You are currently viewing Ukrotimo Zver u Sebi

Ukrotimo Zver u Sebi

Ovladajmo Svojom Voljom i Ispunimo Život Radošću

Jeste li nekada maštali kako bi bilo dobro da radimo na kompjuteru bez upotrebe miša. Pogledamo video fajl i film počinje. Kompjuter izvršava naše želje samim pogledom na fajl. Zgodna stvar je da se naše biće ponaša kao jedan takav uređaj.

Misli i osećanja su usko povezana sa ponašanjem, kako se osećamo tako se i ponašamo. Kao kad kliknemo na muzički fajl pa se upali program za reprodukciju muzike, tako i ako posvetimo pažnju mislima koje donose osećanje besa; pali se program za reprodukciju besa i mi počinjemo besno da se ponašamo.

Ako posvetimo pažnju mislima sa osećanjem ljutnje,počećemo ljutito da se ponašamo. Naša pažnja je u ulozi miša i kada određenim sadržajima uma posvetimo pažnju to je kao da smo kliknuli na taj fajl; pali se odgovarajući program i reprodukcija počinje kroz ponašanje. Programi koji regulišu ponašanje u skladu sa osećanjima se zovu duhovi.

Kada vidimo decu da se igraju, mi kažemo da ih pokreće duh igre. Kad se neko veseli, pokreće ga duh veselja, veselog je duha. tužnoga pokreće duh tuge. Primećujemo da naše ponašanje određuju duhovi koji su deo nas. Da to nije nešto što je izvan nas samih.

Ljudi pod duhom podrazumevaju neko biće koje se šeta tamo amo, pretura stvari po kući, kucka u vrata ili prozore i plaši decu. Ako i postopje neka takva bića mi ovde ne pričamo o njima. Ja pričam o duhovima kao bićima koja imaju jako puno veze sa našim umom, mislima , osećanjima i ponašanjem. Bićima koja su sastavni deo našeg Bića. Od toga koji nas duh pokreće, zavisi kakva će se osećanja pojaviti u duši. Ako naše postupke pokreće duh mržnje, to će se u duši pojaviti osećanje mržnje i mi ćemo se tako i ponašati. Naše je ponašanje uvek povezano sa tim kako se tog trenutka osećamo.

Lucifer

Duhovi milosrđa, ljubavi, radosti, su anđeli,sveti duhovi. Dok su demoni, zli duhovi: duh mržnje, gneva, ljutnje, straha. Budući da nas duhovi navode da se saglasimo sa ponuđenim mislima i osećanjima, to nama izgleda da je svaki naš pokret proizvod naše volje. I obzirom da mislimo da su pokreti posledica naše volje, mi previđamo postojanje duhova koji pokreću telo i tako određuju naše ponašanje.

Ako nas zasvrbi rame, iako je naša pažnja usmerena na nešto sasvim drugo, duh će pomeriti ruku i počešati to mesto, bez da smo mi svesni toga. On mora da uskladi rad najmanje desetak milijardi ćelija da bi se to obavilo.  Naučnici su otkrili da se u svakoj ćeliji dogodi oko dve milijarde dodira u sekundi između DNK i RNK. Ti procesi se odvijaju munjevitom brzinom.

Duh o svemu tome vodi računa navodeći gene u DNK spirali da se otvore i omoguće proizvodnju proteina koji su neophodni da bi se u ćeliji obavio rad. Ćelija ne zna šta da radi dok duh ne da genima signal da se otvore i omoguće kopiranje informacije. Geni se otvaraju osećanjima, osećanja i osećaji su ključ koji ih otvara. Zato se duhovi trude da u nama izazovu osećanja kroz misli koje nam predlažu. Ne može zli duh da deluje u nama kad se lepo osećamo: neće se otvoriti odgovarajući geni. Zato što smo naučeni da sebi pripisujemo sve što telom uradimo, gubimo iz vida da mi sem izražene volje ništa više nismo uradili: Sve je to neko drugi obavio, neko čijeg prisustva nismo svesni.

U Jevanđelju po Marku učenici pitaju Isusa zašto oni ne mogoše isterati demona iz uzetog? A on im odgovara: „Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.“ Gospod govoreći o duhu upotrebljava reč ROD. A ako pogledamo kako se Rod kaže na Grčkom? Vidimo da je to reč Gen. Gospod je kroz ovu reč povezao duhove sa genima, i budući da je nauka otkrila da geni utiču na ponašanje, pa čak i na kolektivno ponašanje; A to isto rade i duhovi: Možemo da zaključimo da naše ponašanje određuju duhovi koji su deo nas. Jer sve pokrete tela određuju duhovi kroz gene. Ono što su duhovi na duhovnom planu, to su geni na materijalnom planu.

