Uvod
Vera je nit vodilja koja oblikuje naše misli, dela i celokupni smisao života. U šta verujemo određuje pravac kojim koračamo, pa i samu dubinu našeg postojanja. Pravo pitanje nije uvek šta je apsolutna istina, već šta naše uverenje može da pokrene u nama i kako kroz njega oblikujemo sopstvenu sudbinu.
Snaga odabira vere i njen uticaj
Razmišljajući o prirodi božanskog i ulozi Hrista, mnogi se suočavaju sa sumnjama i unutrašnjim preispitivanjima. Mnogi, poput Miloša, otvoreno priznaju da ne osećaju duboku povezanost između Boga i Isusa. On Hrista vidi kao izuzetnog proroka, moralnog revolucionara i čudotvorca, ali ne i kao nešto božansko. Ipak, ključno nije suvo osećanje koje srce šalje, jer ljudsko srce je često varljivo i podložno zabludama. Suština leži u promišljenom izboru svog puta vere.
Bitnije od dokaza o tome šta je apsolutna istina jeste šta od takvog verovanja mi dobijamo i šta ono u nama izaziva:
- Ako sebe poistovetimo sa idejom da smo, poput Hrista, sinovi Božiji, naš pogled na sopstvene potencijale se širi.
- Um počinje da se vidi kao obličje božanske tvorevine, dizajniran za dela koja premašuju prosečno.
- Takvo verovanje nas upućuje na stalno usavršavanje i rast, podstiče nas da čuvamo i razvijamo svoj unutrašnji svet.
Zamislimo čoveka koji svoj um doživljava kao prostor neograničenih sposobnosti. Prihvatajući da u njemu živi božanska iskra, počeće da ga hrani znanjem, mudrošću i plemenitim mislima. Suprotno tome, onaj koji nipodaštava svoje umne mogućnosti, zanemariće svoj um, zatrpavajući ga štetnim sadržajima i nepotrebnostima. Na taj način, od kvaliteta vere zavisi i kvalitet bića koji iz nje proističe.
Transformacija kroz verovanje u uzvišeno
Verovati da je Hristos oličenje božanskog omogućava čoveku da u svom umu pronađe izvor neiscrpne snage i kreativnosti. Tada se i ideja božanskog projektuje u nama samima, rađajući težnju da nadilazimo vlastite granice. Čovek, usmeren ka uzvišenom cilju, stalno podiže lestvicu svojih mogućnosti.
Ako pak odbacimo tu uzvišenu ideju, ograničavamo potencijal svoje svesti. Gubimo viziju božanskog porekla našeg uma, a time i motivaciju za uspon ka nečem većem. Jer, svako veće duhovno stremljenje počinje od vere da je uzvišeno moguće i da se u nama već krije njegova iskra.
Razvitak svesti direktno je povezan sa uverenjem u sopstvenu veličinu. Čovek koji veruje da je predodređen da postane božanski, svakim danom će ulagati trud kako bi dostigao taj ideal. Onaj drugi, pak, koji ne vidi tu božansku dimenziju u sebi, zadovoljiće se postojećim, ostajući zarobljen u granicama sopstvenih sumnji.
Zaključak
Dubina našeg života zavisi od toga šta biramo da verujemo, jer ta uverenja oblikuju način na koji gledamo sebe i svet oko nas. Umesto da nas srce vodi zabludnim osećanjima, potrebno je promišljeno sagledati šta donosi naše verovanje i kakav identitet ono u nama stvara. Birajući da verujemo u sopstvenu uzvišenost i božansko poreklo, otvaramo put ka razvoju, snazi i stvaranju boljeg sebe. Na kraju, naše verovanje je naša sudbina.
