam se dešava. Pa ako živimo u Istini naš sud će biti dobar i imaćemo lepa osećanja poput ljubavi, milosti, sažaljenja, zahvalnosti…
Ta osećanja su krv Hristova koja se prolila za naše spasenje. I ko pije Njegovu krv ima u sebi životnu radost, pije vino ljubavi Božije. A čiji sud dolazi od zabluda pije gorko vino gneva Božijega: Gnev, bes, ljutnju, patnju…. Tvorite dobro i čuvajte svoju istinu kako bi ste pili iz Svetog Grala. Mnogi za njim tragaše ali je malo onih koji ga i nađoše.
Razum i Sveti Gral
Raz je stara reč za jedan, prvi. U sebi ona sadrži Jedno od Božijih imena koje znači svetlost. Ra znači videlo i po njemu mi imamo Vidovdan koji je posvećen bogu videla, Vidu, Tako da bismo Razum mogli opisati kao prvi Um, Um od kojeg dolazi svetlost, Božanski um.
Taj um je deo nas, a na koji smo mi prestali da obraćamo pažnju jer živimo u svetu gde vlada jedan drugi um, svetu gde vlada prirodni um: um oslonjen na Intelekt. Intelekt se zasniva na logici našeg znanja, Logos znači Um pa je logično ono što je po umu, što se uklapa u naša znanja.
Naš intelekt gradi svoj i naš identitet na osnovu tog našeg znanja i posle ga ljubomorno brani na osnovu znanja koje mu je na raspolaganju. Tako da mi kad se rodimo budući da nemamo znanja praktično i ne koristimo intelekt već se oslanjamo na razum, taj svoj prvi um koji je deo Boga u nama.
To je razlog i zašto je Hristos rekao da ne sprečavaju decu da mu prilaze rečima: Ne dirajte ih jer njihovo je carstvo Božije. Kasnije mi stičući znanja i imajući iskustva vidimo da se taj prvi um i ne ceni baš mnogo u svetu, počinjemo sve više da koristimo intelekt koji se u međuvremenu razvio kroz vaspitanje obrazovanje i iskustva.
I kada već odrastemo mi sasvim prestanemo da obraćamo pažnju na misli koje dolaze od razuma, jer naš um ima sposobnost da odbacuje nepotrebne informacije kako bi bolje funkcionisao u svetu. Tako da Intelekt koji se oslanja na stečena znanja kroz logiku postaje granica da mi više nismo sposobni da prihvatimo nova znanja koja se razlikuju od već stečenih. Ta nova znanja su Paradoks, neprihvatljivo mišljenje.
Ljudi mešaju glupost i tupost: tup je onaj koji je sporog intelekta pa je sav usporen u razmišljanju, dok je glup onaj čiji je intelekt prebrz , kao britka sablja, koji odmah ima odgovore na sva pitanja. Njegov intelekt brzo nalazi odgovore oslanjajući se na logiku i na znanje tako da guši glas razuma i dolazak nove svetlosti u naš um. Praktično naš intelekt postaje granica preko koje mi ne možemo da pređemo u potrazi za novim znanjima.
Živeti i svetlosti svog intelekta znači živeti u tami svoga znanja. Za razliku od tuposti glupost je ta koja plaća danak britkoći intelekta. Zato je Hristos rekao da on nije došao da pozove na spasenje Farizeje i Sadukeje, koji su bili obrazuvani ljudi toga vremena, intelektualci, već je došao da pozove proste ljude. One koji nisu britkog uma i koje intelekt ne sprečava da čuju glas razuma, glas Boga koji živi u njima.
Predrasude I Sveti Gral
Sem Zablude postoji još jedna vrsta pogrešne istine; a to su predrasude. Predrasude su ideje koje nisu prošle proces rasuđivanja, nego su prihvaćene usled vere nekom autoritetu. Mi dok odrastamo ne proveravamo i ne rasuđujemo stavove naših roditelja, pa kroz vaspitanje mi prihvatamo mnoge stvari a da one nisu prošle proces rasuđivanja.
