Harmonija

Harmonija Sazvučje Satreperavanje Saglasnost…

Kada se dva talasa, bili oni zvučni, elektromagnetni ili nekakvi drugi susreću u pravilnim vremenskin razmacima, tada ta dva talasa ostvaruju harmoniju, satreperavanje,saglasnost ili sazvučje.Tako da što više instrumenata svira jednu kompoziciju, ona biva sve lepša i lepša. I kada jedan instrument počne da falšira on remeti harmoniju celog orkestra.

Ako bismo društvo gledali kao jedan orkestar, onda bi svako od nas ko pokušava da ostvari svoju jedinstvenost bez da obraća pažnju na ostatak društva, bio taj instrument što falšira i remeti harmoniju narušavajući harmoniju društva.

Ali u našem društvu ima previše onih koji hoće da ostvare svoju jedinstvenost na račun društva u kojem žive, stvarajući na taj način muziku koja je nepodnošljiva za slušanje . To se u društvu oseća kao jedan taman oblak koji se nadvio nad sve nas i niko ne vidi kada će taj oblak proći da i nama sunce grane.

A istina je da svi mi kumujemo tom oblaku što se nadvio nad nama našim neodgovornim odnosom prema društvu u kojem živimo, našim nemoralom.

Jer krademo,lažemo otimamo od slabijih, prodali bi dupe za pare. A onda se čudimo zašto nam je takvo stanje u društvu. Otkud narkomanija, prostitucija,lopovluk,alkoholizam,kocka, bezobrazluk i šta sve još. Pogledajmo harmoniju na nivou porodice: i tu ako nema žrtvovanja svojih interesa zarad harmonije život u porodici postaje mučan.

Svugde gde vlada sebičnost nema harmonije jer sebičan čovek ne želi da žrtvuje ništa svoje zarad drugih. Kurvar zakida porodicu radi svog zadovoljstva, kockar takođe, alkoholičar…. Svađe nastaju jer se interesi sukobljavaju pa nema harmonije. Bez odricanja nema ništa od harmonije u porodici.

Može li da se gradi zajednica sa nekim ko laže? Hoće li i njegova deca imati poverenja u takvog čoveka. Neće li lopov svoju decu naučiti da kradu. Podmitljivac će i svoju decu naučiti da primaju i daju mito. Može li se stakvima graditi zajednica?

Bez iskrenosti i poštenja mi se ne trebamo nadati boljem životu u društvu u kojem živimo. Samo ako se promenimo i počnemo da tvorimo dobro mi se možemo nadati nečem boljem, možemo se nadati harmoniji u društvu. Nažalost dokle god ljudi koji se oslanjaju na intelekt a ne koriste razum vode ovo društvo, ne zna se kada će taj oblak proći.

Odlučnost Hrabrost i Istrajnost su Deca Mudrosti

Kako da se Izbavimo

U ovom ratu možemo pobediti samo ako prestanemo da kupujemo robu koji prodaju korporacije. Za vreme ove krize 2000 najbogatijih ljudi je uvećalo svoje bogatstvo za 30 posto. Ova kriza je nekome rat a nekome brat. Ako ne znaš ko je kriv za nešto šta se dešava, pogledaj ko ima koristi od toga. Mala i srednja preduzeće propadaju a korporacije se bogate. Sve je jasno ko dan.

Korporacije su kupile svaku vlast u svakoj državi, a mi mali ljudi smo topovsko meso, sve će se slomiti na naša leđa. Hođemo li to dozvoliti? Mi smo ti koji smo im dali moć kupujući od njih i omogućili im da steknu bogatstvo kojim nas porobljavaju. Amazon, Ibej, supermarketi, Lidl, Ikea .sve su to rak rane jer izvlače novac iz društva.

A novac za ekonomiju je isto što i krv za telo. Te korporacije su naše krvopije i možemo ih pobediti samo ako im ne damo naš novac, našu krv. Kupujte od komšije na ćošku, ne dajte da on propadne jer sa njim propašćemo i mi. Čini se ljudima da će bolje proći jeftinijom kupovinom koju nude korporacije, ali se varaju, došlo je vreme da je bolje platiti skuplje i sačuvati život.

Banke u kojima držimo naš novac i koje nas kroz kreditiranje muzu su naši tamničari. One drže ključeve od naše slobode. Banke su te koje štampaju novac kako bi nam obezbedile kredite i uvele nas u dug.I sve to se radi u saradnji sa državom. Zdravsтveno, penzijsko,državni posao, sve su to poluge sistema koje čine da mi tražimo sigurnost, a čovek koji se oseća sigurno je najbolji rob.

Njemu je dobro i ne bi da rizikuje svoju sigurnost za rad neke tamo sobode uz koju ide i dogovornost. Bolje mu je da bude rob i neodgovoran nego slobodan i odgovoran.Korporacije koriste ovu situaciju da pokupuju po svetu sve što vredi; zemlju, vodu resurse.. A onda im banke koje štampaju novac bez pokrića neće više trebati. Tada će se izvazvati velika ekonomska kriza i propašće svi penzioni, osiguravajući i zdravstveni fondovi.

Propašće i sve banke, novac će prestati da vredi jer će ga u opticaju biti desetostruko nego što ima robe. Odjednom će nestati sva naša sigurnost i mi ćemo moliti korporacije da nam daju za život. Tada ćemo pristati i na žigosanje i na vakcinaciju i na sve drugo što sledi roblju samo da imamo šta da pojedemo.

Povucimo novac iz banaka, obezbedimo se stvarima za preživljavanje da kad novac, zlato, drago kamenje, umetnička dela…. izgube vrednost imamo makar šta. Kupujmo samo ono šta je proizvedeno ovde. Kod nas. Strane proizvode samo ako se mora, ako nema naših.

Ne kupujte robu koju proizvode roboti jer na taj način ćete možda ukinuti svoje radno mesto.​Prošloje vreme sebičnosti: ako hoćemo da se izborimo sa ovom opasnošću moramo da se okrenemo ka drugima i da shvatimo da samo kao zajednica imamo šanse. Da više radimo za zajednicu, za društvo, za bližnje, nego za sebe, Bolje platite skuplje i sačuvajte nečiji život i sigurnost. Triput razmislite pre nego potrošite dinar jer od toga nam zavisi život. Nije šala, krajnje je vreme da se uozbiljimo.