Category: Otkrovenja

Carstvo Nebesko

Za carstvo nebesko Hristos kaže da je tu u nama,da je deo nas, i onda, ako mu verujemo mi možemo razumeti da je carstvo nebesko svet naših misli i ideja koje se rađaju u našem umu.

Pa ako smo carevi koji treba da naslede carstvo to bi onda značilo da treba da naučimo da vladamo svetom naših misli, svojim umom.

Hajde da se upitamo koji je to deo našega uma na koji Hristos misli? Jer gde je nebo tu mora da je i zemlja iznad koje je to nebo. Pavle govori o prirodnom čoveku u nama, znači da postoji i duhovni čovek u nama, E taj duhovni čovek je Bog u nama, taj Bog u kojeg većina ne veruje, A mi kao sinovi Božiji treba da sednemo sa desne strane oca dok položi neprijatelje naše za podnožje nogama našim.

I hajde da vidimo ko su ti naši neprijatelji iz sveta naših misli koji žive na zemlji našega uma?

Ko su ti demoni? nisu li to naše misli koje nas nagovaraju da na šamar uzvratimo šamarom, da psujemo, da vređamo, da krademo od bližnjih, da lažemo..?

A hajde da vidimo ko su anđeli tog našeg duhovnog sveta; nisu li to misli i ideje koje nas nagovaraju da činimo dobro, milostinju, da praštamo, za budemo zahvalni, da pomažemo bližnjima…?

Sve zle misli dolaze od našega intelekta, od leve moždane hemisvere, i to je prirodni čovek u nama čovek bezakonja.

A sve dobre misli su od desne moždane hemisvere, od Boga koji živi u nama. I mi svojom pažnjom teba da sednemo sa njegove desne strane dok on pokori naše neprijatelje. naše zle misli, i nasledimo carstvo nebesko tako što ćemo naučiti da vladamo svojim umom.

Kako naslediti Carstvo Nebesko

I gle, neko pristupivši reče mu: učitelju blagi! kakovo ću dobro da učinim da imam život vječni? A on reče mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovijesti.

Reče mu: koje? A Isus reče: da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svjedočiš lažno; Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjega svoga kao samog sebe.

Reče mu mladić: sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba? Reče mu Isus: ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.

A kad ču mladić riječ, otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat. A Isus reče učenicima svojijem: zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko. I još vam kažem: lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božije. Jev. Po Mateju gava 19. 16-24

Dakle; Da se uđe u život drži zapovesti. Ali ako hoćeš savršen da budeš i da naslediš carstvo “hajde za mnom”

A šta znači slediti Hrista? Za početak su dobre 5-7 glava Jevanđelja po Mateju Mladić koji je vršio zapovesti nije mogao da nasledi carstvo već samo da uđe u život. Mada ni to nije malo

Treba li služiti Zakonu da bi Nasledili Carstvo Nebesko

Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје:
Evo šta kaže o zakonu Pavle, služba zakonu je služba smrti

Акамоли неће много већма служба духа бити у слави?А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода.
Svako ko hoće zakonom da se opravda je rob zakona, rob smrti.
Treba shvatiti šta to znači biti slobodan od zakona. nije Pavle ovo uzalud pisao. I u ono vreme je bilo onih koji su navraćali ljude da služe zakonu ne razlikijući zakon od Božijih zapovesti.

Jer zakon je učitelj onima koji su njime poučeni a nije gospodar nad njima. A mi smo pozvani da budemo razumni i da razberemo kada da primenimo Božije zapovesti.
Evo primer da se razume šta govorim:

Recimo moj prijatelj Hrvat bude zarobljen od četnika, I pitaju me četnici da li je on hrvat jer hoće da ga ubiju. Ako se vladam po ljubavi prema bližnjima nisam dužan da poštujem Božiju zapovest koja kaže ne laži.

Jer ljubav prema bližnjem je veća zapovest od zapovesti ne laži. Zato treba imati razum Božiji i videti kada i kako za služimo Bogu. Biti slobodan od zakona znači biti slobodan i da slažeš ako znaš da bi to Bogu bilo milo.

Zato je zakon nazvan učiteljem; jer istražujući ga mi možemo poznati Božiji razum, a ne da budemo slepe sluge zakonaUzmimo za primer čoveka koji svetkuje nedelju kao Božiji dan, i čini milostinji, pa prašta nepravde, i ljubi bližnje svoje i rado pomaže bližnjima, Hoće li Bog pogledat na njegovu pravdu ne obazirući se na svoj dan od odmora,

A drugi svetkuje subotu a osuđuje onoga što tvori pravdu iz vere, hoće li Bog pogledati na njegovo svetkovanje subote i oprostiti mi što je osudio onoga.
E to je ta razlika koju je Hristos doneo u pogledu na zakon, I zato je zakon ukinut kao obaveza, nego je samo ostao kao učitelj razumu Božijem.

Spašavamo li se delima ili je dovoljna samo vera?

Mnogi uče da treba držati deset Božijih zapovesti da bi se dobilo spasenje, drugi opet uče da dela nisu potrebna već da se spasavamo blagodaću po veri I da nas krv Hristova pere od svakoga greha.

Hajde da vidimo odakle dolazi blagodat Božija I šta nam valja činiti da do nje dođemo. Prvo hajde da upoznamo Boga koji nas nagrađuje tom blagodaću.

Hristos kaže da je on ISTINA, PUT I ŽIVOT. I da kada se On (Istina ) useli u nas onda će I Bog živeti u nama. Znači ako u nama živi Istina onda I Bog živi u nama. A suprotno od istine je Zabluda, I ako zabluda onda smo đavolje sluge. Jer kroz zabludu đavo živi u nama, I on je otac svake zablude.

Kada činimo dobra dela mi pravdajući ih u svome umu gradimo istinu  I tako se Bog useljava u nas. A kada činimo loše stvari mi opravdavajući ih u svom umu gradimo zabludu I đavo se useljava u nas.

Ali tu ima mali problem, nisu sva dela koja izgledaju dobro zaista dobra dela, niti su sva koja izgledaju loše zla dela. Jer  važni su motivi srca, s kakvom namerom mi činimo ta dobra dela.

Jer ako izvršavamo Božije zapovesti da bi dobili spasenje, s ne iz milosti ili iz ljubavi: tada mi u svom umu gradimo zabludu jer su motivi našega srca sebični “Daj da zaradim spasenje”

Prave misli, misli koje grade istinu u nama su misli koje su potkreplene dobrim motivima, ljubavlju, milošću, zahvalnošću…. Zato je Hristos rekao da je ljubiti gospoda Boga najveća zapovest, a mi ljubeći istinu ljubimo Boga.

A zatim je rekao da je druga zapovest kao I prva: ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Jer ljubeći bližnje mi ćemo vršiti Božije zapovesti sa ispravnim motivima I to će učiniti da se Bog( Istina ) useli u nas.

A šta dobijamo kada se Istina (Bog)useli u nas? Sa njom će se u nas useliti I duh istine, sveti duh. Jer naš sud koji počiva na istini će biti u nama izvor lepih osećanja. I budući da se ponašamo onako kako se osećamo to će naše ponašanje biti proizvod Svetog duha. Jer kako se ponašamo takvog smo duha.

A ako naš sud počiva na zabludama, onda ćemo imati misli pune gneva, besa,ljutnje…. I našim ponašanjem će upravlati neki demonski duh. A lepa  osećanja su izvor života  I mi smo njima spašeni od smrti koja dolazi sa lošim osećanjima.

I budući da spasenje dolazi od Boga(Istine) koja je u nama, to  se ne spasavamo delima. Jer dela sa lošim pobudama ne donose spasenje niti će sa sa njima Istina useliti u nas. Vršeći Božije zapovesti sa lošim pobudama nas vodi u zabludu koja će od našeg života napraviti pakao.

Ono šta je u materijalnom svetu krv u duhovnom su osećanja; Pa je ljubav prema  bližnjima krv Hristova, I ko se ne opere u ljubavi prema bližnjima(krvi Hristovoj) neće biti spašen.

Dakle jedno isto delo može biti učinjeno iz potpuno različitih pobuda. Zato se ne spasavamo delima Nego ako je delo učinjeno iz ljubavi prema bližnjima, iz ljubavi koja je krv Hristova, tada nam ta krv donosi spasenje, jer je to krv koju je Hristos prolio za naše spasenje.

Rasuđivanje je Način da se Čovek Rodi kao Božansko Biće

Rasuđivanje je način da se čovek rodi kao Božansko biće, i u ovom tekstu ćemo pokušati to da malo bolje osvetlimo. Da se vidi kolika je vrednost rasuđivanja i kakvo blago stičemo njime. Stihovi o Izraelskom caru Solomonu će biti odličan uvod u priču. Evo šta je Solomon zatražio od Boga:

Daj dakle sluzi svojemu srce razumno da može suditi narodu tvojemu i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu tvojemu tako velikom? I bi milo Gospodu što Solomun to zaiska. I reče mu Bog: kad to išteš, a ne išteš duga života niti išteš blaga niti išteš duša neprijatelja svojih nego išteš razuma da umeš suditi; Evo učinih po tvojim rečima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takoga kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti će posle tebe nastati taki kakav si ti.

A svrh toga dajem ti i što nisi iskao, i blago i slavu, da takoga kakav ćeš ti biti neće biti među carevima svega veka tvojega. I ako uzideš mojim putovima držeći uredbe moje i zapovijesti moje, kao što je išao David otac tvoj, produljiću dane tvoje. Knjiga o carevima 3.9-14

Vidimo da je za rasuđivnje potrebno razumno srce, i ne zaboravimo da je srce centar našeg uma, fokus naša pažnje, Misli koje preokupiraju našu pažnju one su nam u srcu. Pa Gospod kaže da tamo gde je naše blago tamo đe biti i naše srce. Naše misli će uvek biti tamo gde je naše blago: zato onaj ko se obogatio u zemaljskim stvarima ne može naslediti carstvo jer u njegovom srcu neće biti Bog nego će premišljati o svom blagu umesto da traži Boga.

Sv. Pismo razlikuje dva razuma: razum koji je po Bogu i naš razum. Pa Osija kaže: I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.Osija, glava 13

O Timotije! sačuvaj što ti je predano, kloni se poganih, praznih razgovora i prepiranja lažno nazvanoga razuma, 1. Timotiju, glava 6. Ja sam luđi od svakoga, i razuma čovečijega nema u mene. Price Solomunove, glava 30 A pogledajmo šta kaže pismo za razum koji je po Bogu: Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mojemu prigni uho svoje, Price Solomunove, glava 5

Od čega čovek postaje razuman odgovor daje samo Pismo: Od zapovesti tvojih postadoh razuman; toga radi mrzim na svaki put lažni.Psalam 119. A Hristos kaže: Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.Jovan, glava 7 Šta nam to gospod kaže? Razuman se postaje tako što se čini ono što je Gospod govorio da treba činiti.Beseda na gori je dobar početak da znamo šta treba činiti da bi smo došli do razuma koji je po Bogu. Razum se ne stiče mudrovanjem, i sabiranjem mnogog znanja već činjenjem Božije volje.

A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda, i obilan mir imaće sinovi tvoji. Isaija, glava 54. U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od oca i nauči, doći će k meni. Jovan, glava 6. Mi treba da budemo naučeni od Boga da bi smo imali razum i da bi mogli ispravno da rasuđujemo. A kako ćemo biti naučeni od Boga ako glasa njegova ne čujemo, ako nemamo Njegova otkrovenja?

Zato Gospod kaže učenicima: Niti se zovite učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. Matej, glava 23. Znači onaj koji se uči od ljudi iz raznih knjiga vešto napisanih neće steći razum koji je od Boga nego đe steći razum koji je od ljudi. Jer ljudski razum dolazi od ljudskog uma a Božiji razum dolazi od Božijeg uma. A gde možemo nađi Božiji um? Sv. Pismo je Reč Božija, a Grčka reč Logos znači Reč, ali ima još jedno značenje, znači i UM.

Pa sv. ap. Jovan kaže: U početku beše riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše život, i život beše vidjelo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze. Po Jovanu 1. 1-5

Pa hajde da umesto da Logos prevedemo sa Reč, prevedemo kao Um. U početku beše Um, i um beše u Boga, i Bog beše um. On beše u početku u Boga. Sve je kroz njega postalo, i bez njega ništa nije postalo što je postalo. U njemu beše život, i život beše videlo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze.

Na nebu se nalazi Raj , tamo je Carstvo nebesko, presto Božiji u nebeskom Jerusalimu,tamo je i Drvo Života, i izvor vode života. Tamo žive anđeli, duhovi dobra. A Pakao se nalazi u srcu zemlje,tamo je večna vatra i tamo žive demoni, duhovi zla. I kad se bukvalno rasuđuje: mi znamo da neba nema, da se posle atmosvere koja uzrokuje plavetnilo koje vidimo nalazi dubina svemira.a kad pogledamo ispod nas se nalazi zemljino jezgro i vrelina lave koja je ispod tankog sloja Zemljine kore.

