Sveti Gral je Sud iz Koga su Pili Isus i Njegovi Učenici
Sveti Gral je sud iz koga je pio Hristos i njegovi učenici. Treba znati da sve što postoji u materijalnom svetu postoji i u duhovnom svetu jer materijalni svet izvire iz duhovnog. Sve polazi od istine kao podloge za duhovni sud, kakva je naša istina takav će biti i naš sud.
A kakav sud imamo, takvo ćemo piće piti: a piće su naša osećanja. Naš um opravdava ono šta mi od svoje volje radimo utičući tako na našu istinu. Pa ako lažemo krademo, bludimo.. naš um će opravdavajući naša dela stvarati zabludu.
Zabluda je istina nastala posle bluda. Vaspitanje, obrazovanje, znanje iskustva sve to utiče na to kakva će biti naša istina i kako ćemo suditi o svemu šta nam se dešava. Pa ako živimo u Istini naš sud će biti dobar i imaćemo lepa osećanja poput ljubavi, milosti, sažaljenja, zahvalnosti…
Ta osećanja su krv Hristova koja se prolila za naše spasenje. I ko pije Njegovu krv ima u sebi životnu radost, pije vino ljubavi Božije. A čiji sud dolazi od zabluda pije gorko vino gneva Božijega: Gnev, bes, ljutnju, patnju…. Tvorite dobro i čuvajte svoju istinu kako bi ste pili iz Svetog Grala. Mnogi za njim tragaše ali je malo onih koji ga i nađoše.
Razum i Sveti Gral
Raz je stara reč za jedan, prvi. U sebi ona sadrži Jedno od Božijih imena koje znači svetlost. Ra znači videlo i po njemu mi imamo Vidovdan koji je posvećen bogu videla, Vidu, Tako da bismo Razum mogli opisati kao prvi Um, Um od kojeg dolazi svetlost, Božanski um.
Taj um je deo nas, a na koji smo mi prestali da obraćamo pažnju jer živimo u svetu gde vlada jedan drugi um, svetu gde vlada prirodni um: um oslonjen na Intelekt. Intelekt se zasniva na logici našeg znanja, Logos znači Um pa je logično ono što je po umu, što se uklapa u naša znanja.
Naš intelekt gradi svoj i naš identitet na osnovu tog našeg znanja i posle ga ljubomorno brani na osnovu znanja koje mu je na raspolaganju. Tako da mi kad se rodimo budući da nemamo znanja praktično i ne koristimo intelekt već se oslanjamo na razum, taj svoj prvi um koji je deo Boga u nama.
To je razlog i zašto je Hristos rekao da ne sprečavaju decu da mu prilaze rečima: Ne dirajte ih jer njihovo je carstvo Božije. Kasnije mi stičući znanja i imajući iskustva vidimo da se taj prvi um i ne ceni baš mnogo u svetu, počinjemo sve više da koristimo intelekt koji se u međuvremenu razvio kroz vaspitanje obrazovanje i iskustva.
I kada već odrastemo mi sasvim prestanemo da obraćamo pažnju na misli koje dolaze od razuma, jer naš um ima sposobnost da odbacuje nepotrebne informacije kako bi bolje funkcionisao u svetu. Tako da Intelekt koji se oslanja na stečena znanja kroz logiku postaje granica da mi više nismo sposobni da prihvatimo nova znanja koja se razlikuju od već stečenih. Ta nova znanja su Paradoks, neprihvatljivo mišljenje.
Ljudi mešaju glupost i tupost: tup je onaj koji je sporog intelekta pa je sav usporen u razmišljanju, dok je glup onaj čiji je intelekt prebrz , kao britka sablja, koji odmah ima odgovore na sva pitanja. Njegov intelekt brzo nalazi odgovore oslanjajući se na logiku i na znanje tako da guši glas razuma i dolazak nove svetlosti u naš um. Praktično naš intelekt postaje granica preko koje mi ne možemo da pređemo u potrazi za novim znanjima.
Živeti i svetlosti svog intelekta znači živeti u tami svoga znanja. Za razliku od tuposti glupost je ta koja plaća danak britkoći intelekta. Zato je Hristos rekao da on nije došao da pozove na spasenje Farizeje i Sadukeje, koji su bili obrazuvani ljudi toga vremena, intelektualci, već je došao da pozove proste ljude. One koji nisu britkog uma i koje intelekt ne sprečava da čuju glas razuma, glas Boga koji živi u njima.
Predrasude I Sveti Gral
Sem Zablude postoji još jedna vrsta pogrešne istine; a to su predrasude. Predrasude su ideje koje nisu prošle proces rasuđivanja, nego su prihvaćene usled vere nekom autoritetu. Mi dok odrastamo ne proveravamo i ne rasuđujemo stavove naših roditelja, pa kroz vaspitanje mi prihvatamo mnoge stvari a da one nisu prošle proces rasuđivanja.
Naši učitelji su takođe autoriteti od koji prihvatamo stvari bez rasuđivanja. I na kraju kada odrastemo mi imamo Istinu koja je sastavljena od predrasuda, zabluda i ubeđenja . I budući da mi o svom životu i događajima u njemu sudimo na osnovu istine koja je u nama; to loša istina zna da bude stalni izvor stresova i loših osećanja koja će naš život obojiti sivim bojama.
Postajemo trajno nezadovoljni svojim životom. Postajemo robovi svoje iskrivljene istine i pogrešnih vrednosti koje nas pritiskaju da više i ne uspevamo da se nosimo sa životom. Savijeni do zemlje pod teretom svoje istine mi u drugima tražimo krivce za svoju zlu sudbinu nesvesni svoga udela u tome.
A Hristos kaže: Ja sam Istina, vratite se meni, zašto da stradate. Dovoljno je da nam neko kaže za nekoga da je loš jer je uradio nešto; i mi ćemo posle toga uvek kada sretnemo tog čoveka za njega imati doživljaj lošeg čoveka. A ljudi misle da su spaseni samim tim što veruju u Hrista.
Ali se grdno varaju: ako naučeni njegovom rečju ne počnu da čine šta je dobro, nikada neće doći do promene istine u njima. A bez promene od zablude ka istini nema spasenja. Mora doći do obnove uma da bi čovek bio spasen.
Naš um brani ono šta mi od svoje volje radimo, opravdava to delo mislima. I čineći ono šta je Spasitelj govorio da treba činiti, kroz misli kojima će naš um opravdavati naša dobra dela, mi ćemo u sebi izgraditi Istinu i razvejati predrasude kojima smo bili zadojeni dok smo slepo verovali.
Onaj ko ne čita Bibliju ima predrasude o tome čemu ta knjiga služi i šta u njoj piše. A kada eventualno počne da je čita on kroz predrasude filtrira ono šta u toj knjizi piše. Tako radeći oni nisu u stanju da vide ono o čemu zaista ona govori.
Biti otvorenog uma ne znači prihvatati sve i svašta bez rasuđivanja. Biti otvorenog uma znači biti spreman da prihvatimo stvari koje se ne uklapaju u našu istinu, u naše predrasude.