Naši učitelji su takođe autoriteti od koji prihvatamo stvari bez rasuđivanja. I na kraju kada odrastemo mi imamo Istinu koja je sastavljena od predrasuda, zabluda i ubeđenja . I budući da mi o svom životu i događajima u njemu sudimo na osnovu istine koja je u nama; to loša istina zna da bude stalni izvor stresova i loših osećanja koja će naš život obojiti sivim bojama.
Postajemo trajno nezadovoljni svojim životom. Postajemo robovi svoje iskrivljene istine i pogrešnih vrednosti koje nas pritiskaju da više i ne uspevamo da se nosimo sa životom. Savijeni do zemlje pod teretom svoje istine mi u drugima tražimo krivce za svoju zlu sudbinu nesvesni svoga udela u tome.
A Hristos kaže: Ja sam Istina, vratite se meni, zašto da stradate. Dovoljno je da nam neko kaže za nekoga da je loš jer je uradio nešto; i mi ćemo posle toga uvek kada sretnemo tog čoveka za njega imati doživljaj lošeg čoveka. A ljudi misle da su spaseni samim tim što veruju u Hrista.
Ali se grdno varaju: ako naučeni njegovom rečju ne počnu da čine šta je dobro, nikada neće doći do promene istine u njima. A bez promene od zablude ka istini nema spasenja. Mora doći do obnove uma da bi čovek bio spasen.
Naš um brani ono šta mi od svoje volje radimo, opravdava to delo mislima. I čineći ono šta je Spasitelj govorio da treba činiti, kroz misli kojima će naš um opravdavati naša dobra dela, mi ćemo u sebi izgraditi Istinu i razvejati predrasude kojima smo bili zadojeni dok smo slepo verovali.
Onaj ko ne čita Bibliju ima predrasude o tome čemu ta knjiga služi i šta u njoj piše. A kada eventualno počne da je čita on kroz predrasude filtrira ono šta u toj knjizi piše. Tako radeći oni nisu u stanju da vide ono o čemu zaista ona govori.
Biti otvorenog uma ne znači prihvatati sve i svašta bez rasuđivanja. Biti otvorenog uma znači biti spreman da prihvatimo stvari koje se ne uklapaju u našu istinu, u naše predrasude.
Strpljenje kao Sila kojom Vladamo Svojim Umom i Svojim Životom
Strpljenje je odraz snage čoveka da ne poklekne pred navalom misli koje osuđuju druge i sačekati malo dok se ne stavimo u ulogu te druge osobe koja nas povređuje, tera da se gnevimo, ljutimo, itd. Strpljenje je snaga kojom se borimo protiv loših osećanja i misli koje nas teraju da burno odreagujemo.
Eto, pre neku godinu čovek ubio snaju, njenu majku i oca i još neke od gostiju koji su bili na svadbi njegovog sina. Nije umeo da trpi druge kad čine ono što nije po njegovoj volji. Njegov intelekt ga je nagovorio na sve to kroz misli kojima ga je pripremao za zlo. On nije imao vrlinu strpljenja kojom bi se izborio sa navalom besa, gneva, ljutnje… Poslušao je svoj intelekt i eto šta se desilo.
Ljudi se svakodnevno sreću sa situacijama u kojima osećaju bes, gnev ljutnju i ostala loša osećanja, kao i sa željom da postupe u skladu sa mislima koje donose ta osećanja. Ono malo razuma u nama nas ipak sprečava da postupimo onako kako nas naš intelekt nagovara. Dobar deo nas pretrpi uvredu imajući razumevanja za tuđu muku. Neko pretrpi zato što nema snage da se suprotstavi. Neko pretrpi zato što se plaši zakona.
Vrlinu strpljenja imaju samo oni koji imaju razumevanja za tuđu muku, oni koji shvataju da je onome ko ih vređa teže nego njima jer je popustio pod naletima misli koje vladaju njegovim umom, pod naletima svoga intelekta, tog đavola koji živi u nama. Nikad nas niko ne bi napao i pokušao da nas povredi da u svom umu nije pao pred navalom zlih misli.
Imati um pun zlih misli je već kazna, jer s njima dolaze loša osećanja, patnja, gnev, bes, ljutnja, nedostatak samopouzdanja, alavost, pohlepa… Pored svih tih loših osećanja taj čovek nema misli koje donose lepa osećanja, on nema misli koje bi ga radovale. On je pod stalnom tiranijom svojih loših misli koje ga teraju da se loše oseća. Njegove uvrede i napadi na nas su samo odraz njegove nemoći, pokazatelj koliko je njemu teško i koliko je slab da ponese teret svog života.
