U Drugoj poslanici Korinćanima (11:2-3), apostol Pavle opisuje vernike kao devojku koja se sprema za udaju za Hrista. Na drugom mestu, naziva nas udovima Hristovog tela, a današnjim jezikom – ćelijama tog tela. Ova slika nas podseća da smo stvoreni po Božijem obrazu i da kroz razumevanje sebe možemo shvatiti nešto o Božijem biću i Njegovom planu za nas.
Ćelije Božijeg tela
Naše telo čine milijarde ćelija, a svaka u svom DNK nosi informaciju o celom čoveku. Poput malih univerzuma, one odražavaju celinu. Slično, mi kao pojedinci nosimo odraz Gospoda, čijeg smo tela deo. Naša duša, kao kolektivna svest naših ćelija, upravlja osećanjima i željama. Naš um, kao “kruna svesti”, treba da vodi i donosi mudre odluke. Međutim, um nije jedinstven – sastoji se od leve moždane hemisfere, koja je analitička i logična, i desne, koja je intuitivna i povezana s moralnošću i osećanjem za ono što je ispravno.
Leva hemisfera – servis tela
Leva moždana hemisfera često deluje kao “servis tela”. Prima signale od naših ćelija i pretvara ih u misli. Na primer, ako pušenjem stvorimo receptore za nikotin, ćelije šalju poruku: “Treba nam nikotin!” Leva hemisfera to prevede u misao: “Zapali cigaretu.” Često slepo verujemo tim mislima, misleći da su logične, i popuštamo pred žudnjama – pušenjem, prejedanjem ili drugim štetnim navikama. Ovo je zamka: leva hemisfera sluša telo, ali ne preispituje da li su te želje dobre za nas.
Desna hemisfera – glas savesti
S druge strane, desna moždana hemisfera je poput glasa savesti. Ona nas opominje, upozorava na nemoralne ili štetne odluke i povezuje nas s osećajem za ljubav, mir i dobrotu. Nažalost, često je ućutkamo. U jurnjavi za materijalnim stvarima, dokazivanjem pred drugima ili “šepurenjem” prestajemo da slušamo taj tihi glas koji kaže: “Ne radi to, to nije dobro.” Leva hemisfera preuzima kontrolu, vodeći nas ka prolaznim zadovoljstvima poput skupih telefona, alkohola ili droge, koja nas odvode od života.
Kruna svesti – mudar sud
Kao kruna svesti, mi imamo sposobnost da slušamo obe strane – predloge leve hemisfere, koja prenosi žudnje tela, i upozorenja desne hemisfere, našeg glasa savesti. Umesto da slepo sledimo prve misli koje nam padnu na pamet, možemo zastati i preispitati ih. Na primer, kada osetimo želju da zapalimo cigaretu ili kupimo nešto što nam ne treba, možemo se zapitati: “Je li ovo stvarno dobro za mene? Hoće li me ovo približiti miru i ljubavi?” Ovaj trenutak razmišljanja je ključ. Kao sudije u sopstvenom umu, možemo doneti razuman i mudar sud, birajući ono što vodi ka životu, a ne ka smrti.
Duša i žudnje
Naša duša, poput “ženskog” dela u nama, često žudi za stvarima koje nisu dobre. Ali Gospod, čijeg smo tela ćelije, želi da težimo miru, ljubavi i zajedništvu – onome što donosi pravi život. Kada se prepustimo žudnjama koje vodi leva hemisfera, mi kao ćelije Božijeg tela radimo protiv Njega, birajući smrt umesto života.
Drugi dolazak i vaskrsenje
Drugi Hristov dolazak nije samo budući događaj – to je poziv na vaskrsenje sada, u našim srcima. To znači buđenje desne hemisfere, slušanje glasa savesti i donošenje mudrih odluka. Gospod će posvetiti pažnju onim “ćelijama” – nama – koji donose radost u Njegov život: onima koji pomažu bližnjima, koji su krotki, zahvalni i brzo praštaju. Oni koji slepo slede žudnje leve hemisfere, tražeći prolazna zadovoljstva, neće biti deo tog vaskrsenja.
Kako biti radost Gospodu?
Biti radost Gospodu znači pustiti da naš um, kao kruna svesti, donosi mudre odluke. To znači slušati i levu i desnu hemisferu, preispitati svoje želje i izabrati ono što vodi ka dobru. Svaki mali korak – oprostiti nekome, pomoći prijatelju, zahvaliti se za ono što imamo – približava nas tom cilju. Hristos nas vidi kao svoju nevestu, čistu i spremnu za susret s Njim. Hajde da zastajemo, razmislimo i donosimo odluke koje donose radost Gospodu, birajući život umesto smrti, ljubav umesto sebičnosti, i mir umesto haosa.
