“I otvori se crkva Božija na Nebu i pokaza se kovčeg zaveta njegova.” (Otkrovenje 11,19) Ove reči započinju jednu od najdubljih tajni Svetog Pisma. Jer šta je taj kovčeg koji se pokazuje na Nebu? I zašto baš sada, u vreme poslednjeg otkrovenja, Bog nam pokazuje kovčeg Novog Zaveta?
Da bismo razumeli Novi Zavet, moramo najpre razumeti Stari. Jer sve što je bilo u materijalnom svetu kao senka, u duhovnom svetu je istina.
Stari Zavet: zapovesti za stvorenja
U zemaljskoj svetinji nad svetinjama, u kovčegu zaveta, bile su ploče sa deset zapovesti. Te zapovesti su uređivale šta i kako da rade ljudi koji su stvorenja. Jer Stari Zavet se obraća stvorenjima. On kaže: “Ne ubij. Ne ukradi. Ne čini preljube.” I stvorenje sluša, ili ne sluša.
Ali Stari Zavet ne menja srce. On samo postavlja granice. Kao što smo već razmatrali u članku Spašavamo li se delima ili je dovoljna samo vera, držanje zapovesti iz straha ili za nagradu ne gradi istinu u nama. To je samo spoljašnje pokoravanje pravilima.
Novi Zavet: od stvorenja do sinova Božijih
S Hristovim dolaskom i vaskrsenjem postavljen je novi zavet, zavet sa sinovima koji su se rodili kroz Reč Božiju. I mi, kao sinovi Božiji, više nismo stvorenja kojima se naređuje šta da rade. Mi smo Logosi, Umovi, i Hristos nas uči kako da mislimo.
Evo razlike: Stari Zavet kaže “ne čini”, Novi Zavet kaže “ne misli”. Stari Zavet uređuje dela, Novi Zavet uređuje um. Jer ko ne razmišlja o preljubi, već čuva svoj um da mu ne dolaze požudne misli, svakako neće ni učiniti preljubu. Od sinova se traži više nego od stvorenja.
Zapovesti Novog Zaveta: kako da mislimo
Pa nam Hristos kaže:
“Ne sudite da vam se ne bi sudilo.” Kao što smo razumeli u članku Sudija koji sam sebi sudi a da to i ne zna, sud je misao. Prestati suditi znači prestati misliti osuđujuće misli.
“Praštajte i biće vam oprošteno.” A praštamo u svom umu. Ne treba da idemo da kažemo onome ko nam je učinio nažao da smo mu oprostili. Praštanje je unutrašnji čin, čišćenje uma od misli gneva i osvete.
“Ljubite i neprijatelje svoje.” I “Ko pogleda tuđu ženu sa željom već je učinio preljubu.” Sve su to zapovesti uma, zapovesti misli. One ne govore šta da radimo, one govore kako da mislimo.
Zabluda i Istina: kako gradimo svoj um
Zabluda je pogrešna istina. Većinu zabluda smo dobili kroz vaspitanje i obrazovanje, ali deo zabluda smo i sami stvorili. Kako? Tako što svoja loša dela opravdavamo u svom umu.
Još dok se spremamo da učinimo bludno delo, recimo da damo mito doktoru, mi to svoje delo u svom umu opravdavamo da izgleda dobro. I na taj način, opravdavajući zlo, u svom umu gradimo zabludu.
A kad se spremamo da učinimo neko dobro delo, mi u svom umu opravdavamo to dobro delo i gradimo istinu. Kada činimo ono što je Hristos govorio da treba činiti, mi opravdavajući ta dobra dela u svom umu gradimo istinu, i Hristos se kao Istina useljava u nas i živi u nama.
Ta Istina je zapravo kovčeg Novog Zaveta. Nisu ploče kamena u drvenom kovčegu. To je Istina živa, koja se gradi u našem umu i koja nosi Božije zapovesti ispisane na mesnim daskama srca našega.
Mesne daske srca našega
Apostol Pavle, u Drugoj poslanici Korinćanima (3:3), kaže da smo “pismo Hristovo, napisano ne mastilom, nego Duhom Boga živoga, ne na kamenim daskama, nego na mesnim daskama srca.”
Srce je, u duhovnom svetu, centar naših misli. Fokus naših misli. One misli koje najčešće mislimo, one su nam u srcu. Srce je sam centar našega uma. I kao što su se na kamenim daskama nalazile zapovesti Starog Zaveta, tako se na mesnim daskama srca našega, na našim mislima, nalaze zapovesti Novog Zaveta.
Naše misli su mesne daske srca našega. I budući da naše misli dolaze od naše istine, jer sudimo onako kakva je istina u nama, to će Božije zapovesti biti upisane u našim mislima jer dolaze od Istine. Kao što smo već razmatrali u članku Očistimo Srce da bismo Videli Boga, čisto srce je čist um, um koji misli istinu.
Čišćenje nebeske svetinje
Čišćenje nebeske svetinje, o kojem govori Poslanica Jevrejima, se odnosi na čišćenje naših zabluda kako bi se Istina nastanila u nama. Nebeska svetinja je naš um. Kovčeg u toj svetinji je naša istina. A čišćenje je uklanjanje zabluda, onih pogrešnih istina koje smo primili ili sami izgradili.
Zato je put ka Carstvu Nebeskom, o kojem smo pisali u članku Kako naslediti Carstvo Nebesko, istovremeno put ka čistom umu. Carstvo Nebesko je svet naših misli, i kada ga očistimo od zabluda, Istina se useljava u nas.
Heruvimi: dva načina mišljenja
Božiji presto se nalazi na kovčegu zaveta, na Istini. I kada donosimo odluke zasnovane na istini, mi vladamo sa prestola volje koji počiva na Istini.
A dva heruvima koja su na poklopcu kovčega zaveta, koja krilima zaklanjaju Božiji presto, nisu samo ukrasi od zlata. Ona su dva različita načina mišljenja koja dolaze od naše leve i desne moždane hemisfere. Baš kao što smo razmatrali u članku Oči imaš, a ne vidiš, desna hemisfera je ona koja čuje tihi glas savesti, a leva je ona koja analizira i pita.
Heruvimi zaklanjaju presto krilima da se ne vidi odakle naše misli dolaze. Jer misli dolaze iz dubine, iz tajanstvenog sveta našeg uma, gde se susreću logika i intuicija, analiza i osećaj. I mi, kao božanska bića, možemo da se preispitujemo i tragamo za najboljim odlukama pre nego odlučimo šta ćemo i kako ćemo.
Kovčeg koji nosimo u sebi
Dakle, Istina je kovčeg Novog Zaveta. Nije u drvetu i zlatu, nije u hramu od kamena. Ona je u nama. U našem umu, u našim mislima, u našem srcu. Kovčeg Novog Zaveta je Istina koju gradimo opravdavajući dobra dela, i u tom kovčegu su zapovesti Novoga Zaveta, ispisane na mesnim daskama srca našega.
A kad se istina nastani u nama, Božiji presto je postavljen. Mi vladamo sa prestola volje, zasnovanog na Istini, čuvani heruvimima naših dveju hemisfera. Tada smo sinovi Božiji, ne stvorenja koja slušaju zapovesti, već umovi koji misle istinu. I takav um je sam hram Božiji, u kome je kovčeg zaveta, Istina živa.
Birajmo zato pažljivo šta opravdavamo u svom umu. Jer svako opravdavanje gradi ili istinu ili zabludu. A od onoga što gradimo zavisi šta će biti u našem kovčegu, i ko će na njemu sedeti.