Iz ovoga bi trebalo da se vidi kolika je strpljenje snaga onima koji ga imaju. Strpljenjem oni odgone loše misli koje bi da zavladaju njihovim umom. Zatim kad umire svoj um oni pokušaju da nađu po koju reč utehe za svog napadača, da mu pomognu i smire njegov um, a posle i nađu zajednički jezik i izglade nesporazum.
Strpljenje je gorko ali su mu plodovi slatki
Bez strpljenja mi smo žrtve svojih tirana, a poznato je da su tiranin i žrtva dva lica iste medalje, jer svaka žrtva je i tiranin svog tiranina. Strpljenjem mi prestajemo da budemo žrtve i počinjemo da vladamo situacijom.
Može li neko da vlada ako nema autoritet, vlast? Strpljenjem mi stičemo vlast da vladamo svojim životom. Kao što se može videti iz gore rečenog: Strpljenje je snaga kojom mi zauzimamo svoje mesto u carstvu nebeskom, mesto gospodara i vladara. Raj je mesto duhovno jakih ljudi, mesto gde samo Čovek može da ode, za nečoveka i slabića tu nema mesta
Hajde da vidimo kako naš intelekt gospodari nad nama ; Mnogi veruju da su Hristove reči, da na šamar treba okrenuti i drugi obraz , ubačene u Jevanđelje od onih koji od ljudi pokušavaju da stvore poslušno roblje. Pa sam ja spremio jedan primer kroz koji ću pokušati da pokažem kako bi na te stvari moglo da se gleda iz jednog drugog ugla.
Kada se desi nešto što može da se protumači kao uvreda, naš intelekt prvi reaguje pokušavajući da uvredom odgovori na uvredu; to je prirodna reakcija tipa oko za oko zub za zub.
Međutim mi ne moramo da poslušamo te svoje prve misli koje dolaze od našeg intelekta. Mi u sebi imamo još jedan izvor misli, izvor koji je tih i neprimetan kao Sunce u proleće; nit ti je hladno nit je previše toplo, pa i ne primećuješ da te greje. Neki to zovu savest.
I ako se mi ne složimo sa onim šta nam naš intelekt predlaže, nego kažemo u sebi; može li se ovo i drugačije doživeti? Kako bi se ovo moglo drugačije protumačiti? Tada mi ućutkavamo svoj intelekt, on je rekao šta je imao. Trebaće malo vremena da se pojavi taj sićušni glasić što se sa stidom promalja kada naš intelekt ućuti. Sve dok smo uzbuđeni i loše raspoloženi, u strahu, mi nećemo čuti taj tihi glasić; Kao da se plaši naših osećanja.
A onda kad smo smireni pojaviće se druge ideje, druge misli koje će nam pokazati kako ta ista stvar može drugačije da se vidi.
Meni taj tihi glasić zna da kaže; pa čekaj, zar ne vidiš da su to prirodni ljudi, ljudi koji čuju samo svoj intelekt. Oni ne znaju drugačije da odreaguju. Hajde ti koji već čuješ glas razuma okreni drugi obraz i pokaži im kako treba da se postavi i odreaguje razuman čovek. Hoćeš li se naljutiti na malo dete kad te opsuje? Ono ne zna, tako su ga stariji naučili.
Jednom sam gledao neku emisiju o grizlijima: Oni love losose na vodopadima i najbolja mesta za lov zauzmu prvo najači. Pa kad oni ulove, onda mogu drugi na njihovo mesto. Ali ima i medveda lopova: prirodna reakcija medveda kada drugi medved zareži na njega je da otvori čeljusti da i on zareži. Tog trenutka on ispusti ribu, a lopov zgrabi ribu i beži.
Međutim ima medveda koji su naulili da savladaju taj svoj prirodni impuls: Oni znaju da su jači i ne otvaraju usta da zareže, nego čvrsto drže ribu. Tada lopov videvši da nema vajde odlazi, a oni mogu na miru da se slade.