Ali Gospod Isus Hristos nam kaže da je Carstvo nebesko tu u nama,da je to svet naših misli, da se ono nalazi u našem umu. Da je Raj, deo našeg uma, da se tu u nama nalazi presto Božiji i da u našem umu žive anđeli, Pa ako je nebo tu u nama onda je i zemlja tu u nama, i pakao i anđeli Pakla su tu u nama, svet naših misli.

A mi smo tamo gde se svojom pažnjom nalazimo, ako smo svojom pažnjom na nebu gledamo nebeske stvari a ako smo svojom pažnjom na zemnji gledamo zemaljske stvari, Misli kojima posvećujemo pažnju su anđeli ili demoni. Mi smo svojom pažnjom ili u raju ili u paklu.

Zato je jako bitno da se naučimo rasuđivanju, da naučimo da prepoznajemo svoje misli, da bdimo nad njima i da svojom pažnjom što više budemo u raju nego u paklu. Zato bez solidnog poznavanja biblije nema rasuđivanja: jer nemamo na osnovu čega da rasuđujemo. Bez sv. Pisma nemamo informaciju da mi u sebi imamo dva različita načina mišljenja i da nismo dužni da slušamo ono što nam naš intelekt savetuje.

Jer u intelektu se ogleda naš zemaljski način mišljenja. On koji je nekada živeo na nebu i bio jedan od najsvetlijih anđela, Lucifer, zbog svog bezakonja prognan je na zemlju i postao je vladar zemlje,gospodar pakla. U Svetom Pismu mi Imamo Um Božiji, i on je mera po kojoj možemo da rasuđujemo da li je neko mišljenje dobro ili loše. Deset Božijih zapovesti su uputstvo šta ne treba raditi a Hristovo Jevađnjelje je uputstvo šta da radimo da bi smo stekli Carstvo nebesko u kome će nam služiti anđeli Božiji imesto da živimo na zemlji i služimo anđelima pakla.

Zato sv.ap. Pavle kaže u korinćanima glava 6. Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli stvarima ovoga svijeta?

Slepa vera je vera bez pokajanja

Slepa vera je vera bez pokajanja, a pokajanje nije kajanje, već delo kojim se čovek okreće od zla ka dobru.čovek donosi odluku da više neće činiti zlo i da će se na sve načine truditi da se popravi, jer nije lako prestati činiti zlo. Đavo nas uvek prevari i navede da ga ponovo učinimo, ali nam se trud da budemo dobri kod Boga već računa da smo na stazi dobra.

Samo ime pokajanje kaže da je to nešto što dolazi Po kajanju. Čovek se kaje za zlo koje je učinio i počinje da radi nešto suprotno od toga, nešto dobro, Pokajanje je čin kojim se čovek okreće od zla ka dobru. I budući da u svom srcu čovek zna koliko je iskren u tome, utoliko ima slobodu da primi Božiju ljubav i oproštenje.

Druga je stvar što ljubav ne može da primi onaj ko ne može da je da. Kroz pokajanje čineći dobra dela mi se učimo da dajemo ljubav stvarajući tako uslove da i primimo Božiju ljubav. Kada čovek čini dobro, njegov um počinje da misli o dobru i kako da ga učini jer vidi da zbog đavoljih nagovaranja to nije uvek lako izvesti.

U tom dovijanju kako da i pored borbe u svojim mislima ipak uspe da učini dobro dolazi i do promene uma, dolazi do preobražaja čoveka i on počinje da oseća Božiju ljubav. Kroz Preobražaj čovek dobija Obraz Božiji, a sa njim i slobodu da traži od Boga u svojim molitvama šta mu treba.

Zakon atrakcije(privlačenja) govori da se slično sa sličnim privlači,tako da molitve onih koji nemaju Obraz Božji, nisu slični Bogu, ne dolaze pred Boga i on na njih ne obraća pažnju. Božja pažnja nam je potrebna jer kroz nju dobijamo pomilovanje i Božju Ljubav. Jer i mi sami najviše ljubavi dajemo baš kroz pažnju koju posvećujemo drugima.

Zakon koji je Bog otac ustrojio i kojeg se Sv. Duh striktno pridržava govori da mi svojim gresima navlačimo na sebe sud koji se nepovoljno odražava na našu sudbinu kroz razne nevolje i bolesti. Izuzeti od ovog suda mogu biti samo oni koji su pomilovani od vrhovnog sudije.

Zato nam je potrebna Njegova pažnja, da bi smo bili pomilovani i da nas ne stigne zlo koje smo zaslužili. A da bi na naše molitve Bog obratio pažnju moramo biti slični njemu, imati njegov obraz(inače naše molitve dočekuje đavo i trlja ruke),dakle neophodan je preobražaj. A preobražaja nema bez pokajanja. Veru bez pokajanja zovu Slepa Vera.

Zato što bez pokajanja neće doći do promene uma i načina na koji razmišljamo,jer samo kroz promenu načina mišljenja mi možemo spoznati Božansku ljubav i shvatiti je. Samo tako možemo VIDETI kakav je Bog u svojoj dobroti.

Kroz pokajanje mi spoznajemo Boga, vidimo ga svojim duhovnim očima i naša vera više nije slepa. Jer kaže se negde u Sv. Pismu: Demoni veruju i strepe. Demoni veruju u Boga ali ne mogu ga spoznati jer je njihova vera slepa.

I ovde dolazimo do toga otkud toliko različitih tumačenja Biblije: Ljudi pokušavaju intelektualno da razumeju šta to Biblija govori, da razmišljajući shvate. A budući da nisu spremni da čine dobra dela to ostaju slepi za pravu poruku koja je u njoj vešto skrivena.

Oni izgrade neku svoju filozofiju i o njoj govore; I budući da su to inteligentna bića njihove priče su fantastično dobro osmišljene i zavode mnoge vernike. Vernike koji takođe nisu spremni da čine dobro i ljubav prema bližnjima.

I tako svi ostaju u svojoj slepoj veri ubeđeni da su našli istinu. Većina ljudi i ne čita Bibliju već slepo veruje svojim autoritetima, nekim svecima koje je imenovala njihova crkva. Oni se pridržavaju ili ne pridržavaju pravila te crkve i raznim ritualima, i tako ostaju slepi u veri. A potrebno je čitati Pismo i činiti ono šta je Gospod govorio da se čini; i tek onda se može dođi do pravog razumevanja koje nije odraz slepila nego iskrene vere.

Ista stvar se događa i u nauci; ljudi slepo veruju onome šta su u školi naučili, bazirano na radovima velikih imena nauke poput Ajnšatajna, a to ljudskoj misli pravi granicu preko koje u svojoj misli ne mogu preći. A malo je ljudi poput Đordana Bruna koji ne priohvataju autoritet zvanične nauke, koji nisu idolopoklonici, i svojim umom mogu da se vinu u visine.

U nauci smo izgradili sistem idola, svetaca nauke i to znanje nas drži u tami zasnovanoj na našoj slepoj veri. Slepa vera je odlika lakovernih ljudi i nema nikakve veze sa verom iskrenih Hrišćana koji sve proveravaju gledajući kakvu to korist donosi njihovom životu

Sveti Gral je Sud iz Koga su Pili Isus i Njegovi Učenici

Sveti Gral je sud iz koga je pio Hristos i njegovi učenici. Treba znati da sve što postoji u materijalnom svetu postoji i u duhovnom svetu jer materijalni svet izvire iz duhovnog. Sve polazi od istine kao podloge za duhovni sud, kakva je naša istina takav će biti i naš sud.

A kakav sud imamo, takvo ćemo piće piti: a piće su naša osećanja. Naš um opravdava ono šta mi od svoje volje radimo utičući tako na našu istinu. Pa ako lažemo krademo, bludimo.. naš um će opravdavajući naša dela stvarati zabludu.

Zabluda je istina nastala posle bluda. Vaspitanje, obrazovanje, znanje iskustva sve to utiče na to kakva će biti naša istina i kako ćemo suditi o svemu šta nam se dešava. Pa ako živimo u Istini naš sud će biti dobar i imaćemo lepa osećanja poput ljubavi, milosti, sažaljenja, zahvalnosti…

Ta osećanja su krv Hristova koja se prolila za naše spasenje. I ko pije Njegovu krv ima u sebi životnu radost, pije vino ljubavi Božije. A čiji sud dolazi od zabluda pije gorko vino gneva Božijega: Gnev, bes, ljutnju, patnju…. Tvorite dobro i čuvajte svoju istinu kako bi ste pili iz Svetog Grala. Mnogi za njim tragaše ali je malo onih koji ga i nađoše.

Razum i Sveti Gral

Raz je stara reč za jedan, prvi. U sebi ona sadrži Jedno od Božijih imena koje znači svetlost. Ra znači videlo i po njemu mi imamo Vidovdan koji je posvećen bogu videla, Vidu, Tako da bismo Razum mogli opisati kao prvi Um, Um od kojeg dolazi svetlost, Božanski um.

Taj um je deo nas, a na koji smo mi prestali da obraćamo pažnju jer živimo u svetu gde vlada jedan drugi um, svetu gde vlada prirodni um: um oslonjen na Intelekt. Intelekt se zasniva na logici našeg znanja, Logos znači Um pa je logično ono što je po umu, što se uklapa u naša znanja.

Naš intelekt gradi svoj i naš identitet na osnovu tog našeg znanja i posle ga ljubomorno brani na osnovu znanja koje mu je na raspolaganju. Tako da mi kad se rodimo budući da nemamo znanja praktično i ne koristimo intelekt već se oslanjamo na razum, taj svoj prvi um koji je deo Boga u nama.

To je razlog i zašto je Hristos rekao da ne sprečavaju decu da mu prilaze rečima: Ne dirajte ih jer njihovo je carstvo Božije. Kasnije mi stičući znanja i imajući iskustva vidimo da se taj prvi um i ne ceni baš mnogo u svetu, počinjemo sve više da koristimo intelekt koji se u međuvremenu razvio kroz vaspitanje obrazovanje i iskustva.

I kada već odrastemo mi sasvim prestanemo da obraćamo pažnju na misli koje dolaze od razuma, jer naš um ima sposobnost da odbacuje nepotrebne informacije kako bi bolje funkcionisao u svetu. Tako da Intelekt koji se oslanja na stečena znanja kroz logiku postaje granica da mi više nismo sposobni da prihvatimo nova znanja koja se razlikuju od već stečenih. Ta nova znanja su Paradoks, neprihvatljivo mišljenje.

Ljudi mešaju glupost i tupost: tup je onaj koji je sporog intelekta pa je sav usporen u razmišljanju, dok je glup onaj čiji je intelekt prebrz , kao britka sablja, koji odmah ima odgovore na sva pitanja. Njegov intelekt brzo nalazi odgovore oslanjajući se na logiku i na znanje tako da guši glas razuma i dolazak nove svetlosti u naš um. Praktično naš intelekt postaje granica preko koje mi ne možemo da pređemo u potrazi za novim znanjima.

Živeti i svetlosti svog intelekta znači živeti u tami svoga znanja. Za razliku od tuposti glupost je ta koja plaća danak britkoći intelekta. Zato je Hristos rekao da on nije došao da pozove na spasenje Farizeje i Sadukeje, koji su bili obrazuvani ljudi toga vremena, intelektualci, već je došao da pozove proste ljude. One koji nisu britkog uma i koje intelekt ne sprečava da čuju glas razuma, glas Boga koji živi u njima.

Predrasude I Sveti Gral

Sem Zablude postoji još jedna vrsta pogrešne istine; a to su predrasude. Predrasude su ideje koje nisu prošle proces rasuđivanja, nego su prihvaćene usled vere nekom autoritetu. Mi dok odrastamo ne proveravamo i ne rasuđujemo stavove naših roditelja, pa kroz vaspitanje mi prihvatamo mnoge stvari a da one nisu prošle proces rasuđivanja.

Naši učitelji su takođe autoriteti od koji prihvatamo stvari bez rasuđivanja. I na kraju kada odrastemo mi imamo Istinu koja je sastavljena od predrasuda, zabluda i ubeđenja . I budući da mi o svom životu i događajima u njemu sudimo na osnovu istine koja je u nama; to loša istina zna da bude stalni izvor stresova i loših osećanja koja će naš život obojiti sivim bojama.

Postajemo trajno nezadovoljni svojim životom. Postajemo robovi svoje iskrivljene istine i pogrešnih vrednosti koje nas pritiskaju da više i ne uspevamo da se nosimo sa životom. Savijeni do zemlje pod teretom svoje istine mi u drugima tražimo krivce za svoju zlu sudbinu nesvesni svoga udela u tome.

A Hristos kaže: Ja sam Istina, vratite se meni, zašto da stradate. Dovoljno je da nam neko kaže za nekoga da je loš jer je uradio nešto; i mi ćemo posle toga uvek kada sretnemo tog čoveka za njega imati doživljaj lošeg čoveka. A ljudi misle da su spaseni samim tim što veruju u Hrista.

Ali se grdno varaju: ako naučeni njegovom rečju ne počnu da čine šta je dobro, nikada neće doći do promene istine u njima. A bez promene od zablude ka istini nema spasenja. Mora doći do obnove uma da bi čovek bio spasen.

