Blog Otkrovenja

Ljudi Kada Kažu da Im je Nešto u Srcu oni Pokazuju na Predeo Grudi

Ljudi kada kažu da im je nešto u srcu oni pokazuju na predeo grudi. To je postala stvar folklora , oni to tako rade jer svi to tako rade. Niko ne preispituije ima li to smisla . A istina je da to baš i nema mnogo smisla , ali koga je briga.

Ali hajde da vidimo šta je srce u duhovnom svetu?

Srce je centar naše pažnje, fokus naših misli, centar našeg uma. Misli koje su dominantne u našem umu i kojima posvećujemo najviše pažnje su nam u srcu. Olovka ima srce jer je grafit u njenom centru. Naše telo ima srce i to je centralni organ tela.

Ljudi kada kažu

Iz drugih religija je preuzeto da je duhovno srce u grudima i da nema veze sa umom što je velika prevara. Pogledajmo raspeće, kada Isus visi na krstu, gde mu se nalazi glava? Baš u centru krsta. Tako je duhovno srce sam centar našeg Uma i ako bi smo mu tražili mesto onda je to negde iznad nosa , sredina čela, pa malo dublje u lobanji. Tako nekako doživljavamo sebe dok istražujemo odakle naše misli dolaze.

One misli kojima najčešće posvećujemo pažnju su nam u srcu. One su sam centar našeg uma , fokus našeg uma. Ono šta volimo i čemu je naš život posvećen će biti u našem srcu jer tim mislima mi ćemo posvetiti najviše pažnje. Hristos kaže da ne možemo voleti bogatstvo i Boga, jer ko je bogat materijalnim stvarima; znanje, imanje, telesna lepota, titule, taj će u svom srcu stalno misliti o svom bogatstvu i za Boga u njegovom srcu neće biti mesta.

A Gospod kaže: Sine daj mi svoje srce.

Šta to Gospod traži kada tako kaže?

On traži našu pažnju, jer ako mu damo pažnju daćemo mu i našu ljubav. Zato je bogatome teško da nasledi Carstvo nebesko. Za njega je ono preskupo, a siomašak ga dobije za džabe. Neupućeni božanskim otkrovenjima izmišljaju stvari i pokazuju rukom na grudi kada govore o duhovnom srcu.

Mi dok ne upoznamo Hrista slušamo samo Đavolji glas, glas našeg intelekta. A kad upoznamo Hrista mi dobijemo i Božiji razum koji nam daje savete i možemo da čujemo njegov glas.Mi smo stalno na raskrsnici i svojom pažnjom i voljom odlučujemo kojim ćemo se mislima predati i kojim ćemo putem svojim umom ići.

Ljudi misle da ako okače krst oko vrata da nose svoj krst, ali naš krst je to raskršće u centru našeg uma, u našem srcu, našem fokusu pažnje. Kada smo svojom pažnjom okrenuti svom intelektu, tom đavolu u nama, mi ne posvećujemo pažnju Gospodu koji živi u nama.

Naš intelekt je uzurpirao naše srce i za Boga više nema mesta. Pa možemo da se zapitamo: Nosimo li stvarno svoj krst ili nam se samo čini da ga nosimo?

Dostojanstvo

Leave a Reply

New Report

Close