Medvedi su naučili da savladaju prirodne porive a mi ljudi ne možemo, i još ih i branimo u svom umu stvarajući tako zabludu. Dozvoljavamo na taj način našem intelektu da nas drži u zabludi predajući našu slobodnu volju u njegove ruke. Zato je njemu u interesu da mi ne otkrijemo taj sićušni glasić, tog Boga koji živi u nama.
Jer kad mi otkrijemo da možemo da biramo kome ćemo da posvetimo pažnju i samim tim imamo mogućnost da izrazimo svoju volju, tada Mi postajemo bogovi svog mikrouniverzuma; a naš intelekt postaje samo sluga i prestaje da bude bog koji koristeći se našom voljom vlada nad nama.
Ikona Zveri je velika pretnja čovečanstvu koje ono nije ni svesno, a već mu se sve više uvlači u život. Hoćemo li na vreme postati svesni opasnosti koja nam preti?
Kada se govori o ikoni misli se na nečiji lik nacrtan, naslikan, izvajan ili slično. Danas mi imamo još neke od načina da napravimo nečiji lik; Možemo napraviti robota u nečijem liku a možemo i skenirati sebe u sonijeviom skeneru i da od toga napravimo NFT koji ni bio naš avatar u virtuelnom svetu u METAVERSU. Trebalo bi da skrenemo pažnju da se Bog u Bibliji izričito protivi pravljenu likova i slika koje bi predstavljale Boga ili anđele, (A klanjanje je izraz obožavanja, slavljenja boga).
Tako da se svako slavljenje bilo čega osim Boga Stvoritelja naziva idolopoklonstvom, koje je smrtni greh. Uvek kada mi nečemu damo moć da može da utiče na naš život, a da to nije sam Bog, mi od toga pravimo idola; tako da ako smo sujeverni i kada nam mačka pređe put, pa se mi iz straha da će nam to doneti nešto loše prekrstimo, ili uradimo nešto da se zaštitimo; mi smo toj mački dali svojom pogrešnom verom moć da utiče na naš život, pa je i to idolopoklonstvo.
Kada se govori o Ikoni Zveri mi treba da imamo u vidu da se to odnosi na nešto od čega ćemo mi da napravimo idola koje će imati moć da vlada nad nama kao Bog.
Robot sofija već uveliko postaje idol; čak je bila i počasni gost na Svetskom Ekonomskom forumu. Veštačka inteligencija se brzo razvija i u Kini ona već kontroćiše, prati, nagrađuje i kažnjava dobar deo stanovništva. Njoj je zver dala realnu moć da utiče na naše živote. Veštačka Inteligencija postaje entitet koji će vladati svetom i koji će imati svu vlast nad nama.
Robot Sofija kao Ikona Zveri
Ljudi već obožavaju Sofiju Robota, oduševljeni su njome i pametnim odgovorima koje ona daje; Možemo očekivati da će uskoro ljudi pre donošenja bilo kojih važnih odluka prvo pitati veštačku inteligenciju. Već danas na berzama veštačka inteligencija donosi odluke o kupovini i prodaji umesto ljudi. Njena moć da barata velikim količinama podataka je na berzama stavila čoveka u drugi plan, veliki igrači se oslanjaju na veštačku inteligenciju a samo boranija sama trguje na berzi.
Vidimo da se postavlja sve više kamera za praćenje i prepoznavanje lica skoro na svakoj raskrsnici; to je neophodna infrastruktura koje će veštačkoj inteligenciji obezbediti moć da vlada nad nama.
Web 3.0 koji će zaživeti će omogućiti prenos i obradu ogromne količine podataka koje će procesuirati veštačka inteligencija, Biće moguć prenos misli sa jednog kraja planete na drugi, a to znači da se gradi infrastruktura u nama samima koje će moći da čita naše misli, da ih pretvara u digitalni oblik, i da ih prezentuje kao misli nekome ko je zainteresovan za nih.
Moći ćemo da pratimo misli nekog lika koji tog trenutka skače padobranom iz aviona i da osetimo kako se on oseća, kao da smo i sami skočili iz aviona. Ljudi će prodavati svoja iskustva onima koji ne mogu sami da ih prožive, I sve će to procesurati veštačka inteligencija oslanjajući se na kvantni kompjuter koji može da obradi tu veliku količinu podataka u trenutku.