Duhovi mogu kroz misli i osećanja da utiču na naše ponašanje ako mi ne izrazimo svoju volju drugačije. Ponude nam misli i osećanja, mi se saglasimo i oni mogu da rade. A mi verujemo da je to naša volja.Naša volja je iznad volje duhova: Uzalud nas duhovi nagovaraju kroz misli i osećanja, ako mi čvrsto rešimo da nešto nećemo ili hoćemo to se mora ispoštovati. Zato je volja moć koja nas čini bogom svog mikrouniverzuma.Recimo da je u pitanju duh besa: On će nas navesti da vičemo, lupamo rukom o sto, glavom o zid, da polomimo nešto. Ili ako je neki duh sklon vračarstvu: On će nas nagovorati da magijom ostvarimo svoje ciljeve.

I sve vreme naše misli će biti takve, osuđujuće. Naše misli će nas ubeđivati da smo mi u pravu što tako mislimo, da je to pravedno jer su drugi zli prema nama. Zli duhovi su vešti u zavođenju, tako da će izgledati da se nama čini nepravda i da je pošteno da se branimo od nje, i mi nećemo biti svesni da naše misli zapravo iskrivljuju stvarnost da izgleda tako, a da zapravo ništa nije tako kako nama izgleda, makoliko da je to nama očigledno.

Ljudi kažu: Pa video sam svojim očima da je bilo tako. Oni nisu svesni da dok gledamo nešto, naš intelekt tumači šta vidimo, i da mi zapravo vidimo u skladu sa našim uverenjima, ubeđenjima, iskustvima, znanjem i vaspitanjem. To je filter u našem umu kroz koji um boji naš život osećanjima. To je filter kroz koji mi doživljavamo svet i stvarnost nikada ne dolazi do nas. Kao kad stavimo naočari za sunce. Mi više ne vidimo svet onakvim kakav jeste, već ga vidimo obojenim bojom naših naočara.

Mala deca nemaju ovaj filter i ona jedina doživljavaju stvarnost onakvom kakva jeste. Kako starimo tako se ovaj filter kao koprena navlači na oči našeg uma i krivi naš doživljaj stvarnosti. Duhovi se trude da osvoje našu pažnju, jer kroz pažnju mi im dajemo svoju ljubav koja im je neophodna da bi živeli u našem umu. Duh koji dugo ne dobija pažnju. polako vene i umire. Zato je jako bitno da vodimo računa kojim mislima posvećujemo pažnju.

Ako posvećujemo pažnju zlim mislima, one će se množiti u nama i naš um će biti sve prljaviji. Sve više loših osećanja će se ispoljavati u našem životu i naš doživljaj sveta će biti sve sivlji dok potpuno ne pocrni. Iz do sada rečenog vidimo da je duhovima jako bitno da nas navedu da se svojom s voljom priklonimo njima, kako bi mogli da se projave u našim postupcima i ponašanju.

 Ovladajmo Svojom Voljom

Jedan od uslova da bismo živeli u Svetom Duhu je da naš doživljaj sveta, ljudi i okolnosti, bude lep. Jer od osećanja koja su stvar doživljaja zavisiće i naše ponašanje. Mi neke ljude u doživljavamo lepo, neke kao pretnju a neke s radošću. A te razlike u doživljaju potiču od našeg suda o tim osobama.

Na sudu traži istina da bi se presudilo. Tako i mi kad sudimo u sebi već imamo istinu na osnovu koje sudimo.Naša iskustva, vaspitanje, uverenja, želje i očekivanja su deo istine na koju se oslanjamo dok sudimo. A to znači da od naše Istine zavisi kakav će biti naš sud, i kako ćemo se osećati i ponašati. Ako je naša istina dobra, dobar će biti naš sud. Sve ćemo doživljavati s radošću, ljubavlju i ostalim lepim osećanjima. Osećanja su boja kojom bojimo život da nam on bude ružičast ili siv. Pa ako je naša istina nastala od zabluda naš doživljaj života će biti loš, sa zlim mislima pun gneva, besa, ljutnje .

