Fontana Mladosti Izvor Života Nalazi se u Nama Samima
Ima jedna priča koja ide otprilike ovako: Bio jedan bogobojažljiv čovek koji se svakodnevno molio Bogu, činio dobra dela i davao milostinju. Jednog dana dođe anđeo Božiji u posetu tom čoveku i kaže mu da je Bog video šta sve on čini i da mu je veoma drago zbog toga, te stoga hoće da mu ispuni jednu želju. I eto on, anđeo Božiji, je tu da mu ispuni želju: “Razmisli dobro i reci želju”. Počeše čoveku da naviru mnoge želje, i što je duže razmišljao sve mu je bilo teže da se odluči za jednu.
Tako da reši da zamoli anđela da dođe malo kasnije dok on donese odluku, jer je ovo velika stvar i ne bi da pogreši. Anđeo se složi i ode, A čovek počne da prepričava događaj svojim prijateljima tražeći savet kako da postupi i šta da traži. Jedni su ga savetovali da traži novac, drugi imanje, treći mudrost, razum, znanje… I što je više tražio odgovor bilo mu je sve teže da odluči šta bi bilo ono pravo.
Posle dužeg vremena dođe anđeo ponovo do njega da ga pita šta se dešava i da je već prošlo dosta vremena za donošenje odluke. Čovek poče da se pravda i da objašnjava svoju situaciju i razloge za odugovlačenje. Na kraju se seti da pita anđela: “Ti si stalno u Božijem prisustvu i najbolje znaš šta je dobro za poželeti, pa ako ti je po volji posavetuj me šta da poželim”. Na to mu anđeo odgovori: “Traži da budeš radostan ma šta se oko tebe dešavalo”.
Od kada sam čuo ovu priču, stalno me je čačkalo kako čovek može da bude radostan ma šta se oko njega dešavalo. Vremenom sam počeo da razumevam i da svoj život vodim u tom pravcu. Našao sam blago koje je obogatilo moj život. Nisam postao savršen da me ništa ne može izvesti iz takta ali gledajući na svoj život od pre dvadesetak godina i sad, napravljen je ogroman pomak. iKako to da neko može da bude radostan ma šta se oko njega dešavalo?
Pođimo od same radosti; Radost je osećanje koje čini da naša sudbina bude život. Samo kada je naš život ispunjen radošću onda je to život. Kada život nema radosti onda to više nije život. Radost je ono šta daje kvalitet životu, i ako radost moramo da kupujemo nikada nećemo imati dovoljno za “srećan” život. Radost treba da bude kao voda, kao vazduh,besplatna. Da je pijemo, da je dišemo, da se hranimo njome. I samo tada mi možemo da imamo život, kada imamo izvor radosti u sebi.
Jer ako u sebi imamo izvor radosti onda pijemo sa izvora života koji nikada ne presušuje. Ako ostanemo bez radosti to nije zato što je izvor presušio, već zato što smo se mi odšetali od njega. Želim da vam otkrijem gde treba da kopate da biste iskopali izvor radosti, Fontanu Mladosti za kojom mnogi tragaju i priželjkuju je. Prvo što moramo da uradimo je da otkrijemo šta to utiče da se mi u nekoj situaciji osećamo lepo, a u drugoj loše.
Naš sud je taj koji je pokretač svih naših osećanja. Sretnemo čoveka o kome imamo lepo mišljenje i već nam se usne šire u osmeh. Dok kada sretnemo nekog o kome imamo loš sud, s mukom ćemo napraviti osmeh ako ga i napravimo. Dovoljno je da pomislimo na nekog ko nam je drag pa da se nasmešimo ili da se setimo nekog ko nam nije mio pa da se namrgodimo. Vidimo da osećanja imaju jako puno veze sa našim mislima.
Zašto mi sudimo tako kako sudimo? Naš sud je uvek posledica istine koja je u nama, pa od naše istine zavisi i naš sud. Dovoljno je da samo čujemo za nekog da je učinio nešto loše, iako to možda i nije bilo tako. Naš sud će o tom čoveku biti loš i mi već nećemo imati lepa osećanja kada sretnemo tog čoveka. I ako primetimo da našim životom preovlađuju loša osećanja (gnev, bes, ljutnja, strah..), to je siguran znak da sa našom istinom nešto nije u redu. To je siguran znak da mi ne živimo u Istini, nego da živimo u Zabludi.
Šta je zabluda?
Istina nastala posle bluda je zabluda. Još dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo mi u svom umu opravdavamo to svoje bludno delo i tako pravdajući svoje postupke, mi u svom umu gradimo zabludu. Lopov u svom umu ima odličan izgovor zašto je dobro biti lopov. Kurva u svom umu sebe veliča nad drugim ženama smatrajući ih glupima ako su poštene. Ona ne može da razume da poštena žena misli o svojoj deci o svojoj porodici.
Kako će njeno ponašanje da utiče na zajednicu u kojoj živi? Hoće li obrukati svoga muža? Kurva ne može da shvati da je porodica preča od ličnih zadovoljstava. Kao i lopovi, oni koji lažu, oni koji daju mito kockari, što poštene ljude smatraju budalama. Oni ne shvataju da će takav način mišljenja naneti štetu njihovoj istini i da će im se to vratiti kroz loša osećanja koja su proizvod zablude.
Od našeg suda zavisi kakav će biti naš doživljaj svega što nam se dešava, jer kako sudimo takva osećanja imamo. A osećanja odrećuju kvalitet doživljaja. To nam govori da nije važno šta nam se dešava, već kako mi to doživljavamo. Ako živimo u Istini, onda je Istina izvor radosti u nama.
A ako živimo u zabludi onda je zabluda izvor patnje u nama. Sve što čovek radi od svoje slobodne volje kroz um će uticati njegovu istinu. Kada se rodimo mi nemamo istinu i sve doživljavamo onako izvorno, a onda roditelji i staratelji počinju da oblikuju našu istinu kroz vaspitanje. Kasnije se priključuju razni učitelji, oblikujući našu istinu kroz obrazovanje, pa zatim dolaze razna iskustva, uverenja, ubeđena i mi na kraju od života imamo pakao.
Naučeni da pogrešno sudimo mi umesto da se radujemo životu provodimo ga u patnji i jadu. Mislimo potrebne su nam pare da bi bili srećni a i ne slutimo da smo se udaljili od izvora života koji je tu u nama, da smo se udaljili od Istine. Ali dobra stvar u svemu tome je da kako smo se udaljili od istine čineći od svoje volje ono što nije bilo dobro, tako se možemo vratiti istini čineći ono što je dobro.
I ne samo da ćemo se vratiti Istini, već ćemo srediti naš doživljaj života, naš sud, misli i osećanja. Naš život će dobiti jedan viši smisao i postaće vredan življenja.