Spašavamo li se delima ili je dovoljna samo vera?
Mnogi uče da treba držati deset Božijih zapovesti da bi se dobilo spasenje, drugi opet uče da dela nisu potrebna već da se spasavamo blagodaću po veri I da nas krv Hristova pere od svakoga greha.
Hajde da vidimo odakle dolazi blagodat Božija I šta nam valja činiti da do nje dođemo. Prvo hajde da upoznamo Boga koji nas nagrađuje tom blagodaću.
Hristos kaže da je on ISTINA, PUT I ŽIVOT. I da kada se On (Istina ) useli u nas onda će I Bog živeti u nama. Znači ako u nama živi Istina onda I Bog živi u nama. A suprotno od istine je Zabluda, I ako zabluda onda smo đavolje sluge. Jer kroz zabludu đavo živi u nama, I on je otac svake zablude.
Kada činimo dobra dela mi pravdajući ih u svome umu gradimo istinu I tako se Bog useljava u nas. A kada činimo loše stvari mi opravdavajući ih u svom umu gradimo zabludu I đavo se useljava u nas.
Ali tu ima mali problem, nisu sva dela koja izgledaju dobro zaista dobra dela, niti su sva koja izgledaju loše zla dela. Jer važni su motivi srca, s kakvom namerom mi činimo ta dobra dela.
Jer ako izvršavamo Božije zapovesti da bi dobili spasenje, s ne iz milosti ili iz ljubavi: tada mi u svom umu gradimo zabludu jer su motivi našega srca sebični “Daj da zaradim spasenje”
Prave misli, misli koje grade istinu u nama su misli koje su potkreplene dobrim motivima, ljubavlju, milošću, zahvalnošću…. Zato je Hristos rekao da je ljubiti gospoda Boga najveća zapovest, a mi ljubeći istinu ljubimo Boga.
A zatim je rekao da je druga zapovest kao I prva: ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Jer ljubeći bližnje mi ćemo vršiti Božije zapovesti sa ispravnim motivima I to će učiniti da se Bog( Istina ) useli u nas.
A šta dobijamo kada se Istina (Bog)useli u nas? Sa njom će se u nas useliti I duh istine, sveti duh. Jer naš sud koji počiva na istini će biti u nama izvor lepih osećanja. I budući da se ponašamo onako kako se osećamo to će naše ponašanje biti proizvod Svetog duha. Jer kako se ponašamo takvog smo duha.
A ako naš sud počiva na zabludama, onda ćemo imati misli pune gneva, besa,ljutnje…. I našim ponašanjem će upravlati neki demonski duh. A lepa osećanja su izvor života I mi smo njima spašeni od smrti koja dolazi sa lošim osećanjima.
I budući da spasenje dolazi od Boga(Istine) koja je u nama, to se ne spasavamo delima. Jer dela sa lošim pobudama ne donose spasenje niti će sa sa njima Istina useliti u nas. Vršeći Božije zapovesti sa lošim pobudama nas vodi u zabludu koja će od našeg života napraviti pakao.
Ono šta je u materijalnom svetu krv u duhovnom su osećanja; Pa je ljubav prema bližnjima krv Hristova, I ko se ne opere u ljubavi prema bližnjima(krvi Hristovoj) neće biti spašen.
Dakle jedno isto delo može biti učinjeno iz potpuno različitih pobuda. Zato se ne spasavamo delima Nego ako je delo učinjeno iz ljubavi prema bližnjima, iz ljubavi koja je krv Hristova, tada nam ta krv donosi spasenje, jer je to krv koju je Hristos prolio za naše spasenje.