Ovo pričam ne bi li ljudi shvatili moć koju će imati veštačka inteligencija, a kojom će uticati na naše živote. Onaj ko se ne bude ponašao u skladu sa propisima koje ona postavi neće moći da uživa u blagodatima koje ona nudi. I svi će se pokloniti njoj, slaviće je kao samoga Boga.
Treba znati da će Antihrist sesti u hramu Božijem predstavljajući sebe kao da je bog. A Jevanđelje nas uči da su tela naša hram Božiji. Infrastruktura koja će veštačkoj inteligenciji obezbediti da može da čita naše misli će biti sposobna i da utiče na naše misli; Onaj ko bude vladao veštačkom inteligencijom će zasesti u naše telo kao hram Božiji i vladaće našom voljom.
Mi ćemo postati zombiji koji nemaju svoju volju, neka vrsta kiborga. Možda će veštačka inteligencija imati svog Avatara u Metaverzu kome će se ljudi klanjati, ili možda i u realnom svetu kao robota, recimo u liku Device Marije.
U Mateju 24-oj glavi kaže: Кад дакле угледате мрзост опушћења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме (који чита да разумије): Ako znamo da je naše telo Hram Duha svetoga, to znači da će gnusoba pustošna biti instalirana u naše telo.Čip. vakcinom, one grafenske čestice što se same sklapaju ili nešto drugo.
Pa ako je to gnusoba pustoša onda je ikona zveri Veštačka inteligencija koja će kontrolisati sve to, I ako uzmemo da je Robot Sofija, veštačka inteligencija bila počasni gost Svetskog Ekonomskog Foruma, već vidimo kuda sve ovo šta se dešava zadnje tri godine vodi.
Zato treba otvoriti četvore oči i dobro pratiti šta se dešava kako ne bismo ušli u nešto što će nas koštati života.
Pokajanje je ono šta mi treba da imamo, Gospod od nas nije tražio kajane, to je đavo nama usput podnetnuo. A razlika između pokajanja i kajana je kao razlika između svetla i tame, između dana i noći. Kajanje je krivljene samoga sebe za svoje greške i sa sobom donosi osećanje kajanja, koje je suprotno osećanju životne radosti koja je dar od Boga.
Jer bez osećanja životne radosti mi umiremo i znajući to đavo nam podmeće kajanje; taj otrov uništava životnu radost i vodi nas u smrt.
Pokajanje je čin kojim se mi svojom voljom okrećemo od zla koje smo činili i počinjemo da činimo dobro onako kako je Hristos govorio. Čineći dobro mi prestajemo da sebe krivimo za svoje grehe jer mi više nismo onaj stari zli čovek, već smo se rodili kao jedan novi čovek, i taj novi čovek više nije kriv za grehe onoga starog, zlog čoveka.
Činjenje dobra će ponovo u nama iskopati izvor životne radosti i vaskrsnuti nas u život. Nemojte se kajati i kajući se kriviti sebe, nego se pokajte i pređite iz tame u svetlost Hristovu; on će se useliti u vas i biti u vama izvor životne radosti.
Ljudi obično mešaju pokajanje i kajanje pa misle da ako se u svom umu pokaju za nešto što su uradili da je to pokajanje. Pokajati se u mislima i pokajati se delima nije isto. Jer ako se pokajemo u mislima mi nemamo nikakvu korist; jer samo kada nešto radimo od svoje volje dolazi do promene uma.
Sama reč pokajanje ima dva dela, Po i Kajanje; tako da možemo da razumemo da je pokajanje nešto što dolazi posle kajanja. A to što dolazi posle kajanja su naša dobra dela kojima sebe ispravljamo u odnosu na zlo koje smo činili.
Naš intelekt , taj đavo u nama, često zna da nas prevari kada su u pitanju dela pokajanja; Čovek počne da čini dobra dela ali samo onako formalno, a unutra počne da osuđuje onoga prema kome je dobar. Često nađemo neku računicu za svoja dobra dela tako da nam se to ipak isplati. Očekujemo od ljudi da nam na neki način vrate za dobro koje smo učinili.