Naš um brani ono šta mi od svoje volje radimo, opravdava to delo mislima. I čineći ono šta je Spasitelj govorio da treba činiti, kroz misli kojima će naš um opravdavati naša dobra dela, mi ćemo u sebi izgraditi Istinu i razvejati predrasude kojima smo bili zadojeni dok smo slepo verovali.

Onaj ko ne čita Bibliju ima predrasude o tome čemu ta knjiga služi i šta u njoj piše. A kada eventualno počne da je čita on kroz predrasude filtrira ono šta u toj knjizi piše. Tako radeći oni nisu u stanju da vide ono o čemu zaista ona govori.

Biti otvorenog uma ne znači prihvatati sve i svašta bez rasuđivanja. Biti otvorenog uma znači biti spreman da prihvatimo stvari koje se ne uklapaju u našu istinu, u naše predrasude.

Strpljenje kao Sila kojom Vladamo Svojim Umom i Svojim Životom

Strpljenje je odraz snage čoveka da ne poklekne pred navalom misli koje osuđuju druge i sačekati malo dok se ne stavimo u ulogu te druge osobe koja nas povređuje, tera da se gnevimo, ljutimo, itd. Strpljenje je snaga kojom se borimo protiv loših osećanja i misli koje nas teraju da burno odreagujemo.

Eto, pre neku godinu čovek ubio snaju, njenu majku i oca i još neke od gostiju koji su bili na svadbi njegovog sina. Nije umeo da trpi druge kad čine ono što nije po njegovoj volji. Njegov intelekt ga je nagovorio na sve to kroz misli kojima ga je pripremao za zlo. On nije imao vrlinu strpljenja kojom bi se izborio sa navalom besa, gneva, ljutnje… Poslušao je svoj intelekt i eto šta se desilo.

Ljudi se svakodnevno sreću sa situacijama u kojima osećaju bes, gnev ljutnju i ostala loša osećanja, kao i sa željom da postupe u skladu sa mislima koje donose ta osećanja. Ono malo razuma u nama nas ipak sprečava da postupimo onako kako nas naš intelekt nagovara. Dobar deo nas pretrpi uvredu imajući razumevanja za tuđu muku. Neko pretrpi zato što nema snage da se suprotstavi. Neko pretrpi zato što se plaši zakona.

Vrlinu strpljenja imaju samo oni koji imaju razumevanja za tuđu muku, oni koji shvataju da je onome ko ih vređa teže nego njima jer je popustio pod naletima misli koje vladaju njegovim umom, pod naletima svoga intelekta, tog đavola koji živi u nama. Nikad nas niko ne bi napao i pokušao da nas povredi da u svom umu nije pao pred navalom zlih misli.

Imati um pun zlih misli je već kazna, jer s njima dolaze loša osećanja, patnja, gnev, bes, ljutnja, nedostatak samopouzdanja, alavost, pohlepa… Pored svih tih loših osećanja taj čovek nema misli koje donose lepa osećanja, on nema misli koje bi ga radovale. On je pod stalnom tiranijom svojih loših misli koje ga teraju da se loše oseća. Njegove uvrede i napadi na nas su samo odraz njegove nemoći, pokazatelj koliko je njemu teško i koliko je slab da ponese teret svog života.

Iz ovoga bi trebalo da se vidi kolika je strpljenje snaga onima koji ga imaju. Strpljenjem oni odgone loše misli koje bi da zavladaju njihovim umom. Zatim kad umire svoj um oni pokušaju da nađu po koju reč utehe za svog napadača, da mu pomognu i smire njegov um, a posle i nađu zajednički jezik i izglade nesporazum.

Strpljenje je gorko ali su mu plodovi slatki

Bez strpljenja mi smo žrtve svojih tirana, a poznato je da su tiranin i žrtva dva lica iste medalje, jer svaka žrtva je i tiranin svog tiranina. Strpljenjem mi prestajemo da budemo žrtve i počinjemo da vladamo situacijom.

Može li neko da vlada ako nema autoritet, vlast? Strpljenjem mi stičemo vlast da vladamo svojim životom. Kao što se može videti iz gore rečenog: Strpljenje je snaga kojom mi zauzimamo svoje mesto u carstvu nebeskom, mesto gospodara i vladara. Raj je mesto duhovno jakih ljudi, mesto gde samo Čovek može da ode, za nečoveka i slabića tu nema mesta

Velika Pretnja Čovečanstvu Ikona Zveri

Ikona Zveri je velika pretnja čovečanstvu koje ono nije ni svesno, a već mu se sve više uvlači u život. Hoćemo li na vreme postati svesni opasnosti koja nam preti?

Kada se govori o ikoni misli se na nečiji lik nacrtan, naslikan, izvajan ili slično. Danas mi imamo još neke od načina da napravimo nečiji lik; Možemo napraviti robota u nečijem liku a možemo i skenirati sebe u sonijeviom skeneru i da od toga napravimo NFT koji ni bio naš avatar u virtuelnom svetu u METAVERSU. Trebalo bi da skrenemo pažnju da se Bog u Bibliji izričito protivi pravljenu likova i slika koje bi predstavljale Boga ili anđele, (A klanjanje je izraz obožavanja, slavljenja boga).

Tako da se svako slavljenje bilo čega osim Boga Stvoritelja naziva idolopoklonstvom, koje je smrtni greh. Uvek kada mi nečemu damo moć da može da utiče na naš život, a da to nije sam Bog, mi od toga pravimo idola; tako da ako smo sujeverni i kada nam mačka pređe put, pa se mi iz straha da će nam to doneti nešto loše prekrstimo, ili uradimo nešto da se zaštitimo; mi smo toj mački dali svojom pogrešnom verom moć da utiče na naš život, pa je i to idolopoklonstvo.

Kada se govori o Ikoni Zveri mi treba da imamo u vidu da se to odnosi na nešto od čega ćemo mi da napravimo idola koje će imati moć da vlada nad nama kao Bog.

Robot sofija već uveliko postaje idol; čak je bila i počasni gost na Svetskom Ekonomskom forumu. Veštačka inteligencija se brzo razvija i u Kini ona već kontroćiše, prati, nagrađuje i kažnjava dobar deo stanovništva. Njoj je zver dala realnu moć da utiče na naše živote. Veštačka Inteligencija postaje entitet koji će vladati svetom i koji će imati svu vlast nad nama.

Robot Sofija kao Ikona Zveri

Ljudi već obožavaju Sofiju Robota, oduševljeni su njome i pametnim odgovorima koje ona daje; Možemo očekivati da će uskoro ljudi pre donošenja bilo kojih važnih odluka prvo pitati veštačku inteligenciju. Već danas na berzama veštačka inteligencija donosi odluke o kupovini i prodaji umesto ljudi. Njena moć da barata velikim količinama podataka je na berzama stavila čoveka u drugi plan, veliki igrači se oslanjaju na veštačku inteligenciju a samo boranija sama trguje na berzi.

Vidimo da se postavlja sve više kamera za praćenje i prepoznavanje lica skoro na svakoj raskrsnici; to je neophodna infrastruktura koje će veštačkoj inteligenciji obezbediti moć da vlada nad nama.

Web 3.0 koji će zaživeti će omogućiti prenos i obradu ogromne količine podataka koje će procesuirati veštačka inteligencija,  Biće moguć prenos misli sa jednog kraja planete na drugi, a to znači da se gradi infrastruktura u nama samima koje će moći da čita naše misli, da ih pretvara u digitalni oblik, i da ih prezentuje kao misli nekome ko je zainteresovan za nih. 

Moći ćemo da pratimo misli nekog lika koji tog trenutka skače padobranom iz aviona i da osetimo kako se on oseća, kao da smo i sami skočili iz aviona. Ljudi će prodavati svoja iskustva onima koji ne mogu sami da ih prožive, I sve će to procesurati veštačka inteligencija oslanjajući se na kvantni kompjuter koji može da obradi tu veliku količinu podataka u trenutku.

Ovo pričam ne bi li ljudi shvatili moć koju će imati veštačka inteligencija, a kojom će uticati na naše živote. Onaj ko se ne bude ponašao u skladu sa propisima koje ona postavi neće moći da uživa u blagodatima koje ona nudi. I svi će se pokloniti njoj, slaviće je kao samoga Boga.

Treba znati da će Antihrist sesti u hramu Božijem predstavljajući sebe kao da je bog. A Jevanđelje nas uči da su tela naša hram Božiji. Infrastruktura koja će veštačkoj inteligenciji obezbediti da može da čita naše misli će biti sposobna i da utiče na naše misli; Onaj ko bude vladao veštačkom inteligencijom će zasesti u naše telo kao hram Božiji i vladaće našom voljom.

Mi ćemo postati zombiji koji nemaju svoju volju, neka vrsta kiborga. Možda će veštačka inteligencija imati svog Avatara u Metaverzu kome će se ljudi klanjati, ili možda i u realnom svetu kao robota, recimo u liku Device Marije.

U Mateju 24-oj glavi kaže: Кад дакле угледате мрзост опушћења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме (који чита да разумије): Ako znamo da je naše telo Hram Duha svetoga, to znači da će gnusoba pustošna biti instalirana u naše telo.Čip. vakcinom, one grafenske čestice što se same sklapaju ili nešto drugo.

Pa ako je to gnusoba pustoša onda je ikona zveri Veštačka inteligencija koja će kontrolisati sve to, I ako uzmemo da je Robot Sofija, veštačka inteligencija bila počasni gost Svetskog Ekonomskog Foruma, već vidimo kuda sve ovo šta se dešava zadnje tri godine vodi.

Zato treba otvoriti četvore oči i dobro pratiti šta se dešava kako ne bismo ušli u nešto što će nas koštati života.

Pokajanje Put Ka Obnovljenju Uma i Nanovorođenju

Pokajanje je ono šta mi treba da imamo, Gospod od nas nije tražio kajane, to je đavo nama usput podnetnuo. A razlika između pokajanja i kajana je kao razlika između svetla i tame, između dana i noći. Kajanje je krivljene samoga sebe za svoje greške i sa sobom donosi osećanje kajanja, koje je suprotno osećanju životne radosti koja je dar od Boga.

Jer bez osećanja životne radosti mi umiremo i znajući to đavo nam podmeće kajanje; taj otrov uništava životnu radost i vodi nas u smrt.

Pokajanje je čin kojim se mi svojom voljom okrećemo od zla koje smo činili i počinjemo da činimo dobro onako kako je Hristos govorio. Čineći dobro mi prestajemo da sebe krivimo za svoje grehe jer mi više nismo onaj stari zli čovek, već smo se rodili kao jedan novi čovek, i taj novi čovek više nije kriv za grehe onoga starog, zlog čoveka.

Činjenje dobra će ponovo u nama iskopati izvor životne radosti i vaskrsnuti nas u život. Nemojte se kajati i kajući se kriviti sebe, nego se pokajte i pređite iz tame u svetlost Hristovu; on će se useliti u vas i biti u vama izvor životne radosti.

Ljudi obično mešaju pokajanje i kajanje pa misle da ako se u svom umu pokaju za nešto što su uradili da je to pokajanje. Pokajati se u mislima i pokajati se delima nije isto. Jer ako se pokajemo u mislima mi nemamo nikakvu korist; jer samo kada nešto radimo od svoje volje dolazi do promene uma.

Sama reč pokajanje ima dva dela, Po i Kajanje; tako da možemo da razumemo da je pokajanje nešto što dolazi posle kajanja. A to što dolazi posle kajanja su naša dobra dela kojima sebe ispravljamo u odnosu na zlo koje smo činili.

Naš intelekt , taj đavo u nama, često zna da nas prevari kada su u pitanju dela pokajanja; Čovek počne da čini dobra dela ali samo onako formalno, a unutra počne da osuđuje onoga prema kome je dobar. Često nađemo neku računicu za svoja dobra dela tako da nam se to ipak isplati. Očekujemo od ljudi da nam na neki način vrate za dobro koje smo učinili.

Zato treba paziti sa kakvim mislima činimo dobra dela; jer ako u nama nema radosti dok činimo dobro, nego osećamo tegobu, nelagodu ili bilo koje loše osećanje. To je onda znak da naš intelekt potkrada naše namere, pa se nama čini da smo uradili nešto dobro, a u stvari i dalje činimo zlo samo uvijeno u masku dobra.

Desi se da čovek priđe prosjaku da mu da neku paru a u sebi misli; ko zna možda on ima i više od mene a ovamo se obukao u pocepano da bi iskamčio milostinju. Zato treba paziti sa kakvim mislima činimo dobra dela, jar ako iza dobrog dela stoji loša misao ili namera, onda je to zlo zavijeno u omot dobra.

Dobro delo je samo ono delo koje činimo s radošću i iz ljubavi prema bližnjima. Pokajanje je čin kojim mi dolazimo do obnove svoga uma i postajemo čovek koji više nije sluga svoga intelekta već gospodar svoga uma.

Pokajanje je način da ljudi poveruju da im je oprošteno

Zašto ljudi ne mogu poverovati da im je oprošteno?

Zato što se oni kaju za svoje grehe, i ispovedaju te svoje grehe, ali se nisu pokajali za svoje grehe. Jer pokajanje je čin kojim se mi okrećemo od zla i počinjemo činiti dobro. I kad mi to čvrsto rešimo, i krenemo tim putem mi se menjamo i rađamo se kao jedan novi čovek. Onaj stari sa svojim gresima je umro a rodio se jedan novi.

