Poniznost

Poniznost
  • Post author:

Zašto Kleknemo dok se Molimo?

Borba koju vodimo je borba protiv zveri u nama.  Naš intelekt je je naš zverinji um. Genetski mi smo najbliži majmunu, a sklonost našeg intelekta ka ubijanju drugih životinjskih vrsta nas svrstava u zveri.

Mi se i međusobno ubijamo: iako mnogi iz straha od zakona ne izvrše ubistvo u svojoj misli osuđuju druge što je jedan vid ubistva i zverskog mišljenja. Ljudi nisu ništa više do; malo inteligentnije životinje. Svi imamo Razum, razum nije deo intelekta, kako intelekt voli da mi mislimo, već je poseban organ našeg uma: možda bi bilo bolje reći da je razum i nad umom, kao superiorna svest koja je deo nas, Bog u nama, Sam Hristos.

Duhovna Borba je borba protiv svog intelekta, protiv zveri u nama, pripitomljavanje i dovođenje u stanje da nam bude koristan kao što je koristan pas recimo. Hristos je ušao u Jerusalim na magarcu, što je slika intelekta koji je ukroćen i postao koristan čoveku.

Mudar čovek koristi intelekt kao slugu, a nerazuman je sluga svom intelektu. Intelekt voli da se dokazuje kako je on bolji od drugih pa kad služimo intelektu onda nam treba puno novca da bi zadovoljili njegovu potrebu za veličinom. Skup telefon, dobra kola, firmirane stvari,zlato, novac za provod….

Vidite koliko je para potrebno onome ko služi đavolu.

Da bi zadovoljili potrebu zveri u nama da se dokaže neki posegnu i za ubistvom. Prodaja droge koja ubija omladinu je takođe dobar način da se zadovolji Ala, aždaja, zmija u nama.

Ponizivši se u molitvi mi teramo svoj intelekt da se nauči poniznosti, čineći dobra dela mi ga teramo da počne sebe da vrednuje kroz dobrotu a ne kroz zverstva poput: krađe, otimačine, preljube, i čega sve ne više. Samo sopstvenom pokornošću mi možemo ukrotiti zver u nama, Zato je Hristos i rekao da ako ti neko udari šamar: okreni mu i drugi obraz.

Zver u nama bi odma skočila da se obračuna, a mi ga krotošću savlađujemo i učimo da se ne ponaša tako. Kad ga dobro naučimo on, intelekt, se posle ponaša kao dobro izdresiran pas.

Hristov ulazak u Jerusalim na magarcu oslikava još nešto: Jerusalim u prevodu znači Grad Mira i ova slika pokazuje da mi ne možemo naći mir dušama svojim dok ne ukrotimo zver i dobijemo od nje poslušno živinče.

Božje zapovesti su uputstva koja govore šta to zver ne čini i čemu bi trebalo da je naučimo. Kada smo u molitvi mi kleknemo pred Bogom, učeći naš intelekt da postoji neko ko je veći od njega. Jer mi smo Bog koji je iznad intelekta i mi odlučujemo kome ćemo posvetiti pažnju, da li njemu ili Razumu koji je deo Boga u nama. Jer i mi smo samo jedna ćelija jednog većeg Božanskog uma, mi smo deo Božijeg intelekta, i treba da budemo svesni da svojom poniznošću priznajemo da u nama postoji um koji je veći od nas samih.

Poniznošću mi otvaramo vrata da čujemo ideje od tog uma koji je veći od nas i vaspitavamo svoj intelekt da obraća pažnju na nas kao Božansko biće iznad njega, kako bi smo dobili poslušan intelekt nad kojim ćemo mi vladati umesto da imamo neposlušan intelekt koji će vladati nad nama.

Mi nećemo moći ući u taj Duhovni Jerusalim, taj grad mira, ako od svog intelekta, te divlje zveri ne napravimo pitomo živinče poslušno svome bogu, tj. nama.

Leave a Reply