Sada bi se trebalo zapitati kako je došlo do toga da naša istina postane tako loša da nam ceo život oboji u crno? Vaspitanje koje smo dobili od roditelja i staratelja je početak stvaranja istine. Kroz vaspitanje smo dobili obrasce ponašanja i kako da se postavimo u odnosu na događaje. Zatim idu iskustva: Intelekt pokušava da nas zaštiti od mogućih loših iskustava tako što na osnovu prethodnih iskustava pokušava da predvidi događaje. Pa ako se jednom desilo nešto loše, on će u svakoj sličnoj situaciji da alarmira na opasnost opsedajući nas mislima o mogućem lošem događaju.

I budući da uz takve misli ide i osećanje straha, počinjemo sve češće da se brinemo, strahujemo i zebimo, iako život retko ponavlja iste situacije. Tako da loša iskustva kroz intelekt postaju stalni izvor strahova i briga, sprečavajući nas da uživamo u životu.

Ubeđenja i uverenja takođe utiču na naš sud. Uveren znači uveden u veru, a ubeđen znači uveden u bedu, što će reći da su ubeđenja zapravo loša uverenja. Mnoge stvari u životu mi jednostvano ne možemo da proverimo, tako da su većina naših uverenja i ubeđenja zasnovana na našem izboru u šta ćemo da verujemo, a u šta ne.

Naše želje, ljubavi i očekivanja kao i ono šta činimo od svoje volje, određuju u šta ćemo da verujemo. Pa ako je naša ljubav okrenuta ka tuđim ženama i kurvarluku, sigurno nećemo verovati u Boga koji je to proglasio za greh. Radije ćemo verovati da Bog ne postoji i svim silama ćemo braniti to svoje ubeđenje, svoju zabludu.

Onaj ko krade će izabrati da veruje da su svi ljudi lopovi, na ovaj ili onaj način. Neko krade od drugih, neko potkrada državu, firmu. Lopov u svojoj misli veruje da su svi lopovi. Lažov misli da svi lažu.

Dolazimo do toga da čovek postaje ono šta od svoje volje čini, jer vidimo da se um menja u skladu sa onim šta čovek čini i kakva su mu dela. I budući da se naša uverenja menjaju sa našim delima to onaj koji čini blud: krade, laže, otima, osuđuje druge, bludi. Počinje da živi u jednoj krivoj istini, u istini nastaloj posle bluda, u zabludi.

A kada je zabluda istina iz koje izvire naš sud, možemo zamisliti kakav će biti naš doživljaj sveta, okolnosti i života. Naš sud će biti loš, pa će naš život biti prožet strahovima, nesigurnošću, ljutnjom, nedostatkom samopouzdanja, besom… Drugim rečima, naš život će postati pakao. A kad je naš doživljaj sveta pun gneva i svih loših osećanja, sami možemo zaključiti u kakvom će duhu biti naše ponašanje.

Znači od istine zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može Sveti Duh da deluje kroz nas dok mi živimo u zabludi. A to opet dovodi do zaključka da pre nego se Sveti Duh trajno nastani u nama, mi moramo izaći iz svojih zabluda i početi da živimo u istini.

Postavlja se pitanje: Kako izaći iz zablude i izgraditi istinu koja će postati stalni izvor radosti u nama?.. Pa istim putem kojim smo došli u zabludu. Jer čineći nemoral, bezakonje mi smo izgradili svoju zabludu. Tako čineći moral i dela ljubavi prema bližnjimam,,, ćemo se vratiti istini. Jer već dok smeramo da učinimo neko dobro delo, u nama će početi borbe između naših misli. Jedne će nas nagovarati da ne činimo dobro jer će nas onda svi iskorišćavati i na kraju ćemo propasti. A druge misli će nagovarati nâs da ipak učinimo to,i da je bolje da uvek budemo srećni, makar i nemali materijalna blaga, nego da izobilju budemo nesrećni. U tim borbama će se misli polako promeniti kao i naša istina, i naš doživljaj života. Okolnosti više neće uticati na našu radost, već ćemo se radovati bez obzira na okolnosti. Promenivši se, preobrazivši se, mi stvaramo uslove da Sveti Duh deluje kroz nas i bićemo Njime ispunjeni. Bez pomoći Svetog Duha i Gospoda Isusa Hrista je nemoguće ovo postići.