A taj novi više nije kriv za grehe onoga zlog koji je umro. Tek tada je čovek sposoban da primi oproštenje od Boga i da prestane da se oseća prezrenim i da se kaje za grehe onoga zlog koji je umro. Znači Bog je sposoban sve nam oprostiti a pokajanjem mi stičemo sposobnost da prihvatimo taj oproštaj. Dakle bez pokajanja nema nanovnog rođenja i mi sebi ne možemo prihvatiti da su nam gresi oprošteni

Nije tačno da greh nije prepreka, on i jeste glavna prepreka onima koji se nisu nanovo rodili kao jedan nov čovek. I dokle god su onaj stari čovek greh je prepreka iako su ga ispovedili. Uzalud je ispovest i oproštaj greha od sveštenika ako se čovek ne pokaje.

Da li je Reinkarnacija stvarna pojava

Da li je Reinkarnacija stvarna pojava? Nama izgleda kao da Sunce kruži oko Zemlje, a u stvarnosti nije tako nego Zemlja kruži oko Sunca. Izgleda kao da zvezde sede okačene kao na nekom svodu a u stvarnosti nije tako . Izgleda kao da je Zemlja ravna ploča a ona je lopta, iako se mnogi trude da dokažu da nije tako.

Nije sve uvek onako kako izgleda. Izgleda kao da postoji reinkarnacija, i da se mi inkarniramo u mnogim životima, ali ni to nije tako, nego samo izgleda da je tako. Ako neko želi da pobije priču o reinkarnaciji onda bi morao na smislen način da objasni sve pojave vezane za priču o reinkarnaciji.

Pa da vidimo šta Biblija kaže: Stvori Bog čoveka od praha zemaljskog i udahnu mu duh životni, i posta čovek duša živa. Duh koji smo dobili od Boga nismo mi, mi smo duša. Duša živi večno i nikada se ne inkarnira. Duh je taj koji se posle smrti jednog tela vraća  Bogu, i može po službenoj dužnosti biti dodeljen nekom drugom telu. Duhovi često sa sobom ponesu i iskustva koja su imali u prethodnim životima, ali ta iskustva ne izbijaju na površinu tek tako, obično je potreban neki okidač da se to desi, neka greška u matriksu kako bi se izrazili modernim rečnikom.

Zli duhovi koriste mogućnost da ispolje stvari koje zbunjuju prosečnog čoveka servirajući priču o reinkarnaciji. Da bi zli duhovi sebi otvorili vrata da vrše upliv u život duše i da ovladaju našom voljom, potrebno je da se stvore neki uslovi pri kojima bismo im mi to dozvolili. Jedna od vrata za to je Hipnoza: U hipnozi čovek utone u san, isključi se i tada duh preuzima telo.

I Počinje da priča priče o prošlim životima, izmišlja situacije u kojima je osoba bila zlostavljana seksualno od roditelja ,i svake druge stvari. Terapeut snimi sve šta duh govori a onda se to prezentuje osobi kao njena iskustva. Terapeut nije svestan da je i on manipulisan zlim duhovima jer veruje da priča sa osobom koju je hipnotisao. Takve stvari nanose trajnu štetu osobi koja prolazi kroz sve to.

Prisustvo raznim seansama u kojima se prizivaju duhovi su takođe vrata koja otvataju mogućnost da duhovi preuzmu kontrolu nad našim telom. Mnogi moderni proroci koriste hipnozu na svojim nastupima udivljujući masu čudima.

Na njihovim misama se skače do iznemoglosti , đuska, vrti glavom tamo amo dok se um ne isključi, i duhovi tada lako preuzmu telo. Takve stvari se mogu videti na službama Pentakostalaca. Jedna od glavnih misija zlih duhoiva je stvaranje lažnih religija koje bi odvratile ljude od upoznavanja sa Bogom, i propadanje što većeg broja duša. Dušu, um,koji ne pravi razliku šta je duša a šta duh je lako zavesti da veruje u večni krug inkarnacija, i navodnog usavršavanja kroz mnoge živote,

Mi ionako po svom intelektu težimo ka zlu, i mogućnost nekog usavršavanja onoga ko nije svestan da je život jedan ali večan, jednostavno ne postoji. Čovek koji ne veruje da je ovaj život jedina mogućnost za ispravan start na putu usavršavanja, osudio je sebe na promašaj koji nije moguće ispraviti drugim pokušajem.

Lucidni snovi takođe otvaraju mogućnost da budemo prevareni od strane zlih duhova. Čovek specijalnim postupkom isključuje svoju dušu, autohipnoza, i svojim umom odlazi u astralni svet,  svet duhova. Tu ga čeka navodno njegov anđeo čuvar a zapravo je u pitanju zli duh koji ga čuva u tim svetovima koje posećuje. Mnogi astralni šetači na tim izletima na kraju budu izmanipulisani da zli duh posedne njihovo telo. Kanalisanje je još jedan oblik kada zli duhovi zaposednu telo nekoga čoveka,a onda pišu njegovom rukom ili govore kroz njega.

Zli duhiovi su vešti, pa zaogrnuvši svoju priču istinom poturaju lažne nauke i tako zavode ljude. I to je ono na šta zli duhovi pucaju kada zavode ljude pogrešnim tumačenjima određenih pojava na duhovnom nivou. Nesvesni šta rade ljudi misle: ha, imaću drugi život da ispravim greške, sada ću malo da uživam u životu.

Oni nisu svesni da se naša Istina menja u skladu sa onim šta radimo od svoje volje. Sa našom istinom menja se naš sud. a sa sudom i naš doživljaj svega što se oko nas dešava. Loš sud donosi loša osećanja poput gneva, besa,  ljutnje…Ova osećanja su paklena vatrica našega života na kojoj ćemo večno goreti.

Dok ispravan sud donosi lepe doživljaje; ljubav, milost, zahvalnost. A ta osećanja su životna radost koja će od našeg života napraviti raj. Mi imamo moć da svojom voljom odaberemo u šta ćemo da verujemo, i tim svojim izborom utičemo na svoju Istinu koja je izvor života u nama, izvor radosti. Pogrešan izbor nas dovodi do stvaranja zablude u našem umu koja nas vodi u laganu ali sigurnu smrt.

Zato se treba čuvati svih oblika komunikacije sa zlim duhovima, jer će nas to sigurno odvesti na pogrešan put. Treba znati da Dobri duhovi Anđeli stupaju u komunikaciju sa ljudima samo kada je krajnja nužda. Tako da je hiljadu puta veća verovatnoća da se sretnemo sa zlim duhovima, demonima, nego sa anđelima.

Čuvajte se prizivanja duhova, prizivanja mrtvih, jer tako demonima otvarate vrata da se uključe u vaš život. Znajte da ste Božijom voljom vi kao um, gospodar u svome telu, i ne dozvolite da vas zli duhovi manipulišu preuzevši kormilo od vas koji niste svesni svoje moći.

Kako se Hrani Um i Koja je Prava Hrana

Kako se Hrani Um i Koja je Prava Hrana za njega da bi smo imali duhovno zdravlje? Naš um je kao duhovni želudac, i to je razlog zašto nas Hristos naziva ovcama. Ovce su preživari pa kada se napasu onda legnu i polako preživaju hranu koja se već napola svarila.

Tako i naš um, kada ga nahranimo kroz pažnju , on posle u dokolici prežvakava to i premišlja o stvarima kojima smo ga nahranili. Nazvavši nas ovcama on je ukazao na to kako se mi kao umovi duhovno hranimo Ako gledamo film neminovno ćemo posle premišljati o njemu, ako prisustvujemo svađi takođe.

Naš probavni sistem pošto prevari hranu izdvoji iz nje hranjive materije pa se time nahrani telo. A kada vesti prođuz kroz naš um mi iz njih imamo razne, misli i ideje kojima se nahrani naša duša. Ako u um unosimo lošu hranu, loše informacije, posvećujemo pažnju nedoličnim sadržajuma mi tada jedemo mrsnu hranu, a kada se hranimo SV. Pismom mi jedemo duhovni hleb,koji je ona prava hrana za dušu.

Duhovni post je čuvati svoj um od mrsne hrane i hraniti se duhovnom hranom koja je korisna za dušu. Sv. Pismo je duhovni hleb, telo Hristovo, koje ko ne jede neće imati život u sebi. Za Bibliju Hristos kaže; Telo je moje prava hrana. I mi treba da razumemo da je Biblija hrana za naš um.

Jer kada je na tajnoj večeri prelomio hleb on je dao učenicima govoreći; ovo je tijelo moje koje se daje za vas. On je dao učenicima hranu, jer hleb koji je prelomio je hrana. I rekao ovo je telo moje. U smislu moje telo je hrana za vas. A pošto znamo da je Biblija Reč Božija, da je reč postala telo. To razumemo da je H ristos rekavši “ovo je za vas telo moje” zapravo rekao ; Biblija je duhovna hrana za vas.

Mi čitamo Bibliju, a onda u dokolici naš um premišlja o pročitanom izdvajajući ideje korisne i beskorisne. I kao što bubrezi prečišćavaju hranu i odvajaju korisno od štetnog tako bismo i mi trebali da vodimo računa o idejamo koje se rađaju iz procesa varenja duhovne hrane.

Da odvojimo korisne ideje od štetnih i samo korisnima nahranimo svoju dušu.Proces u kome mi odvajamo dobre ideje od loših se zove RASUĐIVANjE.

Kroz rasuđivanje mi preispitujemo ideje koje se rađaju u našem umu.Gledamo kakvu nam korist ili štetu donose ako ih prihvatimo. Ispitujemo kakav će biti ubuduće naš sud ako prihvatimo određene ideje. Jer od našeg suda zavisi kako ćemo doživljavati stvari u svom životu i kakva će nam to osećanja doneti. Da li će određena ideja u naš život doneti radost ili tugu.

Jer kvalitet našeg života zavisi od količine radosti u našem životu; i ako mi dopustimo da u našu istinu uđu ideje koje će donositi loš sud i loša osećanja mi smo na taj način sebe osudili na patnju.Zatoje neophodno da pazimo kakvom hranom hranimo svoj um kao i idejama koje se izdvajaju iz hrane kojom smo nahranili svoj um.

Kako da Iskoristimo ovo Znanje

Ima tu još jedna zanimljiva stvar koja može da bude od velike koristi onima koji je budu iskoristili. Kao što želudac kada svari hranu mi osetimo glad, tako i Um kada svari hranu mi osećamo glad, i ponovo bi da nas navede da nečemu posvetimo pažnju kako bi se nahranio.

I mi tada napravimo grešku; umesto da mu ponudimo čvrstu hranu, neki duhovni sadržaj, nešto iz sveta nauke, neko novo znanje…mi mu damo slatkiše. Okrenemo se zabavi i tako nahranimo um najgorom mogućom hranom. A um voli slatkiše, ko da vari tešku hranu, neka to ćemo drugi put.

Uzmite stvari u svoje ruke, objavite duhovni post i izbacite zabavu na 40 dana. Dajte mu samo čvrstu hranu i nagledaćete se čuda šta je sve vaš um sosoban da vam ponudi.

Nauka je Dokazala da se Može Živeti Večno

Sveto Pismo nas uči da ako bi smo jeli sa Drveta života onda bi smo živeli večno, a da umiremo zato što jedemo plodove sa Drveta Poznanja Dobra i Zla. Pa hajde da vidimo šta to znači u praksi i može li se stvarno živeti večno,

Počećemo sa Adamom i Evom;

I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom; I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu. A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i telo od mojega tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka.

Za to će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. A behu oboje goli, Adam i žena mu, i ne beše ih sramota. Prva Mojsijeva 2 glava od 21-25 stiha

Zatim zmija vara Evu da proba rod sa Drveta Poznanja Dobra i Zla; a ona daje i Adamu da proba. I dolazimo u sledeću situaciju.

Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.. Prva Moj. 3 glava 7 stih. Ako imamo na umu Hristove reči da je Carstvo nebesko u nama samima, da je to svet naših misli: naš um: onda možemo videti da od načina našeg mišljenja i doživljaja svega zavisi da li jedemo sa Drveta života ili ovog drugog drveta.

Što će reći da Hristos oduvek živi u nama. On je Istina u našem umu koja kaže da ništa samo po sebi nije zlo nego ako mi mislimo da je nešto zlo onda je nama to zlo. Svest o zlu mi smo dobili kušajući plodove sa drveta poznanja dobra i zla, kroz vaspitanje i slušajući svoj intelekt.

Postavlja se pitanje: zašto sada mi ne čujemo glasove i misli koje dolaze od Drveta Života? Zato što se heruvim sa plamenim mačem, heruvim zaklanjač, naš intelekt vije ispred Drveta Života i sprečava nas da čujemo glas razuma koji je u Drvetu Života. Sada znamo da je Hristos deo nas samih: da živi u nama, da je On Drvo Života: A Jevanđelje nas uči da treba da jedemo Njegovo telo i da treba da pijemo Njegovu krv, jer je u tome Život.