Zato treba paziti sa kakvim mislima činimo dobra dela; jer ako u nama nema radosti dok činimo dobro, nego osećamo tegobu, nelagodu ili bilo koje loše osećanje. To je onda znak da naš intelekt potkrada naše namere, pa se nama čini da smo uradili nešto dobro, a u stvari i dalje činimo zlo samo uvijeno u masku dobra.
Desi se da čovek priđe prosjaku da mu da neku paru a u sebi misli; ko zna možda on ima i više od mene a ovamo se obukao u pocepano da bi iskamčio milostinju. Zato treba paziti sa kakvim mislima činimo dobra dela, jar ako iza dobrog dela stoji loša misao ili namera, onda je to zlo zavijeno u omot dobra.
Dobro delo je samo ono delo koje činimo s radošću i iz ljubavi prema bližnjima. Pokajanje je čin kojim mi dolazimo do obnove svoga uma i postajemo čovek koji više nije sluga svoga intelekta već gospodar svoga uma.
Pokajanje je način da ljudi poveruju da im je oprošteno
Zašto ljudi ne mogu poverovati da im je oprošteno?
Zato što se oni kaju za svoje grehe, i ispovedaju te svoje grehe, ali se nisu pokajali za svoje grehe. Jer pokajanje je čin kojim se mi okrećemo od zla i počinjemo činiti dobro. I kad mi to čvrsto rešimo, i krenemo tim putem mi se menjamo i rađamo se kao jedan novi čovek. Onaj stari sa svojim gresima je umro a rodio se jedan novi.
A taj novi više nije kriv za grehe onoga zlog koji je umro. Tek tada je čovek sposoban da primi oproštenje od Boga i da prestane da se oseća prezrenim i da se kaje za grehe onoga zlog koji je umro. Znači Bog je sposoban sve nam oprostiti a pokajanjem mi stičemo sposobnost da prihvatimo taj oproštaj. Dakle bez pokajanja nema nanovnog rođenja i mi sebi ne možemo prihvatiti da su nam gresi oprošteni
Nije tačno da greh nije prepreka, on i jeste glavna prepreka onima koji se nisu nanovo rodili kao jedan nov čovek. I dokle god su onaj stari čovek greh je prepreka iako su ga ispovedili. Uzalud je ispovest i oproštaj greha od sveštenika ako se čovek ne pokaje.
Da li je Reinkarnacija stvarna pojava? Nama izgleda kao da Sunce kruži oko Zemlje, a u stvarnosti nije tako nego Zemlja kruži oko Sunca. Izgleda kao da zvezde sede okačene kao na nekom svodu a u stvarnosti nije tako . Izgleda kao da je Zemlja ravna ploča a ona je lopta, iako se mnogi trude da dokažu da nije tako.
Nije sve uvek onako kako izgleda. Izgleda kao da postoji reinkarnacija, i da se mi inkarniramo u mnogim životima, ali ni to nije tako, nego samo izgleda da je tako. Ako neko želi da pobije priču o reinkarnaciji onda bi morao na smislen način da objasni sve pojave vezane za priču o reinkarnaciji.
Pa da vidimo šta Biblija kaže: Stvori Bog čoveka od praha zemaljskog i udahnu mu duh životni, i posta čovek duša živa. Duh koji smo dobili od Boga nismo mi, mi smo duša. Duša živi večno i nikada se ne inkarnira. Duh je taj koji se posle smrti jednog tela vraća Bogu, i može po službenoj dužnosti biti dodeljen nekom drugom telu. Duhovi često sa sobom ponesu i iskustva koja su imali u prethodnim životima, ali ta iskustva ne izbijaju na površinu tek tako, obično je potreban neki okidač da se to desi, neka greška u matriksu kako bi se izrazili modernim rečnikom.
Zli duhovi koriste mogućnost da ispolje stvari koje zbunjuju prosečnog čoveka servirajući priču o reinkarnaciji. Da bi zli duhovi sebi otvorili vrata da vrše upliv u život duše i da ovladaju našom voljom, potrebno je da se stvore neki uslovi pri kojima bismo im mi to dozvolili. Jedna od vrata za to je Hipnoza: U hipnozi čovek utone u san, isključi se i tada duh preuzima telo.