Odlučnost

Sada kada smo videli da kakvog ćemo duha biti zavisi od istine koja je u nama, trebalo bi da izvidimo šta je sve potrebno da bi stvorili dobra dela i dela ljubavi prema bližnjima. Nije lako okrenuti se i početi činiti dobro, potrebna je izuzetna ODLUČNOST i jaka VOLjA, da bi savladali sve prepreke koje će pred nas postaviti Đavo, naš intelekt. Intelekt je prirodni čovek u nama i on živi po zakonima prirode „Jači preživljava“. Po njemu je sasvim regularna stvar ukrasti, oteti, ubiti da bi se preživelo i produžila vrsta. Zver u nama, intelekt, je veliki protivnik s kojim se moramo boriti da bi ostali na putu istine. On će kroz naše misli na sve načine pokušati da nas nagovori da ne činimo dobro.

Govoriće nam da je to ludost, da ćemo propasti tako radeći, da će nas svi iskorištavati i da će nam se smejati kad vide šta radimo. I tu ima istine. Ljudi koji se oslanjaju na intelekt će stvarno tako misliti o nama i pokušavaće da nas obeshrabre u našim namerama. Zato je dobro da skrivamo naša dobra dela od ljudi a i radi Boga jer ko traži slavu od ljudi i hvali se svojim dobrim delima neće dobiti slavu od Boga, kao što kaže Sv. Pismo. Znači imaćemo borbu i iznutra, i spolja, jer svet ne prihvata one koji nisu njemu slični. Zato je potrebna mudrost i umerenost u svemu.

Volja zavisi od motiva, pa ako su nam motivi slabi,, takva će biti i naša volja. Zato je osmišljavanje motiva i načina kako ćemo delovati sastavni deo strategije ratovanja sa zlim duhovima u nama i oko nas.

Osmišljavanje života je inače posao jednog uma, nažalost to niko ne radi. Većina ljudi očekuje od političara i vlasti da im obezbedi posao na kome će dobro zarađivati i da imaju dovoljno novca za život i provod. Ne shvataju da je osmišljavanje života posao njih samih kao umova i da ako sami to ne čine, nikad im život neće imati dovoljno smisla.

Dakle kada osmislivši i kroz smisao motivišući sebe, ojačamo svoju volju, mi kroz odlučnost zadajemo zlim duhovima završni udarac. Odlučnost je čvrsto držanje onoga šta nameravamo da učinimo, nepokolebljivo istrajavanje u odlukama..I ako naš intelekt vidi da se kolebamo, bićemo lak plen zlim duhovima.

Kada činimo dobra dela, jako je važno da to činimo iz ljubavi s radošću, jer naš intelekt će pokušati da i dok činimo dobro delo u naš um usadi loše misli, misli koje osuđuju onoga prema kome smo dobri. Zato moramo da pazimo na osećanja koja imamo dok činimo dela, jer ona su jasan pokazatelj da li je naše delo stvarno dobro ili zlo obučeno u masku dobra. Ako imamo osećanje radosti, samilosti, ljubavi, onda je to ok. Ali ako osetimo gnev, bes, ljutnju… to je siguran znak da naš intelekt minira naš pokušaj da budemo dobri i da činimo da se Sv. Duh pojavi kroz naša dela.

Sagledavajući sve ovo što je rečeno, mi vidimo da smo mi našom voljom gospodari i nad anđelima i nad demonima, baš kao što je i Gospod Bog gospodar na nebu. Vidimo da smo mi po tome isti kao Bog, da imamo istu vlast i silu, koju nažalost ne umemo da koristimo. A po tome vidimo i da mi jesmo Sinovi Božji, mi koji smo se rodili u Duhu i od Boga učimo kako da kroz volju i veru vladamo nebeskim i zemaljskim silama, vlastima i poglavarstvima.

Vidimo da je neophodno da naučimo da vladamo našom voljom da bi mogli da stvorimo uslove da se Sveti Duh trajno nastani u nama i da on upravlja našim ponašanjem. Moramo paziti i sa kakvim mislima se saglašavamo i kojima posvećujemo pažnju. Posvećujući pažnju pogrešnim mislima, mi stvaramo uslove da se takve misli množe u našem umu i on biva sve prljaviji i prljaviji, a naš doživljaj sveta sve gori i gori, a mi sami sve nesrećniji i nesrećniji.

Naša loša osećanja utiču na razvoj svih bolesti, dok lepa osećanja deluju isceljujuće. Zato je u lepim osećanjima život, a u lošim smrt.

Onaj ko bdi nad svojim umom pazeći na svoje misli i osećanja sebi otvara vrata za večni život u radosti,.. a onaj ko ne pazi umire misleći da živi.

Kako se Ponašati Prema Onima Koji nas Stalno Peckaju

This Post Has One Comment

Leave a Reply