Šta je telo Hristovo? To je istina koja je u drvetu života. Šta je krv Hristova koja nas pere od svakog greha? To je osećanje radosti koje izvire iz ljubavi prema bližnjima i prema Bogu koji je Istina. Jer kada se hranimo Istinom mi ne sudimo da je išta zlo, već nam je sve dobro i svemu se radujemo, kao i mala deca što čine.

Pa i ako se malo naljute brzo oproste i opet se raduju. Dok ko jede sa drveta poznanja dobra i zla, negov sud koji počiva na zabludi je pun zla i on umesto da pije vino radosti, krv Hristovu, on pije vino gneva Božijeg: gnev, bes, ljutnju, mržnju…

Svi misle da je sveti gral čaša, ali nije: sveti gral je sud u kome je krv Hristova. Sud iz koga izvire Ljubav i Radost življenja. I ta krv je vino novog zaveta , Ljubav Božija koja se prolila za naše spasenje da u njoj imamo život. A sud koji počiva na istini će uvek iz sebe davati da se pije vino radosti. A sud koji počiva na zabludi će uvek iz sebe točiti vino gneva.

Kako sudimo iz takvog suda pijemo vino ljubavi ili greha. Vidimo da se sve ovo dešava u našem umu: kao i da je jako važno važno kakva je istina koja je u nama.

Heraklit kaže; “Oči su ljudima rđavi svedoci, ako imaju varvarske duše”. Ali Heraklit je tu malo kratkovid, jer nije spoznao da ono šta vidimo prolazi kroz filter naše istine, i da od istine zavisi nakvo je svedočanstvo naših očiju.

Od naše istine zavisi naš sud, a od suda osećanja koja će dati naša duša. Nije duša kriva što su naše oči kvarne. Zabluda je ta koja će učiniti da mi izgubimo dušu. Ispravno bi bilo reći; Oči su ljudima rđavi svedoci, ako je njihova istina sastavljena od zabluda.

Nauka je otkrila da naše ćelije imaju dva režima rada,kada je sve u redu i mi smo dobro raspoloženi tada se DNK spirala razvije i omogućava se kopiranje informacija kako bi se obavilo sve ono šta je neophodno za održavanje imunog sistema i rad tela.

Drugi režim rada je kada smo u opasnosti, kada je uzbuna; Napao te lav, i sada je potrebna energija da se borimo ili da bežimo. Tada se DNK spirala skupi i više se ne obavljaju osnovni životni procesi nego se samo sagorevaju šećeri kako bi se obezbedilo dovoljno energije za preživljavanje.

Ali naša DNK ne zna da li je opasnost stvarna ili mi samo u svom umu brinemo. Da li se stvarno svađamo sa nekim ili samo u svom umu proživljavamo neku situaciju koja nema veze sa onim šta se dešava u stvarnosti.

Uvek kada smo Ljuti uplašeni gnevni, mi dovodimo do toga da se naša DNK spirala skupi i na taj način onemogućavamo svoje ćelije da održavaju zdravlje našeg tela. Drugim rečima jedući sa Drveta Poznanja Dobra i Zla , slušajući svoj intelekt, mi sebe polako vodimo u smrt.

Ali ako bismo verom da Hristos postoji i da živi u nama sklonili u kraj tog Heruvima zaklanjača, svoj intelekt, oca svake zablude, i oslušnuli misli koje dolaze od Istine koja živi u nama, mi bi smo jeli plodove sa Drveta života; radost, milost, zahvalnost…. I to bi držalo našu DNK razvijenom i naše ćelije bi mogle da obavljaju sve životne funkcije, To bi dovelo do toga da naše telo ostane zauvek mlado i puno života.

Odnos Uma i Duše kao Odnos Muža i Žene

Odnos Duše i Uma kao odnos muža i žene I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. Prva Mojsijeva glava 1 stih 27. Bog je stvorio Adama savršenog i Eva je bila deo njega. Pošto Adam kao savršen nije mogao da pogreši, to ga Bog deli stvorivši od njegovog rebra Evu.

Sada od jednog savršenog imamo dva nesavršena bića. Podelivši Adama Bog je određene talente dao Adamu a druge Evi. Pa između ostalog Adam je dobio da može da čuje glas razuma, preko koga može da čuje Boga u svom srcu kroz glas savesti. A Eva je dobila da može da oseti svoju dušu i osećanja koja se u njoj dešavaju. Zato su žene senzitivnije od muškaraca,osetljivije.

Budući da Adam ne može da vidi stanje svoje duše, to on u Evi kao u ogledalu može da vidi stanje svoje duše. A Eva budući da ne čuje glas razuma, ona to može da vidi u svom mužu kao u ogledalu. Zato su muškarci u crkvi kao i u braku postavljeni iznad žena, da njihova bude glavna, jer su bliži razumu od žena, pa mogu bolje da sagledaju šta je dobro za Crkvu ili Brak, šta je bolje za zajednicu?

Muškarac je ogledalo ženinog razuma, pa budući da je danas takvo vreme da su žene neposlušne muževima, to mi imamo brdo muškaraca koji se ponašaju nerazumno; kurvari, lopovi, političari, umetnici, kockari, skloni prevari i lakom dobitku. Svi koji se u svojoj misli oslanjaju na intelekt umesto na razum. Odnos Duše i Uma kao odnos muža i žene

I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. Prva Mojsijeva glava 1 stih 27. Bog je stvorio Adama savršenog i Eva je bila deo njega. Pošto Adam kao savršen nije mogao da pogreši, to ga Bog deli stvorivši od njegovog rebra Evu. Sada od jednog savršenog imamo dva nesavršena bića.

Podelivši Adama Bog je određene talente dao Adamu a druge Evi. Pa između ostalog Adam je dobio da može da čuje glas razuma, preko koga može da čuje Boga u svom srcu kroz glas savesti. A Eva je dobila da može da oseti svoju dušu i osećanja koja se u njoj dešavaju. Zato su žene senzitivnije od muškaraca,osetljivije. Budući da Adam ne može da vidi stanje svoje duše, to on u Evi kao u ogledalu može da vidi stanje svoje duše.

A Eva budući da ne čuje glas razuma, ona to može da vidi u svom mužu kao u ogledalu. Zato su muškarci u crkvi kao i u braku postavljeni iznad žena, da njihova bude glavna, jer su bliži razumu od žena, pa mogu bolje da sagledaju šta je dobro za Crkvu ili Brak, šta je bolje za zajednicu? Muškarac je ogledalo ženinog razuma, pa budući da je danas takvo vreme da su žene neposlušne muževima, to mi imamo brdo muškaraca koji se ponašaju nerazumno; kurvari, lopovi, političari, umetnici, kockari, skloni prevari i lakom dobitku.

Svi koji se u svojoj misli oslanjaju na intelekt umesto na razum. A kada je muškarac u duši kurva, onda mu je žena kao ogledalo njegove duše kurva na javi i preljubnica. Žene usled nedostatka razuma misle da je prihvatljivo drpiti od društva da bi se obezbedila porodica, pa na takve stvari nagovaraju i muškarce. A ovi ne razmišljajući pojedu jabuku pa i učine to.

Priča o Adamu i Evi se redovno ponavlja u našim životima. Usled nedostatka razuma oni ne vide da društvo ne može da živi ako svi kradu od društva, i da društvo napreduje samo ako svi rade za društvo. Kao pčele što sve rade za društvo, i ni pored jedne ne treba da stoji upravnik, nego se svaka trudi i daje sve od sebe za društvo. Tako i mi treba da shvatimo da jedino ako radimo za društvo možemo da se nadamo blagostanju za sve članove društva. Celo društvo pati zato što smo nerazumni.

Neka naučna istraživanja su pokazala da ženske misli imaju mnogo veću moć od muških misli, a da muškarci mogu te svoje misli da usredsrede u jednu tačku, da ih fokusiraju. Pa su muške misli prodornije od ženskih iako imaju manju snagu. Dok u slučaju kada dvoje koji su bliski misle na isto, tada žena daje snagu a muškarac služi da tu snagu usredsredi na cilj. Tada su rezultati višestruko bolji.

Vidite koliku moć imaju dvoje koji su složni u braku živeći za zajednicu a ne svako za sebe. Tako smo i mi kao biće podeljeni na Um i Dušu. Um treba da bude Gospodar, muž, a duša kao kolektivna svest svih naših ćelija treba da bude poslušna žena. Al dešava se suprotno; duša kroz osećanja koja nudi počinje da gospodari našim telom, i mi u želji da imamo euforična osećanja, umesto da umom kroz volju vladamo nad svojom dušom, mi postajemo sluge svoje duše koja bi sve više i više.

Žudna duša kaže naš narod. Pa žudna duša lepe hrane, pa da nešto lepo i popije. A ni droga nije na odmet, kao i da se malo šara u braku i van njega. Pa dobra kola, skup telefon, svega je žudna duša. Sve neke skupe stvari; a mi kao um se saglašavamo i svojom voljom pristajemo uz svoju ženu, svoju dušu. Grickamo polako jabuku dok se ne zagrcnemo.

Primećujemo da mi u svom biću imamo i muško i žensko. Čovek je muško i žensko u jednome. Mi sebe gledamo kao tela, pa kažemo da smo muško ili žensko. Ali u duhu nije tako; nego smo čovek, muško i žensko, um i duša. Gledano na nivou države mi smo ćelije jedne duše.

Svi smo kao jedna žena, koja ima svoje želje, a nad sobom imamo vlast koja se odražava u skupštini i predsedniku države kao muškom principu, kao umu koji vlada nad dušom pokušavajući da udovolji njenim prohtevima. I Budući da smo mi kao duša nerazumna žena, tako je i naša vlast nerazumna, sastavljena od intelektualaca; inteligentnih ljudi koji ne mare za svoj narod.

Na globalnom nivou se ponavlja ista slika; Svi smo ćelije jedne duše, a države su kao organi jednog tela. Nad sobom imamo jednu globalnu vlast koja iz senke vlada svetom ne mareći za dušu,za nas kao ćelije jedne duše.

2036 Krunisanje Antihrista i Drugi Hristov Dolazak

Kako je došlo do ideje da će do biti 2036 Krunisanje Antihrista i Drugi Hristov Dolazak . Priča o Velikoj Piramidi i Kraju Sveta Tri Piramide kao tri lica Božanskog bića Pored druge piramide nalazi se 91 podeok koji označava 91 stepen od severnog pola

Izračunao sam na osnovu podataka da će Anlilam ( druga piramida kao drugo lice božanskog bića)2036 doći na 91 stepen od severnog pola. Ta zvezda je bila pre 5000 godina na otprilike 29 stepeni južno od nebeskog ekvatora a 2000-e godine je bila na 91, 20 stepeni odsevernog pola, I kada se preračuna dolazimo do toga da će 2036 biti na 91 od severnog pola.

Zatim sam naišao sam na Jutubu na Miroljubovo predavanje o jesenjim i prolećnim praznicima kao proročanstvima o budućim događajima. Četiri prva praznika,prolećni praznici su se ispunili u vreme prvog Hristovog dolaska a tri Jesenja praznika bi trebalo da se ispune u veme Drugog dolaska.

Četrnaestog dana prvoga meseca pasha kolje se jagnje, petnaestoga dana praznik presnih hlebova. Drugi dan praznika presnih hlebova praznik prvina, a pedeset dana posle praznika prvina praznik sedmica prinose se dva hleba.

Prva tri praznika idu jedan za drugim i ukazuju na Hristovo raspeće kao prinošenje žrtve za naše spasenje kao i na Njegovo vaskrsenje. A četvrti praznik ukazuje na silazak duha svetoga na učenike koji se desio pedeset dana po Njegovom Vaskrsenju.

Ti praznici kao proročanstva su se iskupili, i ko želi više da sazna može da pogleda Miroljubov video o Prolećnim praznicima. Praznik truba je prvi jeseni praznik i ovim praznikom započinju Jesenji praznici koji treba kao proročanstva da se ispune u vreme Drugog Hristovog Dolaska Deseti dan sedmoga meseca je Dan očišćenja, dan pomirenja sa Bogom I to je drugi jesenji praznik.

A petnaesti dan toga meseca počinje treći veliki praznik, Praznik senica, i on traje sedam dana.

Naročiti trenutak radosti i veselja nastupio bi u trenutku, kada je prvosveštenik na “posljednji veliki dan praznika” krenuo da sa zlatnim krčagom zahvati vode na izvoru Siloahu i krenuo je uz stepenice i u hramskom predvorju prelio vodu uz svirku truba u srebrnu posudu, a vino u drugu posudu, te ih oboje počeo izlivati na oltaru.

Voda i vino govore o blagostanju (ili životu) i radosti, koja će zavladati pod Hristovim carskim žezlom, kada Izrael bude prihvatio očekivanog Mesiju, kao što je prorok nagovestio: “I reći ćeš u ono vreme: Hvalim te, Gospode, Jer si se bio razgnjevio na me, pa se odvratio gnjev tvoj, i utešio si me. Gle, Bog je spasenje moje, uzdat ću se i ne ću se bojati, jer mi je sila i pesma Gospodin Bog, on mi bi Spasitelj.

