Kad ne čujemo Boga
Kad ne čujemo Boga je jedna iz serijala radio propovedi Božji dodir dr Čarlsa Stenlija. Glas Čarlsu Stenliju na srpskom jeziku pozajmio je Žarko Đorđević. Dr Čarls Stenli je rođen 1932. godine a od 1971. godine je pastor Prve baptističke crkve u Atlanti. Godine 1972. započeo je i radio službu. Sadržaj u mp3 formatu preuzet sa programa radio TWR-SERBIA http://www.twr-serbia.org/
Tri Lica Božanskog Bića
Po Bibliji mi smo stvoreni po Božijem Liku, Obrazu. I budući da nas je po svom liku stvorio to bi mi u svom biću morali da možemo da prepoznamo tri lica. Počnimo od drugog lica , jer drugo Božije lice je Sin, Logos. A logos se prevodi kao Um i kao Reč, Dakle sin je Um Božiji: i mi vidimo da smo mi takođe umovi. Znači mi kao um smo drugo lice našeg bića.
Bog je stvorio Adama od kala Zemaljskog i udahnuo mu duh životni. I posta čovek duša živa, Taj duh što je udahnut Adamu je treće lice našeg bića. Duh koji pokreće naše telo, koji reguliše sve vitalne funkcije tela od disanja, preko krvotoka do ponašanja.
Recimo čitamo knjigu, i zasvrbi nas glava, duh će pokrenuti desetak milijardi ćelija da počeša to mesto a da mi često toga i ne budemo svesni. U jednoj ćeliji se desi oko dve milijarde dodira između DNK i RNK u sekundi.
I svaki taj dodir ima svoj redosled, sve to obavlja duh koji je u nama i deli ovo telo sa nama. Prvo lice našeg Bića je teško shvatiti jer je nevidljivo za nas i o njemu saznajemo preko Sv duha ako ga ima u nama, a ogleda se u Razumu. Ali ne u ovom razumu koji su Intelektualci smislili; U pitanju je jedan drugi Razum:
Razum koji dolazi od Boga. I Iskreni Hrišćani( ne formalni hrišćani) čuju njegov glas posredstvom Svetoga Duha. Videći da tri lica dele telo u kome živimo, tako razumemo kako funkcioniše Božansko biće sa tri lica koja su kao tri osobe u jednom telu sa tačno određenom funkcijama.
Ako pogledamo da svako od tri Božanska lica ima ima svoj delokrug u Božanskom biću, da čak imaju i različato mesto gde deluju: nameće se da su sva tri lica jednaka po važnosti.
Sin kroz poslušnost, hvalu i poniznost slavi Oca i Sv duha. Sin je Um Božiji, i u Njemu je sve postalo što je postalo, i bez njega ništa nije postalo: kaže Pismo. Znači um služi za maštanje, smišljanje, vizuelizaciju, planiranje. U mašti je sve stvoreno još pre početka vremena. Bog Otac koji je zakonodavac je sve to pretočio u zakone koji vladaju Svemirom kao i u zakone života.
Duh je sve to doveo u materiju u postojanje. U Jevanđeljima vidimo da je Bog proslavio Sina i u sinu je proslavio sebe. Sv. Duh takođe proslavlja Sina delujući u njemu na slavu Božiju.
Vidimo da Tri lica Božija međusobno slave jedni druge i ni jedno se ne gura da bude gospodar nego većma slave druga dva lica. Zato nas i Hristos uči da slavimo Boga i da se ne uzdižemo a da će Bog nas proslaviti ako budemo poslušni njemu.
Mi svojom poslušnošću dolazimo u situaciju da Svo Božansko biće bude poslušno nama i da nas slavi. Od Boga gospodara mi dobijemo Boga koji nam služi kao da je on nama sluga. Ako tako gledamo na stvar vidimo da ni jedno lice nije važnije od druga dva, već da su sva tri podjednako neoprodna za sklad u Božanskom biću.
Svaka zvezda za sebe misli da je ona najsjajnija zvezda: i gledajući sjaj drugih zvezda udeljenih od nje noj se čini kako je njihova svetlost mala i da nije ništa naspram njene svetlosti. Nažalost zvezda nije svesna da je zbog udaljenosti svetlost ostalih zvezda tako mala, i nije svesna da od nje postoje i mnogo mnogo sjajnije zvezde u tom ogromnom svemirskom prostranstvu.
