Dusa Kako se gubi duša

Kako se Gubi Duša

Kako se gubi duša

Naše ćelije na svojoj opni, koži, imaju receptore za materije koje kroz krv dobijaju. Receptore za vitamine i šećere. Ako neko počne da puši ili pije onda se pojave i receptori za nikotin i alkohol. Ako u krvi nema nikotina recimo, tada ćelije šalju signal mozgu da nema nikotina, i naš mozak sada treba nas da navede da zapalimo jednu.

U našem umu se pojavljuju misli koje nas stimulišu da zapalimo, te misli znaju da budu toliko dosadne, i naporne, da ako nemamo cigara u nama sve više raste nervoza do granice besa. Praktično naš mozak nas osećanima tera da zapalimo i navešće nas svašta da uradimo da bi ćelijama obezbedio nikotin.

Kada govorimo o duši treba da znamo da je duša kolektivna svest svih naših ćelija, a u našem umu se manifestuje kroz misli i osećanja koja ih prate. Kada neko ima jaku potrebu da nešto pojede, šta on sebi ne može da priušti, kažu žudna mu duša te hrane ili pića. Apstinencijalna kriza je odraz žudnje za nikotinom, alkoholom ili nekom drogom.

Ali to nije jedini način na koji naša duša žudi. Nagon za širenjem svoje vrste, svog semena je takođe jak, i može da izazove čudne oblike žudnje.  Kao što se golubi šepure pred golubicom tako se i mi šepurimo pred drugim polom u igri zavođenja koja će omogućiti da se naš rod (geni) prošire.

Kako se gubi duša

Ali u našoj igri šepurenja u igri su razne vrste bogatstva kojima mi pokazujemo da smo vredni da se naše seme širi, da budemo interesantni drugom polu. U igri su skupa kola, skupi telefoni, kuće, stanovi,znanje,titule, sposobnosti,, snaga, lepota. U toj igri šepurenja nas naša duša navodi da žudimo za tim stvarima kako bi smo se dopali drugoj strani.

Vrednosti kao što su dobrota , milosrđe ljubav prema bližnjima tu nemaju veliku cenu. Naša duša nas u toj igri kroz misli navodi da radimo stvari koje baš i nisu moralne i daleko su od dobrote. Tako se u našem umu pojavljuju misli koje nas navode da lažemo, da krademo, da na silu prisvojimo, da zakinemo društvo.

Ako mi imamo neka bogatstva koja su na ceni,poput nekih sposobnosti, lepote, znanja, onda će se naša duša kroz to dokazivati i šepuriti, ali ako nemamo onda će nam naše misli predlagati one nemoralne stvari, ne bi li kroz njih stekli bogatstvo koje je prihvatljivo u igri šepurenja.

 Naš intelekt će pred savešću braniti našu nemoralnost nalazeći prihvatljiva gledišta koja podržavaju naš nemoral. Na taj način će se u nama promeniti naša istina i naš intelekt će nas dovesti u zabludu.

Hristos kao Istina u Nama

Zabluda je istina nastala posle bluda. Uvek kada lažemo, krademo,varamo mi činimo blud koji će nas kroz naš intelekt dovesti u zabludu. I budući da naš doživljaj života i svega oko nas određuje istina koja je u nama kroz sud koji mi imamo o svemu tome. To će zabluda uticati da naš sud bude loš, sa lošim mislima punim gneva, besa, ljutnje,mržnje, nedostatka samopuzdanja, beznadežnosti.

Tako mi skupo plaćamo žudnje svoje duše. Kada se nekome desi da mu dete ogrezne u nemoral, kriminal, za tog čoveka se kaže da je izgubio dete. On ima dete ali je dete izgubljeno za dobro.

Tako kada duša postane nesposobna za lepa osećanja, već zrači mržnjom, gnevom, besom, za takvog čoveka se kaže da je izgubio svoju dušu. On je ima, ali je ona izgubljena za lepa osećanja, izgubljena za dobro. Njegova duša prebiva u paklu.