S radošću ćete crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja. I tada ćete reći: Hvalite Gospodina, glasite ime Njegovo, javljajte po narodima dela Njegova, napominjite da je visoko ime Njegovo. Pojte Gospodinu, jer učini velike stvari, neka se zna po zemlji. Klikuj i pevaj, koja sediš u Sionu, jer je Svetac Izraelov velik posred vas.” (Isaija 12).

Ovaj praznik je zadnji proročki praznik i slika je drugog Hristovog dolaska. Vidimo u opisu praznika da se ceremonija održava uz zvukove truba. A u Izraelu se trubilo u tri slučaja:

1.Kada se poziva u rat

2. Sazivanje zbora pred Gospodom

3. Krunisanje novog cara

Dakle trube najavljuju krunisanje novog cara ukazujući tako na Drugi Hristov Dolazak i Njegovo krunisanje. A ovaj dan 2036 pada 12 oktobra, ma Miholjdan. Petko Nikolić je u Knjizi Velika Piramida objasnio i kako kod Velike piramide potvrđuje Julijanski kalendar tako što su kodirani datumi ravnodnevnice i neki praznici po Julijanskom kalendaru.

A kada je u pitanju Arhangel Mihailo treba znati da su imena u Hebrejskom oznake karaktera i kada se govori o nečijem imenu zapravo se govorio karakteru tog čoveka. Tako ime Mihail znači”Onaj koji je kao Bog”. A Kao Bog je Sin Njegov, Gospod Isus Hristos, On je taj koji je kao Bog, I kada Biblija govori o Mihailu ona zapravo govori o Gospodu.

I on je taj vođa anđela koji je na nebu poveo anđele u borbu protiv Lucifera, kada je Lucifer zbačen sa Neba na Zemlju.Tako da možemo da razmišljamo da nije slučajnost da se ta dva praznika, Jevrejski i Hrišćanski po Julijanskom kalendaru susreću na taj dan što je verovatnoća 1; 30. da se desi baš te godine koju je i Velika piramida predvidela.

A ako uzmemo u obzir da je dan posvećen Arhađelu Mihailu mogao da bude i neki drugi dan u godini verovatnoća mnogostruko raste. Sledeće podudaranje su Oprosne godine. Naime po Bibliji svaka sedma godina je oprosna godina,Te godine ko je prodao svoje imanje bi mogao da se vrati na svoje imanje, i ko bi se prodao u roblje je morao biti pušten da bude slobodan.

Ova sedma godina ukazuje na naše oslobađanje od ropstva grehu koje će se desiti sa Drugim Hristovim dolaskom, A Oprosne godine su 2022, 2029, i 2036. Ponovo se srećemo sa 36-om Godinom Ali sada verovatnoća da se tako nešto desi još raste.

Kada govorimo o Drugom Hristovom dolasku treba da imamo na umu da Biblija predviđa vreme velike prevare pre Drugog Hristovog Dolaska, Predviđa krunisanje Antihrista u Hramu Gospodnjem. Velika prevara bi takođe trebalo da se odigra na Oprosnu godinu jer Antihrist treba da bude predstavljen kao da je sam Hristos. Jer i Hristos treba da bude krunisan u Hramu.

Pošto Jevrejska godina počinje u septembru i traje do sledećeg septembra to su se pojavili ljudi koji tvrde da će se kraj sveta dogoditi 2028 U tu sliku se odlično uklapa prolazak asteroida Apofis blizu Zemlje 2029 godine. Tako da možemo očekivati da će svetski moćnici i ovaj događaj iskoristiti u svom scenariju Velike prevare, I sada bi mogli da razmišljamo o tome ko će biti Antihrist koji će biti Krunisan.

Jedna od karakteristima Boga je da je sveprisutan, Tako da bi i Antihrist morao to da može. Ali kako? Razvoj veštačke inteligencije napreduje neverovatnom brzinom. U Kini veštačka inteligencija prati stanovnike čitavih gradova i u svakom trenutku zna gde je ko i šta radi. Evo i kod nas se razmeštaju kamere na svaki ćošak, to su kamere koje mogu da prepoznaju lica i one veštačkoj inteligenciji služe kao oči kojima nas prati.

Ali to nije dovoljno jer vaštačka inteligencija bi trebalo da bude i u nama da može da prati naše misli i da utiče na naše ponašanje. I već postoje eksperimentisa životinjama u kojima se na njihovo ponašanje utiče preko interneta i čipa ugrađenog u mozak životinje. Nanočipovi koji su razvijeni a ne mogu se videti golim okom će najveroatnije kroz vakcine biti integrisani u naša tela.

A posle kada doće vreme da se kruniše Antihrist oni će biti iskorišteni za kontrolu onih koji su žigosani. Danas već imamo razvijene uređaje za virtuelnu realnost , Razni VR uređaji i trodimenzionalni projektori. To je tako danas ali već se razvija tehnoligija koja bi preko čipova stimulisala mozak direktno, i ne bi nam trebali uređaji da vidimo slike ispred sebe.

Mozak bi bio direktno stimulisan i mi bismo videli svojim očima stvari koje u realnosti ne postoje. Ideš ulicom i sa strane ti se u vidnom polju pojavi slika koja govori o restoranu pored koga prolaziš; Kakva je hrana,i šta se sve nudi. Malo dalje nailazimo ba bioskop i pojavljuje se trejler filma koji se tu prikazuje.

Sveto Pismo govori o da će Hristos o svom drugom dolasku doći sa neba,i da će ga svako oko videti. A vidimo da su već razvijene tehnologije kojima bi se to moglo omogućiti Antihristu, Svi koji imaju ugrađene čipove bi mogli da vide njegov dolazak sa neba. I sada ako se od 2029-e vratimo još sedam godina unazad, dolazimo do još jedne oprosne godine 2022-e. Šta će se desiti te godine?

Da bi naslutili odgovor na ovo pitanje Moglo bi da pomogne to što je priomećeno da se trzavice na berzama i klecanje Bankarskog sistema dešavaju svake sedme godine, baš na oprosnu godinu. Neko to planski namešta. Tako da bismo za 22-u mogli da očekujemo krah Bankarskog sistema.

A to bi za sobom povuklo krah svih penzionih i zdravstvenih fondova. Ne bi bilo para ni za plate. A to zgači glad. Ko do tada nije primio vakcinu tada će primiti jer država neće davati socijalu onima koji se ne vakcinišu. Ovo se odlično uklapa u plan koji je promovisan na Svetskom Ekomskom Forumu u Davosu.

Krilatica tog foruma je bila da 2030-e nećemo imati ništa svoje ida ćemo biti srećni. Možemo li zamisliti da za deset godina nećemo imati ništa svoje. Treba ti stan zakupiš stan. Treba ti telefon zakupiš telefon….. Ali od koga mi to zakupljujemo? Ko će posedovati sve to?

Klaus Švab Predsednik Svetskog Ekonomskog foruma napisao je Knjigu Veliki Reset. A o kakvom se to resetu radi? Na kakva se to mi podešavanja vraćamo? 1798 uhapšen papa i pošto je prva zver iz biblije Katolička crkva, Toj prvoj zveri je jedna glava bila ranjena na smrt, ali se rana smrti njene iscelila.

U to vreme se desila i Francuska revolicija i ukidanje monarhije što je pomoglo da Napoleon uhapsi Papu i kardinale . Do tada je Katolička crkva postavljala kraljeve u Evropi i na taj način vladala celom Evropom. To je bio i kraj feudalizma. Do tada su veleposednici posedovali svu zemlju a narod je služio kod njih.

Malo blaži oblik robovlasništva Veliki Reset znači povratakna feudalizam, samo što će sada veleposednici biti korporacije. Slom Bankarskog sistema se odlično uklapa u plan da do 30-e ne budemo imali ništa svoje. Korporacije su već pokupovale sve resurse, a kupiće i nas.

Ovo je trenutak kada bi trebalo da pročitam deo iz 13-og poglavlja Otkorovenja gde se kaže:

I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta; i govoraše kao aždaha. I svu vlast prve zveri činjaše pred njom; i učini da zemlja i koji žive na njoj pokloni se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna. I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima.

I vara one koji žive na zemlji znacima, koji joj biše dani da čini pred zveri, govoreći onima što žive na zemlji da načine ikonu zveri koja imade ranu smrtnu i osta živa. I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj.

I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovima, Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina. Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest.

Predivna predstava koja bi prevarila mnoge. Čisto da se zna koliko će velika prevara biti u zadnje vreme. I sve bi to bilo kontrolisano od veštačke inteligencije , Lažni mesija bi mogao da priča sa svakom vernikom ponaosob, jer veštačka inteligencija kontroliše njegove misli i može da mu daje svakakve odgovore.

To su stvari koje su iz ove perspektive skoro nezamislive. Kada se govori o Zveri koja se pominje u ovim stihovima dobar deo tumača Biblije se slaže da se tu radi o Rimokatoličkoj crkvi.

Ali se retko ko upušta u razmišljanje o tome šta je to Ikona zveri. Koja treba da progovori i koja će dobiti duh i koja će učiniti da se pobiju koji god se njoj ne poklone. Ovde treba da znamo da je klanjanje deo obožavanja i da se tu govori o obožavanju ikone zveri.

Ikona može da bude slika, kip, totem…neki predmet za obožavanje. Ali to je bilo nekada, . Robot Sofija je još pre neku godinu bila senzacija, a bila je i počasni gost na Svetskom Ekonomskom Forumu u Davosu. Hoće li robot povezan sa veštačkom inteligencijom biti ikona zveri kojoj je dat duh i moć govora?

Da li je to slučajno ako znamo da se svetski moćnici oslanjaju upravo na veštačku inteligenciju u svojoj želji da kontrolišu ljude kao što se to već i radi u Kini? Znači mogli bi smo da očekujemo Antihrista u liku nekog robota , Možda robot u liku vanzemaljca, Ili u liku Bogorodice.

Kada je reč o Katoličkoj crkvi oni su izgradili kult device Marije kao Bogorodice i promovišu je kao Koiskupitelja, Da ona može svojim bezgrešnim srcem da nas iskupi od greha.

Tako da je vrlo moguće da za Antihrista dobijemo veštačku inteligenciju . Nekog robota sa liku Device Marije. Krunisanje Antihrista je deo agende 20/30 i to bi trebalo da se desi negde 2029. Aktiviranje čipova koji su kroz vakcine ubačeni u naše telo će dovesti do krunisanja Antihrista u Hramu Božijem jer ne zaboravimo da je naše telo Hram Božiji.

Ali pošto svi koji čitaju Bibliju znaju da prvo treba da se pojavi Antihrist koji će biti predstavljen kao Hristos, to mi možemo da očekujemo da ćemo 2022 da prisustvujemo lažnom krunisanju Antihrista u novoizgrađenom Hramu u Jerusalimu.

Heruvim Lucifer u ulozi Božijeg Intelekta

Ljudi Kada Kažu da Im je Nešto u Srcu oni Pokazuju na Predeo Grudi

Ljudi kada kažu da im je nešto u srcu oni pokazuju na predeo grudi. To je postala stvar folklora , oni to tako rade jer svi to tako rade. Niko ne preispituije ima li to smisla . A istina je da to baš i nema mnogo smisla , ali koga je briga.

Ali hajde da vidimo šta je srce u duhovnom svetu?

Srce je centar naše pažnje, fokus naših misli, centar našeg uma. Misli koje su dominantne u našem umu i kojima posvećujemo najviše pažnje su nam u srcu. Olovka ima srce jer je grafit u njenom centru. Naše telo ima srce i to je centralni organ tela.

Iz drugih religija je preuzeto da je duhovno srce u grudima i da nema veze sa umom što je velika prevara. Pogledajmo raspeće, kada Isus visi na krstu, gde mu se nalazi glava? Baš u centru krsta.

Tako je duhovno srce sam centar našeg Uma i ako bi smo mu tražili mesto onda je to negde iznad nosa , sredina čela, pa malo dublje u lobanji. Tako nekako doživljavamo sebe dok istražujemo odakle naše misli dolaze.

One misli kojima najčešće posvećujemo pažnju su nam u srcu. One su sam centar našeg uma , fokus našeg uma. Ono šta volimo i čemu je naš život posvećen će biti u našem srcu jer tim mislima mi ćemo posvetiti najviše pažnje.

Hristos kaže da ne možemo voleti bogatstvo i Boga, jer ko je bogat materijalnim stvarima; znanje, imanje, telesna lepota, titule, taj će u svom srcu stalno misliti o svom bogatstvu i za Boga u njegovom srcu neće biti mesta.

A Gospod kaže: Sine daj mi svoje srce.

Šta to Gospod traži kada tako kaže?

On traži našu pažnju, jer ako mu damo pažnju daćemo mu i našu ljubav. Zato je bogatome teško da nasledi Carstvo nebesko. Za njega je ono preskupo, a siomašak ga dobije za džabe. Neupućeni božanskim otkrovenjima izmišljaju stvari i pokazuju rukom na grudi kada govore o duhovnom srcu.

Mi dok ne upoznamo Hrista slušamo samo Đavolji glas, glas našeg intelekta. A kad upoznamo Hrista mi dobijemo i Božiji razum koji nam daje savete i možemo da čujemo njegov glas.Mi smo stalno na raskrsnici i svojom pažnjom i voljom odlučujemo kojim ćemo se mislima predati i kojim ćemo putem svojim umom ići.