I Počinje da priča priče o prošlim životima, izmišlja situacije u kojima je osoba bila zlostavljana seksualno od roditelja ,i svake druge stvari. Terapeut snimi sve šta duh govori a onda se to prezentuje osobi kao njena iskustva. Terapeut nije svestan da je i on manipulisan zlim duhovima jer veruje da priča sa osobom koju je hipnotisao. Takve stvari nanose trajnu štetu osobi koja prolazi kroz sve to.
Prisustvo raznim seansama u kojima se prizivaju duhovi su takođe vrata koja otvataju mogućnost da duhovi preuzmu kontrolu nad našim telom. Mnogi moderni proroci koriste hipnozu na svojim nastupima udivljujući masu čudima.
Na njihovim misama se skače do iznemoglosti , đuska, vrti glavom tamo amo dok se um ne isključi, i duhovi tada lako preuzmu telo. Takve stvari se mogu videti na službama Pentakostalaca. Jedna od glavnih misija zlih duhoiva je stvaranje lažnih religija koje bi odvratile ljude od upoznavanja sa Bogom, i propadanje što većeg broja duša. Dušu, um,koji ne pravi razliku šta je duša a šta duh je lako zavesti da veruje u večni krug inkarnacija, i navodnog usavršavanja kroz mnoge živote,
Mi ionako po svom intelektu težimo ka zlu, i mogućnost nekog usavršavanja onoga ko nije svestan da je život jedan ali večan, jednostavno ne postoji. Čovek koji ne veruje da je ovaj život jedina mogućnost za ispravan start na putu usavršavanja, osudio je sebe na promašaj koji nije moguće ispraviti drugim pokušajem.
Lucidni snovi takođe otvaraju mogućnost da budemo prevareni od strane zlih duhova. Čovek specijalnim postupkom isključuje svoju dušu, autohipnoza, i svojim umom odlazi u astralni svet, svet duhova. Tu ga čeka navodno njegov anđeo čuvar a zapravo je u pitanju zli duh koji ga čuva u tim svetovima koje posećuje. Mnogi astralni šetači na tim izletima na kraju budu izmanipulisani da zli duh posedne njihovo telo. Kanalisanje je još jedan oblik kada zli duhovi zaposednu telo nekoga čoveka,a onda pišu njegovom rukom ili govore kroz njega.
Zli duhiovi su vešti, pa zaogrnuvši svoju priču istinom poturaju lažne nauke i tako zavode ljude. I to je ono na šta zli duhovi pucaju kada zavode ljude pogrešnim tumačenjima određenih pojava na duhovnom nivou. Nesvesni šta rade ljudi misle: ha, imaću drugi život da ispravim greške, sada ću malo da uživam u životu.
Oni nisu svesni da se naša Istina menja u skladu sa onim šta radimo od svoje volje. Sa našom istinom menja se naš sud. a sa sudom i naš doživljaj svega što se oko nas dešava. Loš sud donosi loša osećanja poput gneva, besa, ljutnje…Ova osećanja su paklena vatrica našega života na kojoj ćemo večno goreti.
Dok ispravan sud donosi lepe doživljaje; ljubav, milost, zahvalnost. A ta osećanja su životna radost koja će od našeg života napraviti raj. Mi imamo moć da svojom voljom odaberemo u šta ćemo da verujemo, i tim svojim izborom utičemo na svoju Istinu koja je izvor života u nama, izvor radosti. Pogrešan izbor nas dovodi do stvaranja zablude u našem umu koja nas vodi u laganu ali sigurnu smrt.
Zato se treba čuvati svih oblika komunikacije sa zlim duhovima, jer će nas to sigurno odvesti na pogrešan put. Treba znati da Dobri duhovi Anđeli stupaju u komunikaciju sa ljudima samo kada je krajnja nužda. Tako da je hiljadu puta veća verovatnoća da se sretnemo sa zlim duhovima, demonima, nego sa anđelima.
Čuvajte se prizivanja duhova, prizivanja mrtvih, jer tako demonima otvarate vrata da se uključe u vaš život. Znajte da ste Božijom voljom vi kao um, gospodar u svome telu, i ne dozvolite da vas zli duhovi manipulišu preuzevši kormilo od vas koji niste svesni svoje moći.