Ljudi misle da ako okače krst oko vrata da nose svoj krst, ali naš krst je to raskršće u centru našeg uma, u našem srcu, našem fokusu pažnje. Kada smo svojom pažnjom okrenuti svom intelektu, tom đavolu u nama, mi ne posvećujemo pažnju Gospodu koji živi u nama.

Naš intelekt je uzurpirao naše srce i za Boga više nema mesta. Pa možemo da se zapitamo: Nosimo li stvarno svoj krst ili nam se samo čini da ga nosimo?

Kako se gubi duša

Naše ćelije na svojoj opni, koži, imaju receptore za materije koje kroz krv dobijaju. Receptore za vitamine i šećere. Ako neko počne da puši ili pije onda se pojave i receptori za nikotin i alkohol. Ako u krvi nema nikotina recimo, tada ćelije šalju signal mozgu da nema nikotina, i naš mozak sada treba nas da navede da zapalimo jednu.

U našem umu se pojavljuju misli koje nas stimulišu da zapalimo, te misli znaju da budu toliko dosadne, i naporne, da ako nemamo cigara u nama sve više raste nervoza do granice besa. Praktično naš mozak nas osećanima tera da zapalimo i navešće nas svašta da uradimo da bi ćelijama obezbedio nikotin.

Kada govorimo o duši treba da znamo da je duša kolektivna svest svih naših ćelija, a u našem umu se manifestuje kroz misli i osećanja koja ih prate. Kada neko ima jaku potrebu da nešto pojede, šta on sebi ne može da priušti, kažu žudna mu duša te hrane ili pića. Apstinencijalna kriza je odraz žudnje za nikotinom, alkoholom ili nekom drogom.

Ali to nije jedini način na koji naša duša žudi. Nagon za širenjem svoje vrste, svog semena je takođe jak, i može da izazove čudne oblike žudnje.  Kao što se golubi šepure pred golubicom tako se i mi šepurimo pred drugim polom u igri zavođenja koja će omogućiti da se naš rod (geni) prošire.

Ali u našoj igri šepurenja u igri su razne vrste bogatstva kojima mi pokazujemo da smo vredni da se naše seme širi, da budemo interesantni drugom polu. U igri su skupa kola, skupi telefoni, kuće, stanovi,znanje,titule, sposobnosti,, snaga, lepota. U toj igri šepurenja nas naša duša navodi da žudimo za tim stvarima kako bi smo se dopali drugoj strani.

Vrednosti kao što su dobrota , milosrđe ljubav prema bližnjima tu nemaju veliku cenu. Naša duša nas u toj igri kroz misli navodi da radimo stvari koje baš i nisu moralne i daleko su od dobrote. Tako se u našem umu pojavljuju misli koje nas navode da lažemo, da krademo, da na silu prisvojimo, da zakinemo društvo.

Ako mi imamo neka bogatstva koja su na ceni,poput nekih sposobnosti, lepote, znanja, onda će se naša duša kroz to dokazivati i šepuriti, ali ako nemamo onda će nam naše misli predlagati one nemoralne stvari, ne bi li kroz njih stekli bogatstvo koje je prihvatljivo u igri šepurenja.

 Naš intelekt će pred savešću braniti našu nemoralnost nalazeći prihvatljiva gledišta koja podržavaju naš nemoral. Na taj način će se u nama promeniti naša istina i naš intelekt će nas dovesti u zabludu.

Tako mi skupo plaćamo žudnje svoje duše. Kada se nekome desi da mu dete ogrezne u nemoral, kriminal, za tog čoveka se kaže da je izgubio dete. On ima dete ali je dete izgubljeno za dobro.

Tako kada duša postane nesposobna za lepa osećanja, već zrači mržnjom, gnevom, besom, za takvog čoveka se kaže da je izgubio svoju dušu. On je ima, ali je ona izgubljena za lepa osećanja, izgubljena za dobro. Njegova duša prebiva u paklu.

Hristos Kaže da je On Istina

Upravo tako, Bog je Istina; Ja sam Istina, Put i Život kaže Isus ( Spasitelj). Jer Isus znači spasitelj. Bog ljude zna po njihovom karakteru pa kada se govori o imenu zapravo se govori o karaktreu, o onome šta čoveka određuje. Tako i Mesijin karakter spasitelja je odredio da je njegovo ime spasitelj; a spasitelj se na Hebrejskom kaže Isus. Što će reći da mi ne bi trebali da ga zovemo po imenu Isus nego po karakteru Spasitelj.

Hristos kaže da ko bude tvorio Božiju volju On i Otac će doći njemu i nastaniće se u njemu. Spasitelj kaže da će Bog živeti u nama i deliće s nama trpezu. A gde će se to useliti Bog? U koji deo našeg bića? Pa u Istinu; kada se Isus (Spasitelj) nastani u nama , razvejaće naše zablude i uspostaviti Istinu u nama. Jer sam kaže: Ja sam Istina. I On će živeti u našoj istini, i On će biti naša Istina.

A iz naše istine će izvirati naš sud. A posledica suda je naš doživljaj. Ako od istine dolazi naš sud onda će naš doživljaj svega biti ispunjen radošću. A duh koji koristi naša osećanja da odredi naše ponašanje će nam dati pravdu. Naše ponašanje je pravda koja dolazi od istine koja je u nama. Jer ako sudimo da je nešto lepo. Imaćemo lepa osećanja i u skladu s tim će biti i naše ponašanje.

A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati. Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Kako pismo kaže, Istina se saplela na putu pa pravda ne može da prođe.

Evo još malo pa će dvadeset godina kako se družim da Hristom, i Istina u meni se stalno menja, i stalno rastem u njoj . Kako Sv. Ap. Pavle kaže; Ja ne mislim da sam dosrtigao savršenstvo , nego se trudim i usavršavam u Hristu. Tako Isus Hristos Kao Istina u meni stalno raste i usavršava se. I budući da smo rođeni kao Sinovi Božiji; mi u sebi možemo videti kako izgleda jedno Božansko Biće.

Pa ako se u nama istina razvija i raste tako se dešava i u Božijem Umu. Jer Logos znači Um, Hristos je Um Božiji kroz koji Otac koji je u večnosti živi nesavršen život u vremenu. I Budući da smo kroz Hrista i mi Umovi Božiji jer smo ćelije njegovog tela; tako i kroz nas Otac živi nesavršen život u vremenu.

Pavle ne kaže ćelije nego udi, jer tada nije postojala svest o ćelijama, pa on i nije mogao da kaže da smo ćelije Hristovog tela. Teško je to za razumevanje. Zato moli Boga da ti podari razumevanje i on će ti dati shodno tvojoj sposobnosti da razumeš. Kao što detetu u vrtiću ne možeš pričati gradivo za osmi; tako i Bog nas prvo pripremi, pa nas onda polako uvodi u istinu.

Kad Hristos Kaže; Ja sam Istina, on zapravo nama kaže gde da ga tražimo, da treba da ga tražimo u svojoj istini. Jer čitajući Bibliju mi u sebe primamo Božije seme, Reč Božiju, samoga spasitelja. I to seme će se razviti u nama, i porašće iz njega veliko drvo. Drvo Života u našem umu. Iz tog semena u našem umu će se roditi Spasitelj naše duše.

Zato za nas koji verujemo kaže da smo mi njegova majka; Jer kroz veru mi primismo njega kao Božije seme i on se rodi u našem umu. Ali čitati nije dovoljno nego se seme treba i zalivati verom čineći dobra dela koja je Pomazanik govorio da trebamo činiti. Da ne bi bili zaboravni slušači nego da tvorimo Božiju volju, i da kroz činjenje dobijemo razumevanje kroz otkrovenja.

Jer ako smo tvorili Božiju volju došlo je do promene našeg uma. Došlo je do promene od zablude ka istini i on je sad tu u nama u našoj istini. I on Viče iz nas, čujemo njegove reči u našem umu jer misli koje se rađaju u našem umu imaju svoj izvor a to je istina. I mi ćemo iz istine čuti Božiji glas; prepoznaćemo ga u mislima koje se javljaju u našem umu kao Božanska otkrovenja.

A ako iz zablude dolaze naše misli onda slušamo Sotonu (naš Intelekt). Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda.

Sveti Duh koji je sila Božija se oslanja na našu Istinu, na naše misli, osećanja, naš sud, kada kreira naš život. Jer kako sudimo, takve misli i osećanja ćemo imati , a one su gradivne cigle u zidu našeg života. Naša Sudbina je ogledalo naše istine i našeg Suda. Zato joj je i u korenu reč sud. Ne zato što nam Bog sudi, već što je bog izvor našeg suda.

Tvorite Božiju volju, budite milostivi, praštajte, blagosiljajte neprijatelje svoje a ne kunite. Ako vam ko udari šamar okrenite u drugi obraz, ako ste dali na zajam ne tražite nazad svoje. Budite milostivi i bićete pomilovani od suda i istine koja je u vama. Jer tako radeći doći će do promene vašeg uma, do njegove obnove i Bog ( Istina) će vas sačuvati od Suda. Ko Veruje Isusa Hrista i tvori Božiju volju spašen je i ne ide na Sud kaže Sv. Pismo

Ovladajmo Svojom Voljom i Ispunimo Život Radošću

Jeste li nekada maštali kako bi bilo dobro da radimo na kompjuteru bez upotrebe miša. Pogledamo video fajl i film počinje. Kompjuter izvršava naše želje samim pogledom na fajl. Zgodna stvar je da se naše biće ponaša kao jedan takav uređaj.

Misli i osećanja su usko povezana sa ponašanjem, kako se osećamo tako se i ponašamo. Kao kad kliknemo na muzički fajl pa se upali program za reprodukciju muzike, tako i ako posvetimo pažnju mislima koje donose osećanje besa; pali se program za reprodukciju besa i mi počinjemo besno da se ponašamo.

Ako posvetimo pažnju mislima sa osećanjem ljutnje,počećemo ljutito da se ponašamo. Naša pažnja je u ulozi miša i kada određenim sadržajima uma posvetimo pažnju to je kao da smo kliknuli na taj fajl; pali se odgovarajući program i reprodukcija počinje kroz ponašanje. Programi koji regulišu ponašanje u skladu sa osećanjima se zovu duhovi.

Kada vidimo decu da se igraju, mi kažemo da ih pokreće duh igre. Kad se neko veseli, pokreće ga duh veselja, veselog je duha. tužnoga pokreće duh tuge. Primećujemo da naše ponašanje određuju duhovi koji su deo nas. Da to nije nešto što je izvan nas samih.

Ljudi pod duhom podrazumevaju neko biće koje se šeta tamo amo, pretura stvari po kući, kucka u vrata ili prozore i plaši decu. Ako i postopje neka takva bića mi ovde ne pričamo o njima. Ja pričam o duhovima kao bićima koja imaju jako puno veze sa našim umom, mislima , osećanjima i ponašanjem.

Bićima koja su sastavni deo našeg Bića. Od toga koji nas duh pokreće, zavisi kakva će se osećanja pojaviti u duši. Ako naše postupke pokreće duh mržnje, to će se u duši pojaviti osećanje mržnje i mi ćemo se tako i ponašati. Naše je ponašanje uvek povezano sa tim kako se tog trenutka osećamo.

Duhovi milosrđa, ljubavi, radosti, su anđeli,sveti duhovi. Dok su demoni, zli duhovi: duh mržnje, gneva, ljutnje, straha. Budući da nas duhovi navode da se saglasimo sa ponuđenim mislima i osećanjima, to nama izgleda da je svaki naš pokret proizvod naše volje. I obzirom da mislimo da su pokreti posledica naše volje, mi previđamo postojanje duhova koji pokreću telo i tako određuju naše ponašanje.

Ako nas zasvrbi rame, iako je naša pažnja usmerena na nešto sasvim drugo, duh će pomeriti ruku i počešati to mesto, bez da smo mi svesni toga. On mora da uskladi rad najmanje desetak milijardi ćelija da bi se to obavilo.  Naučnici su otkrili da se u svakoj ćeliji dogodi oko dve milijarde dodira u sekundi između DNK i RNK. Ti procesi se odvijaju munjevitom brzinom.

Duh o svemu tome vodi računa navodeći gene u DNK spirali da se otvore i omoguće proizvodnju proteina koji su neophodni da bi se u ćeliji obavio rad. Ćelija ne zna šta da radi dok duh ne da genima signal da se otvore i omoguće kopiranje informacije. Geni se otvaraju osećanjima, osećanja i osećaji su ključ koji ih otvara. Zato se duhovi trude da u nama izazovu osećanja kroz misli koje nam predlažu. Ne može zli duh da deluje u nama kad se lepo osećamo: neće se otvoriti odgovarajući geni. Zato što smo naučeni da sebi pripisujemo sve što telom uradimo, gubimo iz vida da mi sem izražene volje ništa više nismo uradili: Sve je to neko drugi obavio, neko čijeg prisustva nismo svesni.

U Jevanđelju po Marku učenici pitaju Isusa zašto oni ne mogoše isterati demona iz uzetog? A on im odgovara: „Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.“ Gospod govoreći o duhu upotrebljava reč ROD. A ako pogledamo kako se Rod kaže na Grčkom? Vidimo da je to reč Gen. Gospod je kroz ovu reč povezao duhove sa genima, i budući da je nauka otkrila da geni utiču na ponašanje, pa čak i na kolektivno ponašanje; A to isto rade i duhovi: Možemo da zaključimo da naše ponašanje određuju duhovi koji su deo nas. Jer sve pokrete tela određuju duhovi kroz gene. Ono što su duhovi na duhovnom planu, to su geni na materijalnom planu.

Duhovi mogu kroz misli i osećanja da utiču na naše ponašanje ako mi ne izrazimo svoju volju drugačije. Ponude nam misli i osećanja, mi se saglasimo i oni mogu da rade. A mi verujemo da je to naša volja.Naša volja je iznad volje duhova: Uzalud nas duhovi nagovaraju kroz misli i osećanja, ako mi čvrsto rešimo da nešto nećemo ili hoćemo to se mora ispoštovati. Zato je volja moć koja nas čini bogom svog mikrouniverzuma.Recimo da je u pitanju duh besa: On će nas navesti da vičemo, lupamo rukom o sto, glavom o zid, da polomimo nešto. Ili ako je neki duh sklon vračarstvu: On će nas nagovorati da magijom ostvarimo svoje ciljeve.

I sve vreme naše misli će biti takve, osuđujuće. Naše misli će nas ubeđivati da smo mi u pravu što tako mislimo, da je to pravedno jer su drugi zli prema nama. Zli duhovi su vešti u zavođenju, tako da će izgledati da se nama čini nepravda i da je pošteno da se branimo od nje, i mi nećemo biti svesni da naše misli zapravo iskrivljuju stvarnost da izgleda tako, a da zapravo ništa nije tako kako nama izgleda, makoliko da je to nama očigledno.

Ljudi kažu: Pa video sam svojim očima da je bilo tako. Oni nisu svesni da dok gledamo nešto, naš intelekt tumači šta vidimo, i da mi zapravo vidimo u skladu sa našim uverenjima, ubeđenjima, iskustvima, znanjem i vaspitanjem. To je filter u našem umu kroz koji um boji naš život osećanjima. To je filter kroz koji mi doživljavamo svet i stvarnost nikada ne dolazi do nas. Kao kad stavimo naočari za sunce. Mi više ne vidimo svet onakvim kakav jeste, već ga vidimo obojenim bojom naših naočara.

Mala deca nemaju ovaj filter i ona jedina doživljavaju stvarnost onakvom kakva jeste. Kako starimo tako se ovaj filter kao koprena navlači na oči našeg uma i krivi naš doživljaj stvarnosti. Duhovi se trude da osvoje našu pažnju, jer kroz pažnju mi im dajemo svoju ljubav koja im je neophodna da bi živeli u našem umu. Duh koji dugo ne dobija pažnju. polako vene i umire. Zato je jako bitno da vodimo računa kojim mislima posvećujemo pažnju.

Ako posvećujemo pažnju zlim mislima, one će se množiti u nama i naš um će biti sve prljaviji. Sve više loših osećanja će se ispoljavati u našem životu i naš doživljaj sveta će biti sve sivlji dok potpuno ne pocrni. Iz do sada rečenog vidimo da je duhovima jako bitno da nas navedu da se svojom s voljom priklonimo njima, kako bi mogli da se projave u našim postupcima i ponašanju.

Jedan od uslova da bismo živeli u Svetom Duhu je da naš doživljaj sveta, ljudi i okolnosti, bude lep. Jer od osećanja koja su stvar doživljaja zavisiće i naše ponašanje. Mi neke ljude u doživljavamo lepo, neke kao pretnju a neke s radošću. A te razlike u doživljaju potiču od našeg suda o tim osobama.

Na sudu traži istina da bi se presudilo. Tako i mi kad sudimo u sebi već imamo istinu na osnovu koje sudimo.Naša iskustva, vaspitanje, uverenja, želje i očekivanja su deo istine na koju se oslanjamo dok sudimo. A to znači da od naše Istine zavisi kakav će biti naš sud, i kako ćemo se osećati i ponašati. Ako je naša istina dobra, dobar će biti naš sud. Sve ćemo doživljavati s radošću, ljubavlju i ostalim lepim osećanjima. Osećanja su boja kojom bojimo život da nam on bude ružičast ili siv. Pa ako je naša istina nastala od zabluda naš doživljaj života će biti loš, sa zlim mislima pun gneva, besa, ljutnje .

Sada bi se trebalo zapitati kako je došlo do toga da naša istina postane tako loša da nam ceo život oboji u crno? Vaspitanje koje smo dobili od roditelja i staratelja je početak stvaranja istine. Kroz vaspitanje smo dobili obrasce ponašanja i kako da se postavimo u odnosu na događaje. Zatim idu iskustva: Intelekt pokušava da nas zaštiti od mogućih loših iskustava tako što na osnovu prethodnih iskustava pokušava da predvidi događaje. Pa ako se jednom desilo nešto loše, on će u svakoj sličnoj situaciji da alarmira na opasnost opsedajući nas mislima o mogućem lošem događaju.

I budući da uz takve misli ide i osećanje straha, počinjemo sve češće da se brinemo, strahujemo i zebimo, iako život retko ponavlja iste situacije. Tako da loša iskustva kroz intelekt postaju stalni izvor strahova i briga, sprečavajući nas da uživamo u životu.

Ubeđenja i uverenja takođe utiču na naš sud. Uveren znači uveden u veru, a ubeđen znači uveden u bedu, što će reći da su ubeđenja zapravo loša uverenja. Mnoge stvari u životu mi jednostvano ne možemo da proverimo, tako da su većina naših uverenja i ubeđenja zasnovana na našem izboru u šta ćemo da verujemo, a u šta ne.

Naše želje, ljubavi i očekivanja kao i ono šta činimo od svoje volje, određuju u šta ćemo da verujemo. Pa ako je naša ljubav okrenuta ka tuđim ženama i kurvarluku, sigurno nećemo verovati u Boga koji je to proglasio za greh. Radije ćemo verovati da Bog ne postoji i svim silama ćemo braniti to svoje ubeđenje, svoju zabludu.

Onaj ko krade će izabrati da veruje da su svi ljudi lopovi, na ovaj ili onaj način. Neko krade od drugih, neko potkrada državu, firmu. Lopov u svojoj misli veruje da su svi lopovi. Lažov misli da svi lažu.

Dolazimo do toga da čovek postaje ono šta od svoje volje čini, jer vidimo da se um menja u skladu sa onim šta čovek čini i kakva su mu dela. I budući da se naša uverenja menjaju sa našim delima to onaj koji čini blud: krade, laže, otima, osuđuje druge, bludi. Počinje da živi u jednoj krivoj istini, u istini nastaloj posle bluda, u zabludi.

A kada je zabluda istina iz koje izvire naš sud, možemo zamisliti kakav će biti naš doživljaj sveta, okolnosti i života. Naš sud će biti loš, pa će naš život biti prožet strahovima, nesigurnošću, ljutnjom, nedostatkom samopouzdanja, besom… Drugim rečima, naš život će postati pakao. A kad je naš doživljaj sveta pun gneva i svih loših osećanja, sami možemo zaključiti u kakvom će duhu biti naše ponašanje.

Znači od istine zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može Sveti Duh da deluje kroz nas dok mi živimo u zabludi. A to opet dovodi do zaključka da pre nego se Sveti Duh trajno nastani u nama, mi moramo izaći iz svojih zabluda i početi da živimo u istini.

Postavlja se pitanje: Kako izaći iz zablude i izgraditi istinu koja će postati stalni izvor radosti u nama?.. Pa istim putem kojim smo došli u zabludu. Jer čineći nemoral, bezakonje mi smo izgradili svoju zabludu. Tako čineći moral i dela ljubavi prema bližnjimam,,, ćemo se vratiti istini. Jer već dok smeramo da učinimo neko dobro delo, u nama će početi borbe između naših misli. Jedne će nas nagovarati da ne činimo dobro jer će nas onda svi iskorišćavati i na kraju ćemo propasti.

A druge misli će nagovarati nâs da ipak učinimo to,i da je bolje da uvek budemo srećni, makar i nemali materijalna blaga, nego da izobilju budemo nesrećni. U tim borbama će se misli polako promeniti kao i naša istina, i naš doživljaj života. Okolnosti više neće uticati na našu radost, već ćemo se radovati bez obzira na okolnosti. Promenivši se, preobrazivši se, mi stvaramo uslove da Sveti Duh deluje kroz nas i bićemo Njime ispunjeni. Bez pomoći Svetog Duha i Gospoda Isusa Hrista je nemoguće ovo postići.

Odlučnost

Sada kada smo videli da kakvog ćemo duha biti zavisi od istine koja je u nama, trebalo bi da izvidimo šta je sve potrebno da bi stvorili dobra dela i dela ljubavi prema bližnjima. Nije lako okrenuti se i početi činiti dobro, potrebna je izuzetna ODLUČNOST i jaka VOLjA, da bi savladali sve prepreke koje će pred nas postaviti Đavo, naš intelekt. Intelekt je prirodni čovek u nama i on živi po zakonima prirode „Jači preživljava“. Po njemu je sasvim regularna stvar ukrasti, oteti, ubiti da bi se preživelo i produžila vrsta. Zver u nama, intelekt, je veliki protivnik s kojim se moramo boriti da bi ostali na putu istine. On će kroz naše misli na sve načine pokušati da nas nagovori da ne činimo dobro.

Govoriće nam da je to ludost, da ćemo propasti tako radeći, da će nas svi iskorištavati i da će nam se smejati kad vide šta radimo. I tu ima istine. Ljudi koji se oslanjaju na intelekt će stvarno tako misliti o nama i pokušavaće da nas obeshrabre u našim namerama. Zato je dobro da skrivamo naša dobra dela od ljudi a i radi Boga jer ko traži slavu od ljudi i hvali se svojim dobrim delima neće dobiti slavu od Boga, kao što kaže Sv. Pismo. Znači imaćemo borbu i iznutra, i spolja, jer svet ne prihvata one koji nisu njemu slični. Zato je potrebna mudrost i umerenost u svemu.

Volja zavisi od motiva, pa ako su nam motivi slabi,, takva će biti i naša volja. Zato je osmišljavanje motiva i načina kako ćemo delovati sastavni deo strategije ratovanja sa zlim duhovima u nama i oko nas.

Osmišljavanje života je inače posao jednog uma, nažalost to niko ne radi. Većina ljudi očekuje od političara i vlasti da im obezbedi posao na kome će dobro zarađivati i da imaju dovoljno novca za život i provod. Ne shvataju da je osmišljavanje života posao njih samih kao umova i da ako sami to ne čine, nikad im život neće imati dovoljno smisla.

Dakle kada osmislivši i kroz smisao motivišući sebe, ojačamo svoju volju, mi kroz odlučnost zadajemo zlim duhovima završni udarac. Odlučnost je čvrsto držanje onoga šta nameravamo da učinimo, nepokolebljivo istrajavanje u odlukama..I ako naš intelekt vidi da se kolebamo, bićemo lak plen zlim duhovima.

Kada činimo dobra dela, jako je važno da to činimo iz ljubavi s radošću, jer naš intelekt će pokušati da i dok činimo dobro delo u naš um usadi loše misli, misli koje osuđuju onoga prema kome smo dobri. Zato moramo da pazimo na osećanja koja imamo dok činimo dela, jer ona su jasan pokazatelj da li je naše delo stvarno dobro ili zlo obučeno u masku dobra. Ako imamo osećanje radosti, samilosti, ljubavi, onda je to ok. Ali ako osetimo gnev, bes, ljutnju… to je siguran znak da naš intelekt minira naš pokušaj da budemo dobri i da činimo da se Sv. Duh pojavi kroz naša dela.

Sagledavajući sve ovo što je rečeno, mi vidimo da smo mi našom voljom gospodari i nad anđelima i nad demonima, baš kao što je i Gospod Bog gospodar na nebu. Vidimo da smo mi po tome isti kao Bog, da imamo istu vlast i silu, koju nažalost ne umemo da koristimo. A po tome vidimo i da mi jesmo Sinovi Božji, mi koji smo se rodili u Duhu i od Boga učimo kako da kroz volju i veru vladamo nebeskim i zemaljskim silama, vlastima i poglavarstvima.

Vidimo da je neophodno da naučimo da vladamo našom voljom da bi mogli da stvorimo uslove da se Sveti Duh trajno nastani u nama i da on upravlja našim ponašanjem. Moramo paziti i sa kakvim mislima se saglašavamo i kojima posvećujemo pažnju. Posvećujući pažnju pogrešnim mislima, mi stvaramo uslove da se takve misli množe u našem umu i on biva sve prljaviji i prljaviji, a naš doživljaj sveta sve gori i gori, a mi sami sve nesrećniji i nesrećniji.

Naša loša osećanja utiču na razvoj svih bolesti, dok lepa osećanja deluju isceljujuće. Zato je u lepim osećanjima život, a u lošim smrt.

Onaj ko bdi nad svojim umom pazeći na svoje misli i osećanja sebi otvara vrata za večni život u radosti,.. a onaj ko ne pazi umire misleći da živi.